Dijabetes ishrana - kako superhrana utiče na dijabetes - Just Superior

Dijabetes ishrana – kako superhrana utiče na dijabetes

1920x1080-blog-1280x720.jpg

Dijabetes, ili šećerna bolest, jedna je od najčešćih hroničnih bolesti na svetu. Ovo oboljenje se ubraja u najveće izazove savremenog doba, pa se sve više razmišlja o prevenciji i inovativnim metodama lečenja. Tako je i nastala potreba da se ishrana i dijabetes dovedu u usku vezu. 

S obzirom na to da je pravilna ishrana  jedan od ključnih faktora za prevenciju i regulaciju velikog broja hroničnih bolesti, tako je i za dijabetes ishrana jedna od najvažnijih stavki o kojoj treba voditi računa. 

Tim povodom vam predstavljamo superhrane – organske dodatke ishrani koji naše obroke obogaćuju važnim nutrijentima.

Koje benefite pruža superhrana kada je reč o oboljenjima kao što su dijabetes i insulinska rezistencija otkrivamo u tekstu koji sledi. 

Šta je dijabetes? 

Dijabetes (šećerna bolest, diabetes mellitus) se javlja  kada pankreas ne proizvodi dovoljno insulina ili kada telo ne može efikasno da koristi taj insulin.

Uobičajena posledica nekontrolisanog dijabetesa je hiperglikemija tj. povišenje koncentracije glukoze u krvi, koja vremenom dovodi do oštećenja, disfunkcije i otkazivanja mnogih telesnih organa. Najprostije rečeno ljudi sa dijabetesom ne mogu da iskoriste ugljene hidrate kako treba. 

Klasifikacija dijabetesa

Dijabates je klasifikovan u dva glavna tipa: dijabetes tipa 1 i dijabetes tipa 2. 

Obe vrste dijabetesa su hronične bolesti koje utiču na način na koji telo reguliše šećer tj. glukozu u krvi. Kada se glukoza (nakon varenja hrane) nađe u krvi u zdravom organizmu, pankreas počne da luči hormon insulin, koji ima funkciju da glukozu iz krvi uvede u ćelije organizma, gde se ta glukoza koristi za energiju.

Ljudi sa dijabetesom tipa 1 uopšte ne proizvode insulin, te ga moraju unositi spolja – insulinskom terapijom.  Ljudi sa dijabetesom tipa 2 u početku ne reaguju na insulin u sopstvenom organizmu onako kako bi trebalo, a kasnije tokom razvoja bolesti često ne proizvode dovoljno insulina. 

Obe vrste dijabetesa mogu dovesti do hronično visokog nivoa šećera u krvi, što je za ceo organizam izuzetno opasno stanje. 

Merenje šećera u krvi

Zastupljenost dijabetesa u svetu – bolest savremenog doba

Zastupljenost dijabetesa širom sveta se povećava konstantno i procenjuje se da oko 9% osoba starijih od 18 godina ima dijabetes. Od toga dijabetes tipa 1 (koji je autoimuna bolest) ima 10% ljudi, dok dijabetes tipa 2 ima 90%. 

Samo u poslednjih 15 godina, prevalencija dijagnostikovanih slučajeva dijabetesa porasla je za 82%, uglavnom zbog povećanja gojaznosti, što dalje implicira da je jedan od ključnih rizika za dijabetes ishrana. 

Ovo govori o tome da dijabetes raste do epidemijskih razmera, što dovodi do razornih zdravstvenih komplikacija ako se ne leči adekvatno. Mnogo je izazova u uspešnom lečenju dijabetesa – zbog ličnih i ekonomskih troškova koji nastaju prilikom terapije.

Dijabetes je vodeći uzrok novih slučajeva slepila i otkazivanja bubrega, i ekstremno usko je povezan sa bolestima srca.

Šta je insulinska rezistencija? 

Insulinska rezistencija je stanje u kome same ćelije više ne reaguju adekvatno na insulin, što znači da više ne mogu adekvatno da procesiraju glukozu u krvi.

Da bi se razumelo kako dolazi do insulinske rezistencije potrebno je objasniti određene procese u našem oganizmu. 

Proces oslobađanja insulina u krv 

Laički objašnjeno, kada jedemo obrok koji sadrži ugljene hidrate, količina šećera u krvi se povećava. Ćelije u našem pankreasu osete ovo povećanje i oslobađaju insulin u krv. Njegova glavna uloga je da reguliše količinu hranljivih sastojaka koji cirkulišu u krvotoku. 

Insulin omogućava ćelijama tela da “uzimaju” glukozu (koja se zatim koristi kao gorivo) ili da je skladište kao telesnu masnoću. Ovi procesi u organizmu rezultiraju smanjenjem nivoa šećera u krvi ubrzo nakon pojedenog obroka

Prekomeran unos ugljenih hidrata kao uzrok oboljenja

Sagorevanje glukoze u ćelijama za energiju je jako važna funkcija, međutim tog “goriva” nama treba ograničeno u toku dana, i uglavnom manje u odnosu na ono koliko ugljenih hidrata ljudi unose tokom dana.  

Doktori funkcionalne medicine (kao jedne od novijih oblasti medicine), smatraju da je ovo glavni razlog gojaznosti širom sveta (uključujući i onu od nekoliko kilograma viška do onih ozbiljnijih), koja je usko povezana i sa insulinskom rezistencijom i dijabetesom. 

Danas gotovo 90% ljudi jede više ugljenih hidrata nego što im je potrebno. Zbog toga naš pankreas konstantno luči insulin, koji pokušava da smesti tu glukozu u ćelije. Vrlo laički rečeno, dolazi do toga da vremenom receptori za insulin na ćelijskim membrana postaju manje osetljivi na insulin.

Nakon nekoliko godina ili decenija ovakvog stanja nastaje insulinska rezistencija.

Šećer i stetoskop

Kako insulinska rezistencija može dovesti do dijabetesa tipa 2?

Nakon što ćelije prestanu adekvatno da reaguju na insulin, i kada je višak glukoze  u krvotoku prisutan duži vremenski period, dolazi do insulinske rezistencije. 

Ovaj disbalans u organizmu može dovesti do oštećenja pankreasa i smanjene proizvodnje insulina. Nakon što nivo šećera u krvi pređe određeni prag, razvija se dijabetes tipa 2.

Simptomi na koje treba obratiti pažnju 

Simptomi čitavog ovog poremećaja sistema počinju da se pojavljuju tek kada je u krvi prečesto previše glukoze, što se nekad desi i nekoliko godina nakon nastanka inicijalnog problema. 

Kada se to desi neki od simptoma su umor, konstantna glad i poteškoće u koncentraciji (popularni opis ovoga je ‘magla u glavi’). Ako se rezistencija na insulin razvije u predijabetes ili dijabetes tipa 2, simptomi će uključivati povećani nivo glukoze u krvi pri testiranju kao i više klasičnih simptoma dijabetesa tipa 2.

Dijabetes i insulinska rezistencija ishrana – prevencija i potencijalni lek 

Insulin je problem kod svih vrsta dijabetesa. Međutim, opšte je poznato da su adekvatna ishrana, vežbanje i informisanje o dijabetesu i dalje ključne komponente upravljanja ovim stanjem. 

Kada je u pitanju insulinska rezistencija ishrana može biti potencijalni lek za ovo stanje. Naime, ako se otkrije na vreme, insulinska rezistencija može da se “izleči” pomoću zdravog načina života, tj da se organizam dovede u potpuno zdravo stanje, i da se receptori na ćelijama za insulin u potpunosti oporave, baš kao i pankreas. 

Upravo u želji da povežemo prevenciju i potencijalno izlečenje ovih hroničnih oboljenja sa zdravom ishranom i unosom kvalitetnih nutrijenata, predstavljamo vam benefite superhraneorganskih dodataka ishrani koji pružaju izuzetno važne nutrijente za naš organizam. 

Dijabetes šta jesti  – kurkumin kao terapijsko sredstvo 

Kurkumin iz kurkume je privukao naučnu pažnju kao potencijalno terapijsko sredstvo za dijabetes i za poboljšanje dugoročnih komplikacija koje nastaju kao posledica dijabetesa. Pre svega, zato što je u animalnim modelima ispitivanja pokazano efikasno smanjenje nivoa glukoze i holesterola u krvi. 

Skorija istraživanja su potvrdila važnu ulogu „tradicionalnog“ kurkumina u prevenciji i lečenju dijabetesa i poremećaja vezanih za dijabetes. Kurkumin može povoljno uticati na insulinsku rezistenciju, hiperglikemiju i hiperlipidemiju jer je u stanju da ublaži inflamatorne reakcije koje nastaju tokom dijabetesa i metaboličkog sindroma. 

Sveža kurkuma

Kurkumin za prevenciju dijabetesa

Suplementacija kurkumina predijabetičkoj populaciji tokom devet meseci pokazala je mogućnost da čuva funkciju pankreasa i poboljšava insulinsku osetljivost i adiponektin (protein koji učestvuje u regulaciji nivoa glukoze) u odnosu na kontrolnu grupu. 

U ovoj studiji, kurkumin je bio u stanju da spreči bilo kakvu pojavu dijabetesa tokom vremenskog perioda studije (dok je 16.4% učesnika kontrolne grupe dobilo dijabetes).

Organska kurkuma – preduslov za adekvatnu apsorbciju kurkumina

Kao i kod svih prirodnih namirnica i proizvoda baziranih na njima, kvalitet je od ključnog značaja. Pre svega i uvek najvažnije da je kurkuma organska, kako ne bi bila kontaminirana različitim pesticidima, i kako bi rasla u nutritivno bogatoj zemlji – jer od toga zavise i nutrijenti u njoj samoj. 

Dodatno, gde je gajena kurkuma (na kom kontinentu i u kom delu tog kontineta), da li pripada sorti sa povišenim nivoom kurkumina, da li je sveže mlevena, kakav je proces obrade i još mnogo toga može biti od presudnog značaja za to da li ćemo od nje zaista osetiti obećane zdravstvene benefite ili nećemo. Detaljnije o tome možete naći na ovoj stranici.

Spirulinom se održava nivo šećera normalnim

Još jedan način da se ishrana i dijabetes dovedu u direktnu vezu jeste spirulina. 

Studije pokazuju da je spirulina posebno korisna u regulisanju nivoa šećera u krvi. Pokazano je blagotvorno dejstvo spiruline i u prevenciji sekundarnih komplikacija kod dijabetičara tipa 2. Kod pacijenata sa dijabetesom tipa 2, spirulina može smanjiti generalni nivo glukoze u krvi, nivo glukoze nakon obroka kao i HbA-Ic. 

U jednoj studiji, gojazne odrasle osobe sa lečenom hipertenzijom, unosom 2g spiruline svakog dana tokom tri meseca značajno su povećavale osetljivost na insulin u poređenju sa placebom. Osetljivost je povećana za čak 34%. 

Pozitivan uticaj spiruline na nivo šećera u krvi spada u zdravstvene izjave odobrene od strane Evropske unije, koje standardno prolaze najstrožu kontrolu.

Spirulina

Kvalitet spiruline omogućava željene benefite 

Za spirulinu je važno da bude 100% proverenog kvaliteta i porekla da bi bila korisna a ne štetna. Većina organskih spirulina na svetskom tržištu je poreklom iz Kine, a za kinesku spirulinu postoje velike brige oko kontaminacije kancerogenim mikrocistinima iz drugih algi i akumulacije teških metala kao što su olovo, arsen i živa.

Takođe, spirulini iz koje su ekstrahovani glavni fitonutrijenti (koji se obično prodaju kao plava spirulina) nedostaju glavni biološki aktivni molekuli koji pružaju zdravstvene benefite. Detaljnije o tome možete pročitati ovde

Ishrana dijabetes – flavanoidi iz kakao praha 

Biološki aktivnim komponentama iz prirode poput flavonoida posvećena je široka pažnja zbog njihove potencijalne sposobnosti da deluju kao antidijabetski agensi. Pokazalo se da posebno flavonoidi kakaoa poboljšavaju važne karakteristike dijabetes tipa 2. 

Većina rezultata studija podržava antidijabetski efekat flavonoida kakaoa sledećim mehanizmima: pojačavanjem lučenja insulina, poboljšanjem osetljivosti na insulin u perifernim tkivima, dejstvom snižavanja nivoa lipida u krvi i sprečavanjem oksidativnih i inflamatornih oštećenja povezanih sa dijabetesom. 

Kakao flavanoli mogu poboljšati homeostazu glukoze usporavanjem varenja ugljenih hidrata i apsorpcije u crevima. 

Rezultati jedne velike evropske studije pokazali su obrnutu proporcionalnost između unosa flavonoida i dobijanja dijabetesa tipa 2, sugerišući time potencijalnu zaštitnu ulogu ishrane bogate flavonoidima u prevenciji dijabetesa tipa 2. 

Kakao prah i zrna

Hrom iz kakao praha utiče na normalan nivo glukoze u krvi

Pored uticaja flavanoida na dijabetes, treba spomenuti da se u organskom kakao prahu nalazi značajna količina hroma (na dve pune kašike čak 65% prosečne dnevne potrebe). Redovan unos hroma zvanično prihvaćeno doprinosi održavanju normalnog nivoa glukoze u krvi i jedan je od važnijih minerala kad je u pitanju dijabetes. 

Ove nutrijente organizam apsorbuje iz najkvalitetnijeg kakaoa

Iako bi se na osnovu ovih rezultata moglo predložiti da svakodnevna konzumacija flavanola iz kakaoa ili tamne čokolade predstavlja preventivno sredstvo korisno za upravljanje dijabetesom putem ishrane, ovu preporuku treba uzeti sa oprezom.

Naime, većina komercijalno dostupnih proizvoda od kakaoa sadrži malu količinu flavanola, a dodatno su bogate šećerom i kalorijama koje mogu pogoršati kontrolu glikemije kod pacijenata sa dijabetesom. 

Zbog ovoga je jedino ispravno rešenje konzumacija organskog kakao praha. Nažalost, nije ni svaki čist organski kakao prah isti. Ovaj proizvod je izuzetno popularan u svetu, a kada god je takva situacija teži se ka masovnijoj i jeftinijoj proizvodnji i uzgoju, koja neminovno narušava autentičnost i kvalitet neke kulture. 

To je definitivno opšte poznat slučaj sa kakao prahom. Obaranje cena organskog kakaoa je značajno uticao na kvalitet krajnjeg proizvoda i samim tim na zdravstvene benefite koje kakao prah pruža. Takođe, na tržištu postoji praksa da se svaki kakao prah obeležava kao sirov, iako je to vrlo daleko od istine.

Autohtone sorte (stare sorte očuvane genetike) kakaoa je jako teško danas naći, a pogotovo da su i pažljivo obrađene kako bi se očuvalo sve što vredi. Jedni od najkvalitetnijih kakao prahova su originalna Arriba Nacional i originalni Criollo

Doktor

Organski suplementi u ishrani i savremena medicina

Ovaj tekst nema namenu da zameni mišljenje vašeg lekara. I svakako, ukoliko već uzimate lekove bilo kakvog tipa, pre uvođenja nekih specifičnih namirnica u svoju ishranu, treba da se konsultujete sa vašim lekarom

Istina je da često lekari ne znaju mnogo o dejstvu i potencijalnim reakcijama ovakvih biljaka na neko zdravtsveno stanje ili lek, ali svakako možete zajedno sa njima da proverite, i da pri uvođenu takve namirnice  zajedno pratite reakciju organizma. 

Ono što je važno da znate jeste da Just Superior superhrane podrazumevaju celovite biljke, što znači da se aktivni biološki molekuli iz ovih biljaka nalaze u kompleksu svih drugih fito, mikro i makro nutrijenata u svojoj celosti, i deluju na blag i najprirodniji način. To dalje implicira da su najmanje šanse da loše reaguju sa nekim lekom ili zdravstvenim stanjem.

Zato konzumiranje ovih organskih dodataka ishrani predstavlja odličan način da se pokrene rutina dobrih životnih navika, te da celovit pristup zdravom načinu života postane vaša svakodnevica. Na tom putu će vas podržati Just Superior, pružajući kvalitet iznad organskog. 

Reference 

 

  • Centers for Disease Control and Prevention. (2020). National diabetes statistics report, 2020. Atlanta, GA: Centers for Disease Control and Prevention, US Department of Health and Human Services.
  • Seidell, J. C. (2000). Obesity, insulin resistance and diabetes—a worldwide epidemic. British Journal of Nutrition, 83(S1), S5-S8.
  • Viner, R. M., Segal, T. Y., Lichtarowicz-Krynska, E., & Hindmarsh, P. (2005). Prevalence of the insulin resistance syndrome in obesity. Archives of disease in childhood, 90(1), 10-14.
  • Kocełak, P., Chudek, J., & Olszanecka-Glinianowicz, M. (2012). Prevalence of metabolic syndrome and insulin resistance in overweight and obese women according to the different diagnostic criteria. Minerva Endocrinologica, 37(3), 247.
  • Lord, R. S. (2008). Laboratory evaluations for integrative and functional medicine. Metametrix Institute.
  • Kahn, B. B., & Flier, J. S. (2000). Obesity and insulin resistance. The Journal of clinical investigation, 106(4), 473-481.
  • Huang, H., Liao, D., Pu, R., & Cui, Y. (2018). Quantifying the effects of spirulina supplementation on plasma lipid and glucose concentrations, body weight, and blood pressure. Diabetes, metabolic syndrome and obesity: targets and therapy, 11, 729.
  • Srinivasan, M. (1972). Effect of curcumin on blood sugar as seen in a diabetic subject. Indian journal of medical sciences, 26(4), 269.
  • Chuengsamarn S, et al. Curcumin extract for prevention of type 2 diabetes. Diabetes Care. (2012)
  • Zhang, D. W., Fu, M., Gao, S. H., & Liu, J. L. (2013). Curcumin and diabetes: a systematic review. Evidence-Based Complementary and Alternative Medicine, 2013.
  • Majithiya JB, Balaraman R. Time-dependent changes in antioxidant enzymes and vascular reactivity of aorta in streptozotocin-induced diabetic rats treated with curcumin. J Cardiovasc Pharmacol. (2005)
  • Mohan, S., & Nandhakumar, L. (2014). Role of various flavonoids: Hypotheses on novel approach to treat diabetes. Journal of Medical Hypotheses and Ideas, 8(1), 1-6.
  • Ramos, S., Martín, M. A., & Goya, L. (2017). Effects of cocoa antioxidants in type 2 diabetes mellitus. Antioxidants, 6(4), 84.
  • Zamora-Ros, R., Forouhi, N. G., Sharp, S. J., González, C. A., Buijsse, B., Guevara, M., … & Clavel-Chapelon, F. (2013). The association between dietary flavonoid and lignan intakes and incident type 2 diabetes in European populations: the EPIC-InterAct study. Diabetes care, 36(12), 3961-3970.
  • Liu, Y. J., Zhan, J., Liu, X. L., Wang, Y., Ji, J., & He, Q. Q. (2014). Dietary flavonoids intake and risk of type 2 diabetes: a meta-analysis of prospective cohort studies. Clinical Nutrition, 33(1), 59-63.

 

 


Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su obeležena sa *