Zašto postoji sistemska greška u nutricionizmu? - Just Superior

Zašto postoji sistemska greška u nutricionizmu?

hrana-na-dasci-za-secenje-1.jpg

Svakog dana dolazimo do novih otkrića u nutricionizmu, a gojaznost postaje sve veći problem. Pročitajte zašto je u današnje vreme ishrana toliko problematična i ključne savete kako da poboljšate svoje zdravlje.

hrana na dasci za sečenje

Tek u poslednje vreme došlo je do mnogih naučnih otkrića i razvoja pravaca u ishrani koji su bazirani na ljudskoj evoluciji (uzimajući u obzir prethodnih 2.800.000 godina (1) koliko je ljudski genom u osnovi praktično nepromenjen (2,3), umesto samo poslednjih 10.000 pre koliko su ljudi iz lovaca-sakupljača prešli u uzgajivače (4), kao i na tradicionalnom životu zajednica izolovanih od ondustrijalizacije. Principa proistekli iz ovih otkrića su se prema našem iskustvu pokazali kao nedvosmisleno tačni.

Razbijanje 3 najveća mita u ishrani

Negde mora da se počne, a naša preporuka je da to bude razbijanjem tri najveća mita ili bolje reći, greške zasnovane na starim, odavno opovrgnutim naučnim radovima, kao i na finansijskim interesima farmaceutske i prehramene industrije, a to su:

  1. Dijeta sa puno ugljenih hidrata, a malo masti je dobra
  2. Holesterol iz namirnica je loš
  3. Žitarice treba da čine bazu ishrane

Teorija da zasićene masti i holesterol povećavaju rizik od kardiovaskularnih bolesti je najveća stranputica u istoriji čovečanstva u oblasti ishrane i zdravlja, sa dalekosežnim posledicama koje tek poslednjih godina počinjemo da shvatamo (5-13).

Za koju deceniju će biti opšte poznato da su zasićene masti životinjskog porekla i holesterol iz hrane neophodni za dobro zdravlje i uopšte, normalno funkcionisanje organizma, a da su žitarice i previše ugljenih hidrata pogubni za ljudsko zdravlje i uzrok većine modernih bolesti i upala.

Transkripcija video klipa

Spikerka: “Savet dat  1980.godine koji je preporučivao milionima ljudi da izbegavaju da jedu masnu hranu, kao što su puter i sir, nije trebalo nikada da bude objavljen zbog  manjka  čvrstih naučnih dokaza”. Ovo je predlog novog izveštaja o savetima u ishrani. Izveštaj objavljen u žurnalu ”Open heart”  kaže da su zvanične smernice za ishranu dovele u zabludu ljude da nastave da jedu druge nezdrave namirnice, naročito ugljene hidrate .

A sada nam se priduzuje iz Kardifa, Zoi Harkombe, sa instituta za klinička ispitivanja u Zapadnoj Škotskoj, koja je radila na ovom izveštaju. Dobro jutro.

Doktorka: Dobro jutro.

Spikerka: Ovo je, ako mogu da primetim, još jedna od kontradiktornih saveta koje dobijamo o tome šta bi trebalo da jedemo, koja samo dovodi do dosta konfuzije, zar ne?  

Doktorka: Da, ali ovo je bio kontinuirani savet poslednjih 30 godina da se jede manje masno, što navodi ljude da jedu više ugljenih hidrata. Šta smo uradili sa ovom studijom? Obezbedili smo dosta dokaza, koji su bili dostupni u to vreme, a koji pokazuju da nema osnova za smernice u ishrani koje su tada uvedene.

Spikerka: Ako gledamo specifično na to kakav je savet bio za hranu kao što je puter i sir, šta podriva to po vašem mišljenju?  

Doktorka: Ok, konkretan savet je bio da mi ne bi trebalo da imamo ukupan unos više od 30 posto kalorija u formi bilo koje masti  i ne više od 10 posto kalorija u formi zasićenih masti. A to nas je poslalo na pogrešan put. Država nam je rekla da baziramo naše obroke na hrani punoj skroba, pričali smo o zdravim celim žitaricama, da su jaja jako nezdrava, rekli smo da  puter treba izbegavati ne bi trebalo da jedemo crveno meso. A ustvari, to je nutritivno bogata hrana.

Tako da smo odvojili ljude od hrane na kojoj smo evoluirali, meso, riba, jaja, mlečni proizvodi, orašasti plodovi, semenke… Hrane koja sadrži masnoće, i naveli smo ih da jedu mnogo više pahuljica i hleba. Mi kažemo da tada u to vreme nije bilo dokaza na osnovu kojih bi bili dati predlozi za ovakvu ishranu. I da možda, sa 30 godina iskustva od tada, treba da pogledamo sa čime smo suočeni danas: epidemija gojaznosti, epidemija dijabetesa… I videti ima li veze sa tom izmenom načina ishrane.

Spikerka: Šta vi sada kažete? Da bi ljudi trebalo, a jedu hranu koja sadrži više zasićene masti?

Doktorka: Apsolutno, hrana je bogata mastima generalno, i što je malo poznato, sva hrana koja sadrži masti, sadrži sve tri prirodne vrste masti: zasićene, mononezasićene i polinezasićene. Takođe poslednjih 30 godina govorimo o tome da možemo ili da jedemo ili da izbegavamo zasićene masti.

To jednostavno nije moguće, jer sva hrana koja sadrži zasićene masti sadrži i mononezasićene I polinezasićene masti i to su obično nutritivno nadmoćne namirnice. Dakle, naš primarni savet, kada bi mi kao autori ovog izveštaja bili zaduženi za javno zdravlje, bi bio da jedete pravu hranu, da se vratite ishrani prirodnom hranom i da se udaljite od pahuljica, skrobnim ugljenim hidratima, hlebova koji obično dolaze sa mnogo mnogo drugih sastojaka, koje su postale osnova današnje ishrane.

Spikerka: Zar nemamo istoriju holesterola i uticaj na srčane bolesti sa masnom hranom.

Doktorka: to je interesantno, jedan od najsnažnijih argumenata koji dolaze od ljudi koji teže da se drže konvencionalnih propaganda je da znamo da mast utiče na holesterol, a holesterol na srčane bolesti. Pa pre svega, to ne znamo! To je jedna od stvari koje smo gledali u ovoj studiji – koji su zapravo dokazi za ove tvrdnju.

Drugo što smo videli u ovoj studiji je da nije bilo povezanosti između srčanih bolesti i zasićenih masti i da ona nije pronađena ni do danas. Tako da, ustvari nema veze šta holeserol radi, objasnili smo u ovom dokumentu šta se dešava sa holesterolom: ako nema povezanosti između a i c, šta se dešava sa b nije bitno. Mi moramo da gledamo u činjenice koje pričaju za sebe, a ne da pokušavamo da se zbunimo sa drugim verovanjima koje smo prihvatili usput.

Da je verovati u stara uverenja, ili bi trebalo da jedemo malo od svega, pre nego previše od jedne grupe hrane. Pa mi bi se opet vratili na početak, da jedemo pravu hranu, radi dobijanja mikro nutritijenata, vitamina i minerala, koji su nam potrebni za optimalno zdravlje. Ako pokušamo da prihvatimo pristup da ne brinemo o težini, da će telo raditi samo za sebe tako da uzme nutrijente koji su mu potrebni, vitamine, minerale, mi bismo prirodno birali crveno meso, masnu ribu, jaja, punomasne mlečne proizvode, koštunjave plodove i semenke. Namirnice  koje su prirodno bogate mastima, zato što su baš one prirodno bogate svim nutritijentima koji su nam potrebni za samo preživljavanje, a kamoli za optimalno zdravlje.

Spikerka : Hvala, bilo je lepo pričati sa tobom.

Ovo uverenje je dugo trajalo i ogromne industrije (prehrambena i farmaceutska pre svega) su izgrađene direktno na osnovu ovih tvrdnji (14). Zbog toga bi naglo prihvatanje suprotnih, ali istinitih činjenica, imalo drastične ekonomske posledice. Ali i to se polako menja poslednjih godina. Različiti naučnici, istraživači, doktori (15) i novinari se zalažu i aktiviraju kako bi se ove obmane ispravile, i istina približila i široj javnosti.   

Ako vam je teško ovo da zamislite, uporedite sa tim koliko vam je teško da zamislite da je nekada javnost podržavala priču da cigarete nisu štetne. Čak su postojale kampanje reklamne u kojima doktori preporučuju cigarete! (16,17)

 

reklama za cigare

Decenije su prošle dok konačno duvanska industrija nije bila primorana da stavi upozorenja kakva vidimo danas. Slučaj će biti isti sa šećerom i žitaricama, možete da računate na to.

Što se tiče žitarica, kao i većina ljudi koji krenu da se bave svojom ishranom, odmah smo izbacili neorganske, procesirane žitarice, belo brašno itd.

Dugo smo jeli organske žitarice od celog zrna, čak i adekvatno pripremljene (potopljene preko noći u mlakoj vodi sa malo limuna i soli) (18), međutim, što smo dublje ulazili u tematiku shvatali smo da postoji previse činjenica koje ukazuju na to da žitarice kod većine ljudi dovode do daleko više negativnih nego pozitivnih efekata.

I to ne samo žitarice, nego delom i mahunarke i orašasti plodovi, jer botaniči gledano, to je sve semenje biljaka, a semenje biljaka sadrži specijalne antinutrijente u sebi (19-22), kako ne bi bilo pojedeno od strane predatora, i kako ne bi proklijalo pre nego što dođe u povoljne uslove.

Sva nauka (23,24,25) koja potvrđuje štetan efekat žitarica je više nego dostupna, ali ne ulazi u javnost i medije i zvanične preporuke, jer ne može još uvek iz političkih i ekonomskih razloga. Mi smo lično, na kraju svog tog istraživanja izbacili 100% u svakom obliku žitarice, mahunarke i orašaste plodove kako bi testirali u praksi svu tu teoriju, i šokirali se pozitivnim efektima nakon dva mesca..

Kako to da ugljeni hidrati goje, a ne masti?

Ugljeni hidrati (kojima su žitarice prebogate i pomoću kojih se najlakše unese preterana količina ovog makronutrijenta) se koriste za energiju u telu. Odnosno, glukozu, na koju se svi ugljeni hidrati koje unesemo razlažu, naš organizam koristi kao izvor ‘brze’ energije.

Glukozu koju telo ne potroši za energiju (odmah ili u skorije vreme) pretvara u masti i skladišti. Sa druge strane masti telo koristi za izgradnju različitih stvari u organizmu, za borbu protiv upalnih procesa i stresova kao i za niz drugih svakodnevnih metaboličkih procesa. Daleko više masti je potrebno uneti da bi njihov višak počeo da se skladišti u organizmu u vidu masnog tkiva, nego što je potrebno uneti viška ugljenih hidrata koji će se pretvoriti u masti.

Ovako naš organizam funkcioniše, i potpuno je fascinantno kako se, totalno nasuprot istini, poslednjih 50 godina prihvatila teorija da masti goje, a da se od žitarica (ugljenih hidrata) mršavi. Danas naučna istraživanja pokazuju da je najefektniji sistem ishrane za skidanje kilograma, ishrana zasnovana na mastima, koja se naziva keto dijeta ili LCHF ishrana (26, 27, 28).

Procenjuje se da većina ljudi, koji se ne bave profesionalno sportom ima potrebu za oko 60 do 100 grama ugljenih hidrata dnevno. Da bismo približili koliko je to zapravo mali broj, možemo istaći da prosečnom „zdravom’’ ishranom (bogatom žitaricama, krompirom i pirinčem) se unosi do 300, 400 grama ugljenih hidrata svaki dan.

To znači da većina ljudi danas unosi 3 do 6 puta više ugljenih hidrata nego što im je potrebno. Sa tim viškom organizam nema šta da uradi osim da ga skladišti u vidu masti. Nekada je to u spoljnom tkivu, pa zato većina nas ima bar neki višak kilograma, a sve veći procenat populacije je postaje i prekomerno gojazan, a nekada je to u unutrašnjim organima (‘masna’ jetra i ostali metabolički poremećaji koji na prvi pogled nisu očigledni). (29, 30, 31)

Ovde dolazi do 2 ključna problema:

  1. Navikavanje tela da većinu energije crpi iz glukoze, a taloži masti jer svakodnevno dobija previše glukoze, umesto da u mnogo većoj meri sagoreva energiju iz masti, kako je zapravo priroda projektovala. Ovo izaziva gojaznost, a ujedno veliku zavisnost od šećera i žitarica. Uz to, višak glukoze u organizmu, a većina ga danas ima, je toksičan. I vremenom, nekome pre – nekome kasnije, ali svakome sigurno, dovodi do zdravstvenih problema. Dokle god u krvi ima viška glukoze, telo će proizvoditi prekomenrno inslulin kako bi regulisao taj nivo. Prekomerna proizvodnja insulina i njegovo zadržavanje u krvotoku je potpuno pogubno po zdravlje čoveka (32, 33). I to je daleko šira priča od samo dijabetesa.
  2. Većina hrane koja je bogata ugljenim hidratima u isto vreme izaziva niz upalnih procesa u organizmu. U ovo spadaju žitarice, mahunarke, kao i sva moguća procesirana hrana. Postoji više različitih načina na koji ove namirnice štete organizmu (gluten, fitinska kiselina, lektini) i celokupnom probavnom sistemu (koji je osnova zdravog organizma), pored toga što sa njima neminovno unosimo previše ugljenih hidrata.  

Kombinacija samo ova dva problema, a oni nisu jedini, u zavisnosti od organizma do organizma (gena, ishrane tokom detinjstva, fizićke aktivnosti, trenutnog ćivotnog oktuženja, itd), vremenom dovodi do gojaznosti, problema sa varenjem, slabog imuniteta, dijabetesa, artritisa, alergija, bolesti respiratornog sistema, i mnogo ozbiljnijih stanja.

Takođe dovodi i do ograničene funkcionalnosti i preranog otkazivanja organa “usled starosti” sa 70 godina ili manje. Dok bi čovek zapravo trebalo bez mnogo muke da živi aktivno i zdravo i sa 90 godina. (za šta postoje primeri u izolovanim selima svuda u svetu pa i kod nas).

Kako da budete zdraviji i imate više energije

 

devojka sa osmehom

Na kraju (na početku, zapravo) ostavljamo vas sa par kratkih, praktičnih preporuka, koje ako implementirate, ali zaista, redovno, osetićete se bolje svakodnedno i imaćete više energije, čak i da uopšte ne ulazite dublje u priču, bilo našu ili neku drugu:

  • Izbacite procesiranu industrijsku hranu (slatkiše i sve oblike slatkog, grickalice, procesirane mesne i mlečne proizvode, procesirana ulja i najveći deo proizvoda koji nisu u obliku u kakvom se nalaze u prirodi).
  • Izbacite žitarice na dva meseca (bilo koji oblik, bilo kako spremljene – pšenica i sve što je sadrži, ječam, ovas, heljda, pirinač, kukuruz, procesirane ili u celom zrnu, pa čak i proklijale), kao i orašaste plodove i mahunarke. Možete provesti dve godine čitajući hiljade stranica literature i različitih mišljenja, i možete jednostavno sami probati pa da vam nijedno slovo pročitano ne treba. Međutim efekat ne možete videti osim ako u potpunosti ne izbacite sve na bar mesec dana, a bolje dva, i onda ih opet uvedite, pa vidite razliku i sami odlučite šta vam prija a šta ne prija.  
  • Uvedite domaću i organsku hranu u najvećoj mogućoj meri. Ovo je ključna stvar, naročito ako se okrenete ishrani sa malo ugljenih hidrata a puno zdravih masti, koja jeste optimalna za zdravlje ljudi, međutim ne može biti zasnovana na konvencionalno gajenoj hrani, naročito ne onoj životinjskog porekla. Tu je organska ili prirodno gajena hrana presudna.
  • Jedite puno zdravih masti, dovoljno proteina i malo ugljenih hidrata.
  • Pravite minimum 14 sati pauze od poslednjeg obroka prethodnog dana (za muškarce je poželjno od 16 do 18h). To je prirodan i jednostavan način za detoksikaciju i gubljenje telesne masti, za koji nauka iznova i iznova pokazuje da ima čitav spektar pozitivnih efekata na zdravlje.
    • Ako jedete u 12 noću (što svakako nije dobro ali se dešava), sutra pijte puno vode prepodne, pa kafu, pa čaj npr. i onda tek u 14h pojedite prvi obrok! Breakfast: Break = prekinuti, Fast = post, period bez jela, razmislite o ovome.
    • Ne bojte se gladi, ona ne nastupa pre više od 24 sata bez jela, to što prvih par dana osetite je vaše telo koje se naviklo na prekomernu količinu glukoze i hormon grelin. Vrlo brzo više nećete morati da „izdržavate” i osetićete koliko je zapravo lakše i prirodnije i bolje napraviti tu pauzu između obroka.
  • Nije bitno kada jedete. Ako se držite jelovnika iznad, kada ćete, koji obrok i koliku količinu da jedete nije mnogo bitno. Naročito ne u početku. Važi da je najbolje ne jesti posle 20h, ali ako ne možete toga da se pridržavate, nije strašno.
  • Pijte 1,5 l vode minimum dnevno. Probajte sa kvalitetnijom flaširanom vodom, ali pravo rešenje je ugradnja ozbiljnog filtera. To je investicija koja se i finansijski brzo isplati, a zdravstveno ima nemerljivu vrednost. (Carico filteri, Zepter filteri)
  • Spavajte 7 do 8 sati i to najkasnije od 23h uveče. Mnogi će slatko da se nasmeju na ovo, međutim, ako imate zdravstvenih problema i san ne regulišete na ovaj način možda vam ni sve promene u ishrani ne pomognu dovoljno. San od 22h do 2 ujutru je ključan za oporavak organizma.
  • Trenirajte ili se bar više krećite. 30 do 45 minuta svakodnevnog brzog hoda po kraju može neverovatne stvari da uradi za vase psihičko i fizičko zdravlje. Uradite to kao zajedničku aktivnost sa bliskom osobom, ili iskoristite to kao pola sata vašeg mira, ne treba vam ništa, samo patike i eventualno dobra muzika ili još bolje, dobra audio knjiga, izađete ispred zgrade ili kuće i krenete. Tempom koji vam odgovara.

Decenijama smo našu ishranu bazirali na osnovu pogrešnih informacija. Danas se polako, ali sigurno laži sve više otkrivaju.

Nadamo se da vas ove informacije mogu motivisati da razmislite o svom zdravlju i eventualnim zdravstvenim problemima na neku drugi način, i da možda probate da putem ishrane (što je i najprirodniji put) podignete kvalitet svog života na sasvim drugi nivo.

Reference:

1 https://en.wikipedia.org/wiki/Homo_habilis

2 Sisson, Mark. The primal blueprint: reprogramme your genes for effortless weight loss, vibrant health and boundless energy. Random House, 2012.

3 Not so fast — researchers find that lasting evolutionary change takes about one million years; August 22, 2011. https://m.phys.org/news/2011-08-fast-evolutionary-million-years.html

4 Agricultural Revolution in Prehistory: Why Did Foragers Become Farmers?; Graeme Barker; 2006.

5 Chris Kresser;  A Functional Perspective on Diet and Cholesterol; May 17, 2017. https://kresserinstitute.com/functional-perspective-diet-cholesterol/

6 Jones, P. J. H. „Dietary cholesterol and the risk of cardiovascular disease in patients: a review of the Harvard Egg Study and other data.“ International Journal of Clinical Practice 63.s163 (2009): 1-8.

7 Rong, Ying, et al. „Egg consumption and risk of coronary heart disease and stroke: dose-response meta-analysis of prospective cohort studies.“ Bmj 346 (2013): e8539.

8 Fernandez, Maria L. „Rethinking dietary cholesterol.“ Current Opinion in Clinical Nutrition & Metabolic Care 15.2 (2012): 117-121.

9 Blesso, Christopher N., et al. „Whole egg consumption improves lipoprotein profiles and insulin sensitivity to a greater extent than yolk-free egg substitute in individuals with metabolic syndrome.“ Metabolism 62.3 (2013): 400-410.

10 Povišen holesterol u krvi i poneka psovka; Maja Petrović https://vitkigurman.com/povisen-holesterol-u-krvi/

11 Ravnskov, Uffe. „The cholesterol myths: exposing the allacy that saturated fat and cholesterol cause heart disease.“ Winona Lake: New Trends Publishing (2000).

12 The oiling of America; Slay Fallon; https://www.youtube.com/watch?v=fvKdYUCUca8

13 Ramsden, Christopher E., et al. „Re-evaluation of the traditional diet-heart hypothesis: analysis of recovered data from Minnesota Coronary Experiment (1968-73).“ bmj 353 (2016): i1246.

14 Time Magazine: We Were Wrong About Saturated Fats; November 3, 2017. https://healthimpactnews.com/2014/time-magazine-we-were-wrong-about-saturated-fats/

15 Iskusni kardiohirurg tvrdi da zasićene masti nisu krive za srčane bolesti; Iskusni kardiohirurg tvrdi da zasićene masti nisu krive za srčane bolesti; 2015. https://hr.sott.net/article/3831-Iskusni-kardiohirurg-tvrdi-da-zasicene-masti-nisu-krive-za-srcane-bolesti

16 Cigarettes were once ‘physician’ tested, approved; HemOnc Today, March 10, 2009. https://www.healio.com/hematology-oncology/news/print/hemonc-today/%7B241d62a7-fe6e-4c5b-9fed-a33cc6e4bd7c%7D/cigarettes-were-once-physician-tested-approved

17 Gardner, Martha N., and Allan M. Brandt. „“The Doctors’ Choice Is America’s Choice” The Physician in US Cigarette Advertisements, 1930–1953.“ American journal of public health 96.2 (2006): 222-232.

18 Hotz C & Gibson RS.  Traditional food-processing and preparation practices to enhance the bioavailability of micronutrients in plant-based diets.  J Nutr 2007;137:1097-1100.

19 Vasconcelos, Ilka M., and José Tadeu A. Oliveira. „Antinutritional properties of plant lectins.“ Toxicon 44.4 (2004): 385-403.

20 Lönnerdal, B. O. „Dietary factors influencing zinc absorption.“ The Journal of nutrition 130.5 (2000): 1378S-1383S.

21 Sandberg, Ann-Sofie. „Bioavailability of minerals in legumes.“ British Journal of Nutrition 88.S3 (2002): 281-285.

22 Living With Phytic Acid; Ramiel nagel; March 26, 2010. https://www.westonaprice.org/health-topics/vegetarianism-and-plant-foods/living-with-phytic-acid/

23 Vasconcelos, Ilka M., and José Tadeu A. Oliveira. „Antinutritional properties of plant lectins.“ Toxicon 44.4 (2004): 385-403.

24 Fasano, Alessio, et al. „Nonceliac gluten sensitivity.“ Gastroenterology 148.6 (2015): 1195-1204.

25 Cordain, Loren. „Cereal grains: Humanity s double-edged sword.“ Evolutionary aspects of nutrition and health. Vol. 84. Karger Publishers, 1999. 19-73.

26 Bueno, Nassib Bezerra, et al. „Very-low-carbohydrate ketogenic diet v. low-fat diet for long-term weight loss: a meta-analysis of randomised controlled trials.“ British Journal of Nutrition 110.7 (2013): 1178-1187.

27 Yancy, William S., et al. „A low-carbohydrate, ketogenic diet versus a low-fat diet to treat obesity and hyperlipidemiaA randomized, controlled trial.“ Annals of internal medicine 140.10 (2004): 769-777.

28 Dashti, Hussein M., et al. „Beneficial effects of ketogenic diet in obese diabetic subjects.“ Molecular and cellular biochemistry302.1-2 (2007): 249-256.

29 How to reverse type 2 diabetes; Dr. Andreas Eenfeldt, MD ; October 2017 https://www.dietdoctor.com/diabetes

30 Santos, F. L., et al. „Systematic review and metaanalysis of clinical trials of the effects of low carbohydrate diets on cardiovascular risk factors.“ Obesity reviews 13.11 (2012): 1048-1066.

31 23 Studies on Low-Carb and Low-Fat Diets — Time to Retire The Fad; Kris Gunnars; June 22, 2017. https://www.healthline.com/nutrition/23-studies-on-low-carb-and-low-fat-diets#section1

32 Modan, Michaela, et al. „Hyperinsulinemia. A link between hypertension obesity and glucose intolerance.“ Journal of clinical investigation 75.3 (1985): 809.

33 Shanik, Michael H., et al. „Insulin resistance and hyperinsulinemia.“ Diabetes care 31.Supplement 2 (2008): S262-S268.


Komentar

  • Ljubica

    15.01.2018. at 16:47

    Ovo nam je definitivno falilo, svaka čast!

    Odgovori

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su obeležena sa *


Scroll Up