Superior Med

Cart

Ljudi koriste med još od antičkih vremena. Upotreba meda je zabeležena među raznim civilizacijama širom sveta. Iako se med većinom sastoji od vode i šećera (najviše fruktoze), med je vrlo kompleksna namirnica, koja ima stotine različitih komponenti kao što su enzimi, aminokiseline, organske kiseline, vitamini, minerali, fenoli (flavanoidi i fenolne kiseline), enzimski i neenzimski antioksidanti.

BRZA KUPOVINA

Kompozicija i antioksidantna aktivnost meda zavise od cvetnog izvora, različitih faktora okruženja i naročito načina procesiranja meda. U narodu se med koristio od pamtiveka za čitav spektar zdravstvenih problema, kao što su:

kardiovaskularna oboljenja;
gastrointestinalni poremećaji (čir, gastritis i sl.);
alergijski simptomi;
sezonske prehlade;
jačanje imuniteta;
anemija.

Nauka danas ovo podržava. Nekoliko studija su ispitivale uticaj meda na krvnu sliku, i dokazano je da med pobošljava krvnu sliku (povećava koncentraciju hemoglobina, eritrocita) i da može biti od znatne pomoći ljudima koji imaju anemiju.

BRZA KUPOVINA

Enzimi koje prirodni nezagrevan med sadrži su možda i najinteresantnije komponente meda, odgovorne za njegovu široku primenu u terapeutske svrhe. Ovi enzimi doprinose varenju hrane u organizmu, naročito ugljenih hidrata.

Nekoliko studija je dokazalo pozitivan uticaj meda na korisne bakterije u probavnom sistemu, čime se objašnjava upotreba meda u lečenju određenih gastroinestinalnih poremećaja, kao što su čir, gastritis i slično. Ovo je povezano i sa antiupalnim i antibakterijskim svojstvima meda.

Danas se smatra da je veliki broj modernih bolesti izazvan prisustvom previše slobodnih radikala u organizmu (koji su posledica svih stresova kojima je izložen organizam modernog čoveka) i da hrana koja sadrži antioksidante može pomoći u ovoj borbi. Nauka potvrđuje da med sadrži prilično potentne antioksidante kao i da takav može biti veoma koristan u odbrani organizma od slobodnih radikala.

BRZA KUPOVINA

Tržište meda je ogromno, a čim je tako za neku namirnicu, različite prevare nažalost jesu realna mogućnost. Kako kod nas tako i u svetu. Što se meda tiče situacija je dosta kritična na ovu temu. O tome možete pročitati detaljno jednostavnom pretragom na internetu. Ono što se dešava jeste da proizvođači meda dodaju različite sirupe u med, da bi dobili veće količine za prodaju, a neretko koriste zakonom zabranjena sredstva za zaštitu košnica i pčela (koja su dokazano toksična i dokazano ostaju u tragovima u medu ali su efektna protiv onoga što napada pčele, pa proizviđači ne odustaju od njih).

Još jedna problematična stvar je da proizvođači često pregrevaju med zato što je tako pakovanje znatno jeftinije. Ali tokom zagrevanja meda, poznato je da se formira štetna supstanca HMF, koja se ne nalazi prirodno u medu. HMF je dokazano mutogena, kancerogena i citotoksična supstanca. Zbog ovoga se Pravilnikom o medu reguliše da med može da se zagreva najviše do 45 stepeni, međutim, u proizvođačkoj praksi meda ovo pravilo se neretko krši.

Kako to sve da izbegnete? Morate da poznajete kompaniju od koje kupujete med, i da imate na uvid barem neke analize tog meda. Retko ko daje lažne analize jer se takva prevara može lako otkiriti a kazne su ozbiljne za falsifikovanje dokumenata. Analize za naš med možete videti ispod, i možete biti potpuno sigurni, da dobijate potpuno čist, 100% organski med, pažljivo pakovan, koji ima očuvane sve komponente kao što su polen, propolis, antioksidanti, enzimi i fitonutrijenti, koje med i čine zdravom namirnicom.

1. Poreklo meda
2. Ishrana i nega pčela
3. Organski sertifikovan

1. Poreklo meda

Mnogi ljudi smatraju da ne postoji prevelika razlika između jako kvalitetnog konvencionalnog meda i sertifikovano organskog meda. Glavna razlika je što u organskom medu, apsolutno svi nutritivni elementi imaju prirodno poreklo.
U konvencionalnoj proizvodnji uobičajena praksa je da se u preventivne svrhe stavljaju lekovi za pčele u košnice, a smatra se da to ne utiče previše na kvalitet meda. Međutim, moguće je da se u medu i pčelinjem vosku nađu tragovi lekova i antibiotika, dok u organskoj proizvodnji meda ovo nije dozvoljeno.
Ostali zagađivači u konvencionalnoj proizvodnji meda su paradihlorobenzen koji se koristi za kontrolu voštanih moljaca; insekticidi koji se koriste za kontrolu parazita; repelenti; pesticidi i sintetički akaricidi, koji ispoljavaju kancerogene efekte kod ljudi.
Ukoliko je neohodno, u svrhu lečenja mogu se koristiti samo organske kiseline, koje su i inače sastavni deo meda. U organskoj proizvodnji košnica mora da bude napravljena od prirodnih materijala a saće mora da bude dokazano organskog porekla.

2. Ishrana i nega pčela

U organskoj proizvodnji, za razliku od konvencionalne, se veoma ograničava veštačka prehrana pčela. Pčele se smeju prehraniti medom, šećernim sirupom ili šećerom iz organske proizvodnje, samo ako je njihov opstanak ugrožen usled vremenskih uslova, i to samo u periodu između poslednje ekstrakcije meda i 15 dana pre početka naredne ekstrakcije (vađenja meda iz košnice).
Većina proizvođača meda dohranjuju svoje pčele šećerom i to šećerom vrlo upitnog kvaliteta i porekla.
Organski principi posebno štite pčelu kao jedinku, te bilo kakav metod sečenja krila matici ili bilo koji drugi uticaj na pčelinje društvo nisu dozvoljeni.

3. Organski sertifikovan

Najproblematičniji zahtev za organsku proizvodnju meda, zbog koga izuzetno mali procenat pčelara na svetskom nivou nudi sertifikovano organski med, je neophodno zdravo okruženje.
Za sakupljanje organskog meda neophodno je naći okruženje koje je potpuno nezagađeno i to u prečniku od 3km.
Okolina ne sme da bude izložena upotrebi nedozvoljenih hemijskih sredstava ili bilo kojoj drugoj vrsti zagađenja. U blizini ne sme da bude puteva, fabrika, obradivih površina, kao ni livada i šuma koje su na neki način bile podvrgnute sredstvima za zaprašivanje, pesticidima i drugim zaštitnim hemijskim sredstvima.
Ovo predstavlja izazov za sve zemlje sveta i ovaj uslov je najviše odgovoran za to što ima tako malo organskog meda na tržištu.

Istraživanja širom sveta su pokazala da prosečan med iz prodavnice može biti itekako kontaminiram nedozvoljenim količinama teških metala, antibiotika, pesticida i drugih toksina; ukoliko nije reč o medu od proverenog proizvođača i porekla.

Naravno, treba imati u vidu, da ako nije u pitanju med od proverenog proizvođača, i proverenog porekla – znači bilo koji prosečan med iz radnje, on može i te kako biti kontaminiran nedozvoljenim količinama teških metala, antibiotika, pesticida i drugih toksina, što su istraživanja više puta pokazala pri analizi konvencionalnog meda na tržištu širom sveta.

BRZA KUPOVINA

Naš livadski i bagremov med proizvodi prvi i najveći proizvođač meda u Srbiji. Pčelinjaci se nalaze u zaštićenom prirodnom rezervatu Deliblatske peščare. Kako je to prirodni rezervat, zapravo na mnogo više od 3km u prečniku nema ni traga od ljudske ruke a kamoli uzgoja nečega, puteva ili industrije. Znači priroda u svom pravom i zaista netaknutom obliku, u kojoj pčele sakupljaju ovaj med..

Jedan od glavnih parametara kvaliteta pravog med je procenat polena u njemu. 20% polena mora med da sadrži po propisu. Naš proizvođač je bio jedan od dva proizvođača u čitavoj Srbiji čiji med je imao preko 30% polena (konkretno 38%). Skoro vi ostali imaju od 20 do 25%. I to onaj deo proizvođača koji ima sigurno pravi i čist med, jer ovi drugi svakako ne rade takve analize.

Drugi važan parametar kvaliteta je sadržaj saharoze. On je po zakonu određen na maksimum od 10%. Visok sadržaj saharoze osim na kvalitet meda ukazuje i na to koliko je prehrane u vidu šećera davano pčelama ili, u najgorem slučaju, da je dodavan šećer i sirup u med radi povećanja količine. Prosečan procenat saharoze u čistim i pravim medovima je 8 do 9% i to je sasvim dobar rezultat. Međutim, naš pčelar je izuzetno ponosan na njegov med za koji su analize pokazale (možete ih videti ispod) da ima 5% saharoze u bagremovom medu, i ono što je i u Nemačkoj na analizama bilo šokantno, 0% u livadskom medu! Svaki med koji ima do 10% saharaze može da bude vrhunski med, ali ovaj podatak govori o tome da je ovde reč o zaista specijalnom medu.

Kako naš pčelar objašnjava, to je u principu takva divljina, da zimi uopšte ne može da dođe do svojih košnica, a kad je lepo vreme, na jednom od njegovih pčelinjaka spavaju fazani a na drugom pčelinjaku jeleni i srne, koji bukvalno pored košnica prave svoja gnezda. I ako nama to zvuči magično i savršeno, pčelar kaže da jeleni često obore košnice, a kad je sezona parenja bude naročito izazovno..:D

ANALIZE I SERTIFIKATI

NAUČNA ISTRAŽIVANJA

Superior bagremov i livadski med su prelepog ukusa i divne zlatne boje.
Polenska analiza livadskog meda je pokazala da je dominantan polen biljaka iz familije Glavočika (Asteraceae or Compositae type)- 37%, zatim slede biljke iz familije Ruža (Rosaceae type) – 18%, pa biljke iz familije Trava (Poaceae type) – 9,5%, itd.
Bagremov med pčele prave med od nektara koji sakupljaju sa autohtonih sorta bagrema. Ovaj bagrem je specifičan, ima mnogo veće iglice od uobičajenog bagrema, i zabranjeno je da seče (između ostalog zato je ova oblast prirodni rezervat).