Početna » Just Superior prodavnica » Organsko Bademovo Brašno – 200g

Organsko Bademovo Brašno – 200g

Name: Organsko Bademovo Brašno - 200g
SKU: 2705
Price: 790.00 RSD
Availability: InStock

790,00 RSD sa PDV-om

Učinite vaše poslastice i peciva neodoljivim sa ovim kremastim, nutritivno bogatim, bezglutenskim brašnom od 100% čistog sicilijanskog badema, pogodnim za keto ishranu i dijabetičare.

Sastojci: 100% organski samleveni blanširani badem

Organsko Superior sicilijansko bademovo brašno
Dolazi direktno sa plantaža Sicilije i strogo se kontroliše na sve tipove kontaminacija uključujući aflatoksine
Garantovano poreklo i svežina
Posebna sorta badema Tuono, nadaleko poznata po svom aromatičnom i slatkastom ukusu
Brašno od badema je izvor proteina, bogato je vlaknima, ima jako nizak udeo ugljenih hidrata i šećera i prirodno ne sadrži gluten

Brašno od badema – tajni sastojak bezglutenskih peciva i poslastica

Da li znate od čega se prave najukusnije bezglutenske poslastice, koje su bogate proteinima, vlaknima, a imaju malo ugljenih hidrata?

Superior bademovo brašno je nutritivno bogat i proizvod koji prirodno ne sadrži gluten, sa izuzetno malim sadržajem ugljenih hidrata i šećera. Dobijen je finim mlevenjem celih blanširanih badema (bez opne) jedne od najcenjenijih sorti badema na svetu – Tuono. Sicilijanski bademi sorte tuono su nadaleko poznati po svom superiornom kvalitetu, zbog aromatičnog ukusa koji podseća na marcipan, uz potpuno odsustvo gorčine tipične za kalifornijski badem.

Brašno od badema je popularna alternativa tradicionalnom pšeničnom brašnu. Jednostavno je za korišćenje, ima nizak glikemijski indeks, i pruža zdravstvene benefite organskih badema, kao što su:

Smanjenje LDL holesterola;
Pozitivan uticaj na zdravlje srca;
Pozitivno dejstvo na insulinsku rezistenciju;
Bogato je važnim mineralima, vitaminima, i zdravim mastima, te doprinosi zdravlju čitavog organizma.

Ako ukombinujete ovaj neponovljiv ukus Mediterana u svoje poslastice, učinićete ih zdravim i neodoljivim!

Superior organsko bademovo brašno

Od 100% organskih svežih celih badema jedne od najkvalitetnijih sorti na svetu – Tuono sa Sicilije, poznate po svojoj intenzivnoj aromi i potpunom odsustvu gorčine.
Stroga kontrola svake vrste kontaminacije ukljućujući aflatoksine.

Sertifikovano organsko, poseduje srpski i evropski organski sertifikat.
Direktno sa malih lokalnih plantaža Sicilije, najkraćim putem sa plantaže stiže do polica u radnjama.

Prirodno ne sadrži gluten, sadrži izuzetno mali udeo ugljenih hidrata i šećera, a bogato je vlaknima, proteinima i vitaminom E.
Pogodno za bezglutensku, keto, paleo, low carb ishranu i za dijabetičare.

Za koga je bademovo brašno

Bademovo brašno pogodno je za sve! Kada uživate uz neodoljive poslastice, ali i peciva koja su ujedno ukusna i nutritivno bogata, shvatićete da je za naše bademovo brašno, cena apsolutno prilagođena kvalitetu i benefitima koje nudi.

Možete ga koristiti na različite načine:

Za bezglutenske nutritivno bogate poslastice i peciva – kolače, palačinke, vafle, hlebove;
Za recepte sa žitnim brašnima kako biste ih obogatili proteinima i vlaknima;
Za jutarnje kaše da bi vas duže držale sitim i bile fantastičnog kremastog ukusa

Kvalitetno organsko bademovo brašno je savršen dodatak ishrani za muškarce i žene, kao i za decu, trudnice i dojilje. Za ljude na veganskoj ishrani bademovo brašno je naročito važno kao izvor proteina i zdravih masti.

Preporuke za korišćenje

Bademovo brašno je veoma jednostavno za korišćenje. U većini recepata bilo za slatke poslastice ili različita peciva, obično pšenično ili drugi žitno brašno možete jednostavno zameniti bademovim brašnom u istoj količini. Bademovo brašno je takođe popularan izbor za mešavine bezglutenskih i paleobrašna – posebno se dobro slaže sa drugim alternativnim brašnima kao što su kokosovo brašno i tapioka.

Jedino što će testa u kojima se koristi bademovo brašno biti malo teža za rad od glutenskih brašna. Upravo je gluten ono što običnim brašnima daje svojstvo rastegljivosti i zadržava više vazduha, što pomaže da se pekarski proizvodi dižu. Međutim, baš zato u našem probavnom traktu pravi blagi haos, čak i kad nismo intolerantni na gluten i ne osećamo direktne simptome.

Sa bademovim brašnom, nekim izvorom masti, vodom ili mlekom, i tečnim zaslađivačem (tipa kokosovog sirupa), dobićete testo koje može da se razvlači i oblikuje, samo je potrebno malo više strpljenja. Ono što na ovaj način dobijate jeste nutritivno bogato pecivo, hleb, palačinku, vafl, mafin i slično, koje nema gluten, bogato je vlaknima, proteinima i sadrži mnogostruko manje ugljenih hidrata i šećera od standardnih alternativa.

Pored makro i mikronutrijenata bademi sadrže i značajnu količinu različitih fitonutrijenata i antioksidanasa, za koje su opservacione studije pokazale da mogu doprineti unapređenju zdravlja i smanjenju rizika od hroničnih bolesti. Nekoliko studija je pokazalo da redovan unos badema može pozitivno uticati na insulinsku rezistenciju i na nivo LDL holesterola. Pokazano je da ovi fitonutrijenti poseduju antioksidantna, antiproliferativna i antiinflamatorna svojstva.

Bademi su pre svega dobar izvor biljnih proteina i bogati su vlaknima.

Superior bademovo brašno sadrži čak do 27% proteina. Redovno konzumiranje namirnica koje su deklarisane kao izvor proteina, doprinosi održavanju normalnih kostiju i povećanju i održanju mišićne mase.

Biljna vlakna se konzumiraju vekovima sa poznatim zdravstvenim benefitima. Iz funkcionalne perspektive, dijetetska vlakna doprinose normalnom varenju i sprečavanju zatvora, pomažu optimalnom odgovoru glukoze u krvi i pomožu pri snižavanju holesterola.

Jedna meta analiza preko 1000 studija je utvrdila da je redovan unos vlakana pomaže zaštiti od kardiovaskularnih bolesti.

Hrana napravljena od rafinisanih žitnih brašna (naročito pšeničnog) sadrži mnogo ugljenih hidrata, a malo proteina, masti i vlakana. Ovo može uzrokovati visoke skokove nivoa šećera u krvi, praćene brzim padom, što vas može ostaviti umornim, brzo gladnim i željnim hrane bogate šećerom i kalorijama.

Suprotno tome, bademovo brašno ima malo ugljenih hidrata, ali mnogo proteina, zdravih masti i vlakana. Ova svojstva mu daju nizak glikemijski indeks, što znači da polako oslobađa šećer u krv kako bi obezbedio trajni izvor energije.

Dodatno, bademovo brašno sadrži izuzetno visoku količinu magnezijuma — minerala koji igra mnoge uloga u telu, uključujući kontrolu šećera u krvi.

Procenjuje se da između 25-38 % ljudi sa dijabetesom tipa 2 ima nedostatak magnezijuma, i pokazano je da adekvatan unos magnezijuma može značajno da smanji šećer u krvi i poboljša funkciju insulina. Ovo bi moglo značiti da niska glikemijska svojstva badema i visok sadržaj magnezijuma mogu pomoći u kontroli šećera u krvi kod ljudi sa ili bez dijabetesa tipa 2.

Uobičajena konzumacija badema ne dovodi do povećanja telesne težine.

Kako je jedno randomizovano kontrolisano kliničko ispitivanje na ženama pokazalo, njihovo uključivanje u niskokalorične dijete promoviše gubitak težine.

U drugoj randomizovanoj, šestonedeljnoj unakrsnoj studiji na 48 osoba sa povišenim LDL-C, pokazano je da je dijeta za snižavanje holesterola sa uključenim bademima (42g/dan), upoređena sa identičnom dijetom bez badema, smanjila masnoću na stomaku i masnoću na nogama kod učesnika.

Bademi sadrže mnogo nutrijenata korisnih za zdravlje srca. Prisustvo velike količine omega-6 masnih kise, vitamina E, magnezijuma i antioksidanata čini ih veoma pogodnim za srce. Studije su takođe sugerisale da konzumiranje ovih orašastih plodova može kontrolisati rizik od srčanih bolesti.

Objedinjena analiza četiri prospektivne studije sa vremenom praćenja u rasponu od 6 do 18 godina pokazala je da je konzumacija orašastih plodova rezultirala smanjenjem smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti za 37 procenata.

Dokazi dosledno pokazuju da konzumiranje badema blagotvorno utiče na lipide i lipoproteine. Ovi orašasti plodovi su odličan izvor bioraspoloživog alfa-tokoferola (kao što je vitamin E), a povećanje unosa alfa-tokoferola povećava otpornost LDL-a na oksidaciju.

U jednom tromesečnom randomizovanom kontrolisanom ispitivanju sa 108 žena sa prekomernom težinom i gojaznošću, ispitanici su nasumično podeljeni u dve grupe u pogledu uravnotežene niskokalorične dijete sa ili bez unosa badema. Dijete sa smanjenim unosom kalorija za obe grupe bile su identične osim što je jedna grupa unosila 50 g dnevno badema, a druga ne. Urađena su antropometrijska i laboratorijska merenja pre i posle dijete. Rezultati su pokazali da su sledeći parametri značajno smanjeni u grupi koja je uzimala bademe:

Težina, BMI, obim struka, odnos obima struka i kukova;
Ukupni holesterol i trigliceridi, ukupno: Lipoprotein visoke gustine-holesterol (HDL-C);
Šećer u krvi;
Dijastolni krvni pritisak.

U drugoj randomizovanoj unakrasnoj studiji, koja je trajala 6 nedelja, na 48 osoba sa povišenim LDL-C, data je dijeta za snižavanje holesterola u dve grupe. Jedina razlika je bila što je jednoj grupi dato 42 g badema dnevno, a drugoj je data užina bogata ugljenim hidratima umesto toga.

Ovi orašasti plodovi su smanjili holesterol, LDL-C i centralnu adipoznost, važne faktore rizika za kardiometaboličku disfunkciju, uz održavanje koncentracije HDL-C. Zaključeno je da dnevna konzumacija badema ukoliko zameni užinu sa visokim sadržajem ugljenih hidrata, može biti jednostavna dijetetska strategija za sprečavanje pojave kardiometaboličkih bolesti kod zdravih osoba.

Osim proteina i vlakana ovi orašasti plodovi su bogati vitaminima i mineralima i jedan su od bogatijih izvora vitamina E, najvažnijeg antioksidansa u telu. Antioksidansi sprečavaju oštećenja od štetnih molekula zvanih slobodni radikali, koji ubrzavaju starenje i povećavaju rizik od srčanih bolesti i raka. Vitamin E doprinosi zaštiti ćelija od oksidativnog stresa.

Ovi orašasti plodovi sadrže čak 64 % dnevnog preporučenog unosa na samo 30 g, što govori o njihovim benefitima na zdravlje ljudi.

100 g bademovog brašna sadrži čak 70% od dnevnog preporučenog unosa magnezijuma, a redovan unos adekvatne količine magnezijuma dokazano doprinosi normalnoj psihološkoj funkciji, održavanju normalnih kostiju i zuba, ravnoteži elektrolita, normalnoj sintezi proteina, smanjenju umora i iscrpljenosti, normalnom funkcionisanju nervnog sistema. itd

Takoše, 100 g bademovog brašna sadrži i 92% od dnevnog preporučenog unosa mangana. Redovan unos adekvatne količine mangana doprinosi održavanju normalnih kostiju, normalnom stvaranju vezivnog tkiva, zaštiti ćelija od oksidativnog stresa i održavanju normalnog energetskog metabolizma.

Bademi sadrže vitamin B2, bakar i fosfor. Jako je važno da vitamine i minerale unosimo iz prirodnih izvora u svojoj celosti, kako ih je priroda i namenila. Stručnjaci za dijetetiku poslednjih godinana intenzivno apeluju na javnost da kao izvor minerala i vitamina konzumira celovite namirnice, a ne dijetetske suplemente.

Sve što je navedeno na našoj stranici o Superior bademovom brašnu podržano je istraživanjima iz renomiranih naučnih časopisa – nikada ne pišemo o zdravstvenim benefitima nijednog našeg proizvoda ukoliko za to nema realnih dokaza u literaturi. Spisak literature sa apstraktima možete videti ispod. Nismo u mogućnosti da objavimo cele tekstove, jer autorska prava naučnih časopisa to ne dozvoljavaju. Ukoliko vas neko istraživanje od navedenih posebno interesuje, možete nam zatražiti putem mail-a.

Abazarfard, Z., Salehi, M., & Keshavarzi, S. (2014). The effect of almonds on anthropometric measurements and lipid profile in overweight and obese females in a weight reduction program: A randomized controlled clinical trial. Journal of Research in Medical Sciences: The Official Journal of Isfahan University of Medical Sciences, 19(5), 457.
Barreca, D., Nabavi, S. M., Sureda, A., Rasekhian, M., Raciti, R., Silva, A. S., … & Mandalari, G. (2020). Almonds (Prunus dulcis Mill. DA webb): A source of nutrients and health-promoting compounds. Nutrients, 12(3), 672.
Berryman, C. E., West, S. G., Fleming, J. A., Bordi, P. L., & Kris‐Etherton, P. M. (2015). Effects of daily almond consumption on cardiometabolic risk and abdominal adiposity in healthy adults with elevated LDL‐cholesterol: a randomized controlled trial. Journal of the American Heart Association, 4(1), e000993.
Brittain, C., Kremen, C., Garber, A., & Klein, A. M. (2014). Pollination and plant resources change the nutritional quality of almonds for human health. PloS one, 9(2), e90082.
Bolling, B. W., McKay, D. L., & Blumberg, J. B. (2010). The phytochemical composition and antioxidant actions of tree nuts. Asia Pacific journal of clinical nutrition, 19(1), 117.
Chen, C. Y., Lapsley, K., & Blumberg, J. (2006). A nutrition and health perspective on almonds. Journal of the Science of Food and Agriculture, 86(14), 2245-2250.
Fuller, S., Beck, E., Salman, H., & Tapsell, L. (2016). New horizons for the study of dietary fiber and health: a review. Plant foods for human nutrition, 71(1), 1-12.
Guerrero‐Romero, F., & Rodríguez‐Morán, M. (2011). Magnesium improves the beta‐cell function to compensate variation of insulin sensitivity: double‐blind, randomized clinical trial. European journal of clinical investigation, 41(4), 405-410.
González, C. A., & Salas-Salvadó, J. (2006). The potential of nuts in the prevention of cancer. British Journal of Nutrition, 96(S2), S87-S94.
Jenkins, D. J., Kendall, C. W., Josse, A. R., Salvatore, S., Brighenti, F., Augustin, L. S., …& Rao, A. V. (2006). Almonds decrease postprandial glycemia, insulinemia, and oxidative damage in healthy individuals. The Journal of nutrition, 136(12), 2987-2992.
Jambazian, P. R., Haddad, E., Rajaram, S., Tanzman, J., & Sabaté, J. (2005). Almonds in the diet simultaneously improve plasma α-tocopherol concentrations and reduce plasma lipids. Journal of the American Dietetic Association, 105(3), 449-454.
Jiang, R., Jacobs Jr, D. R., Mayer-Davis, E., Szklo, M., Herrington, D., Jenny, N. S., … & Barr, R. G. (2006). Nut and seed consumption and inflammatory markers in the multi-ethnic study of atherosclerosis. American journal of epidemiology, 163(3), 222-231.
Kalita, S., Khandelwal, S., Madan, J., Pandya, H., Sesikeran, B., & Krishnaswamy, K. (2018). Almonds and cardiovascular health: A review. Nutrients, 10(4), 468.
Kamil, A., & Chen, C. Y. O. (2012). Health benefits of almonds beyond cholesterol reduction. Journal of agricultural and food chemistry, 60(27), 6694-6702.
Kendall, C. W. C., Jenkins, D. J. A., Marchie, A., Ren, Y. L., Ellis, P. R., & Lapsley, K. G. (2003). Energy availability from almonds: implications for weight loss and cardiovascular health. A randomized controlled dose-response trial. Faseb Journal, 17(4), A339-A339.
Kelly, J. H., & Sabaté, J. (2006). Nuts and coronary heart disease: an epidemiological perspective. British Journal of Nutrition, 96(S2), S61-S67.
Kris-Etherton PM, Yu-Poth S, Sabaté J, Ratcliffe HE, Zhao G, Etherton TD. Nuts and their bioactive constituents: Effects on serum lipids and other factors that affect disease risk. Am J Clin Nutr. 1999(suppl); 70:S504-S511.
Lapsley, K. G., & Huang, G. (2004). Health benefits of almonds. Cereal foods world, 49(1), 6.
Li, N., Jia, X., Chen, C. Y. O., Blumberg, J. B., Song, Y., Zhang, W., …& Chen, J. (2007). Almond consumption reduces oxidative DNA damage and lipid peroxidation in male smokers. The Journal of nutrition, 137(12), 2717-2722.
Souza, R. G., Gomes, A. C., Naves, M. M., & Mota, J. F. (2015). Nuts and legume seeds for cardiovascular risk reduction: scientific evidence and mechanisms of action. Nutrition reviews, 73(6), 335-347.
Tan, S. Y., & Mattes, R. D. (2013). Appetitive, dietary and health effects of almonds consumed with meals or as snacks: a randomized, controlled trial. European journal of clinical nutrition, 67(11), 1205-1214.
Richardson, D. P., Astrup, A., Cocaul, A., & Ellis, P. (2009). The nutritional and health benefits of almonds: a healthy food choice. Food Science and Technology Bulletin: Functional Foods, 6(4), 41-50.
Palacios, O. M., Maki, K. C., Xiao, D., Wilcox, M. L., Dicklin, M. R., Kramer, M., … & Edirisinghe, I. (2020). Effects of consuming almonds on insulin sensitivity and other cardiometabolic health markers in adults with prediabetes. Journal of the American College of Nutrition, 39(5), 397-406.
Veronese, N., Solmi, M., Caruso, M. G., Giannelli, G., Osella, A. R., Evangelou, E., … & Tzoulaki, I. (2018). Dietary fiber and health outcomes: an umbrella review of systematic reviews and meta-analyses. The American journal of clinical nutrition, 107(3), 436-444.
Wien, M., Bleich, D., Raghuwanshi, M., Gould-Forgerite, S., Gomes, J., Monahan-Couch, L., &Oda, K. (2010). Almond consumption and cardiovascular risk factors in adults with prediabetes. Journal of the American College of Nutrition, 29(3), 189-197.

Sertifikovano organsko – Da zdrava hrana bude stvarno zdrava

Kao i sve druge biljke, konvencionalno gajeni bademi se tretiraju sa ogromnim brojem pesticida i hemijskih đubriva za brži rast i veću otpornost. Da se podsetimo, pesticidi su toksične hemikalije, namenjene ubijanju korova, insekata, glodara i gljiva. Koriste se u prehrambenoj industriji u ’dovoljno malim količinama’ da ne budu toksične za ljude.

Međutim, ono što je već odavno pokazano je, da iako ne osetimo odmah efekat od ostataka pesticida u našoj hrani, dugoročno izlaganje niskim dozama pesticida (do koga dolazi ako svaki dan godinama jedemo konvencionalno gajenu hranu) može da dovede do različitih zdravstvenih problema:

Narušavanja imunog sistema;
Poremećaja rada hormona;
Slabljenja kognitivnih funkcija;
Reproduktivnih poremećaja;
Skupljanja tečnosti u organizmu;
Bolova u zglobovima itd.

Bademi se ne prskaju ništa manje i sa ništa manje štetnim sredstvima u odnosu na sve druge kulture. Štaviše, kao i drugi orašasti plodovi, zbog visokog sadržaja masti, lako upijaju i zadržavaju te hemikalije.

Suprotno tome, sertifikovano organski bademi se tretiraju prirodnim sredstvima, kao što su rastvor koprive, granulisano organsko djubrivo, fizičko odstranjivanje zaraženih grana, od štetočina se čuvaju uz pomoć ptica i zamki, a rotacija useva i plevljenje obezbeđuju zdravu i plodnu biljku. Skladištenje organskih badema mora da bude u prostoru od prirodnog materijala.

Ovaj način uzgoja i prerade organskih badema je daleko teži, oduzima mnogo više vremena i daje manje ploda. Zato su ovi orašasti plodovi organskog porekla dosta skuplji od konvencionalnih i zato je za naše organsko bademovo brašno, cena nešto viša – drugačije nažalost ne može. Dobra stvar je da bademe ne jedemo svakodnevno u velikim količinama, te će ova kupovina na kraju biti isplativa iz više razloga.

Kada ne ulažemo novac u zdravlje sada, obično ga ulažemo u lečenje raznih stanja i bolesti posle, te je kupovina organskih i kvalitetnih proizvoda odlična investicija. Detaljne analize na ostatke pesticida u našim bademima možete videti u odeljku “Analize i sertifikati”.

Poreklo

Većina badema na tržištu dolazi iz Kalifornije. Međutim, kalifornijski badem nije naročito kvalitetan i tipično je blago gorkastog ukusa. Kvalitetnijim bademom se smatra španski i italijanski badem i njega ima manje na tržištu. Ali postoji posebna sorta badema konkretno sa Sicilije, koja se zove tuono, koja zahvaljujući većem sadržaju ulja, svojoj specifičnoj aromi koja podseća na marpcipan i potpunom odsustvu gorčine, spada u jednu od najkvalitetnijih sorti badema na svetu.

Superior bademovo brašno dolazi direktno sa sicilijanskih plantaža.

Specijalizovana firma za organske bademe i njihovu preradu, sarađuje isključivo sa malim lokalnim plantažerima organskog badema, sorte tuono. Sve od zasejavanja semena, žetve i obrade, izrazito strogo se kontroliše kako ne bi dolazilo do kontaminacije bilo pesticidima, bilo mikotoksinima. Plodovi su sušeni prirodno na vetru, a prerađeni i upakovani u najstrožim uslovima.

Uvek sveži i adekvatno upakovani – bez aflatoksina

Zašto je važno da su bademi (i drugi orašasti plodovi) sveži i propisno upakovani?

Da li ste čuli za mikotoksine (najpoznatiji su aflatoksini)? Mikotoksini su metaboliti plesni, koji su toksični, imaju vrlo negativne efekte po zdravlje ljudi i velika su briga javnosti svuda u svetu.

Plesni kontaminiraju žitarice i orašaste plodove pre i posle žetve, prilikom neadekvatnog skladištenja (ključno je temeljno sušenje namirnice u suvim uslovima), pakovanja i tokom dugog stajanja, naročito na otvorenom. Količina mikotoksina u hrani je ograničena zakonom, ali se ona teško kontroliše.

Zato je daleko bezbednije kada kontrolišete ceo proces od zasejavanja do pakovanja, kada je pri tom u pitanju proces organske proizvodnje, gde su kontrole strožije, i kada znate ko i kada je ubirao plod, kako je sušen, i u slučaju bademovog brašna, kako je dalje procesiran i zapakovan do gotovog proizvoda. Od ključnog značaja je da svaki proizvod sa orašastim plodovima (kao i smenkama i žitaricama) koji koristite, bude propisno upakovan u hermetički zatvorene kesice. A veoma je poželjno da je i sve drugo iznad navedeno ispunjeno pre tog pakovanja.

Bademovo brašno – cena je prilagođena kvalitetu

Za Superior bademovo brašno, cena koju vam nudimo u sjajnom je odnosu sa kvalitetom i benefitima koje naš proizvod pruža.

Sorta, poreklo, način proizvodnje i pakovanja utiču na formiranje cene, a svi koji se odluče za kupovinu kod nas, mogu biti sigurni da su obavili pametnu kupovinu i na jedan od boljih načina uložili u zdravlje čitavog organizma!