Moringa Oleifera - Organska moringa u prahu 150g

Na ovoj stranici, kao i na svakoj stranici našeg sajta, možete pročitati informacije koje su proverene, pisane od strane stručnih lica, i date iz adekvatne naučne literature, koju možete i sami pogledati (spisak dat pod referencama ispod).

Za moringu postoji na internetu toliko informacija, da realno ispada da leči sve bolesti koje postoje i sadrži sve nutrijente 100 puta više nego bilo šta na planeti. Mi želimo ovde realno da predstavimo šta ova čudesna biljka stvarno može da učini za vas, kad je u pravom kvalitetu, jer je više nego impresivno i kad se samo držmo činjenica i nauke.

Najvažnije je objasniti šta se dešava sa navođenjima zdravstvenih efekata moringe u skoro svim nestručnim teskstovima na internetu i prodajnim stranicama moringa proizvoda. Naime, navode se efekti koje svi delovi drveta  ispoljavaju. Tradicionalno se koriste list, plod, seme, koren, čak i stablo. I svi ovi delovi su donekle proučavani u naučnoj literaturi i za sve delove su pokazani neki efekti na zdravlje. Međutim, na svestkom tržištu 99% proizvoda od moringe je čist list, i samim tim jedini efekti koje vi možete kao korisnik očekivati su oni vezani za list ovog drveta. Ne za seme ili za plod, jer oni sadrže sasvim drugačije nutrijente i fitonutrijente.

Zato nemojte da se iznenadite ako mi ne navedemo neke od efekata koje ste pročitali na drugim sajtovima, jer pogledate njihove reference (ako ih imaju uopšte) videćete u datim naučnim radovima da je zapravo korišćeno seme, plod ili koren a ne list.

Ispod ćete naći sao šta je nauka pokazala vezano za čist list moringe, tj za proizvod koji zapravo i koristite.

Druga napomena je vezana za nutritivni sastav. On drastično varira u svim naučnim radovima, zbog različitih sorti, genoma, lokacija i načina gajenja moringi.  Informacija koja se kopira sa sajta na sajt jeste da ona sadrži x puta više nekog nutrijenta od voća i povrća poznatih po sadržaju tog nutrijenta. Međutim, zašto je ovo problematično?Ako je moringa kvalitetna i organska, proverenog porekla, istina je da sadrži recimo 4 puta više kalijuma od banane. Ali dnevna doza moringe je 4 – 5 g, a prosečna banana ima 160 g. To znači da jedna doza moringe ima isto kalijuma kao i cela banana – što je i dalje potpuno impresivno, jer to važi i za veliki broj drugih minerala i vitamina, ali nije tačno da ćete sa dnevom dozom ove biljke uneti 4 puta više kalijuma nego sa jednom bananom.

Nutritivno bogatstvo lista moringe kao i njeni biološki aktivni nutrijenti koji je čine lekovitom su apsolutno dovoljno impresivni i kad se realno predstave, nema potrebe da se preteruje zbog marketinga i zvučnosti, tako da vam mi ispod izdvajamo šta stvarno kaže nauka i šta stvarno možete da očekujete od redovne upotrebe praha lista ovog drveta, naravno ukoliko je njen kvalitet, poreklo i sve ostalo na nivou na kom mora da bude za te efekte.

Poslednjih godina, listovi MO (Moringe Oleifere) su intenzivno proučavani zbog svog ogromnog potencijala kao izvora funkcionalne hrane sa terapeutskim vrednostima. Brojna istraživanja su istakla povoljan uticaj ove biljke na ljudsko zdravlje. Ogorman broj studija je urađen od 1970-ih godina a danas je njen nutritivni i lekoviti potencijal opše poznat u svetu.

Literatura pokazuje da Moringa sadrži sve neophodne makro i mikronutrijente, kao i mnoštvo bioaktivnih jedinjenja (terpenoide, polifenole, flavonoide, glukozinolate, alkaloide, glikozide i karotenoide). Naučne studije ilustruju da M. oleifera i njeni bioaktivni sastojci mogu igrati vitalnu ulogu u prevenciji nekoliko hroničnih i degenerativnih bolesti povezanih sa oksidacionim stresom.

In vitro i in vivo studije su potvrdile njene različite biološke aktivnosti kao što su antioksidantna, antiinflamatorna, antidijabetička, antikancerogena, kardioprotektivna, hipoholesterolemična, hepatoprotektivna i antiastmatična svojstva. Pored toga, deluje da listovi moringe mogu biti korisni kao pomoć lečenju neuro-disfunkcionalnih bolesti kao što su Alchajmerova bolest, epilepsija i ishemijski moždani udar.

Međutim, većina studija je rađena na animalnim modelima, a malo njih je urađeno na velikim kontrolnim studijama na ljudima. Ovo je razlog zašto zapad još uvek ne uvrstava moringu kao ozbiljno sredstvo za lečenje nekih od navedenih bolesti i stanja. I to je razlog zašto i EFSA nije dodelila moringi još uvek zvanične zdravstvene izjave. Ali to je stvar nedostajanja finansijskih sredstava i interesa za ovakve studije.

Što se tiče ogromnog broja studija na životinjama, iskustvenih dokaza, i tradicionalne medicine stare hiljadama godina, sve navodi na to da listovi ove biljke, kada je u pravom kvalitetu, zaista imaju potencijal za sve navedeno.

Moringa oleifera je jedna od ključnih lekovitih biljaka koje su zabeležili drevni ajurvedski autori (Sushruta i Vagbhata) čiji se svi delovi (od korena do listova) koriste kao hrana, kao lek i kao prevencija od raznih bolesti. U ‘Bhava Prakash’ (udžbenik ajurvede iz 16. veka), prvom delu, čiji su autori Bhav Mishra i Rajnigantu, Moringa se naziva ‘sigru’, ili „kreće se kao strela“, jer brzo prodire u tkiva i ima snažnu sposobnost apsorpcije i detoksikacije.  U ajurvedi neke od karakterisika moringe su:

• Sredstvo za čišćenje jetre (jakrit sodhana)
• Pročišćava krv (rakta sodhaka)
• Poboljšava slezinu (pliha)
• Uklanja parazite (krmi), i kisele toksine iz krvi (amavishagni)
• Uklanja tumor (gulma)
• Jača srce (hridiju), poboljšava metabolizam masti i mršavljenje (Medovishahara) i reguliše holesterol.

Antioksidanti u organizmu imaju jako važnu ulogu držanja nivoa slobodnih radikala pod kotrolom. Previše slobodnih radikala u telu dovodi do oksidativnog stresa, koji je povezan sa rizikom od kancera, dijabetesom, drugim hroničnim bolestima, kao i sa ubrzanim starenjem.

Zbog velikog broja stresnih fakora kojima je naš organizam izložen u današnje vreme, kod većine ljudi je potreban pojačan unos antioksidanata, jer je povećan i broj slobodnih radikala u organizmu.

Listovi kvalitetne moringe sadrže okvirno oko 46 antioksidanata. Kvercetin, kempferol, askorbinska kiselina, karoten, izotiocijanati, polifenoli, zeatin i rutin su jako moćni antioksidansi koji se nalaze u listovima Moringe oleifera.

Ovi antioksidanti igraju ključnu ulogu u starenju organizma kao i u prevenciji kardiovaskularnih bolesti. Vitamini C i E, kojima je moringa bogata, takođe u telu imaju ulogu antioksidanata.

Naučno je dokazano da sintetički antioksidanti, kao i antioksidanti koji se uzimaju izolovani kao suplementi, imaju daleko manje efekta, a nekad i kontra efekte, u pređenju sa unosom celovitih biljaka kao što su listovi moringe koji su prirodno bogati antioksidantima. Kombinacija ovih molekula i svih viamina i minerala koje moringa sdrži, je čini jako popularnom u svetu zbog njenog efeka na slobodne radikale u organizmu.

Naučni radovi su potvrdili snažnu antioksidativnu aktivnost listova moringe protiv slobodnih radikala, i sposobnost da sprečava oksidativna oštećenja glavnih biomolekula i pruža značajnu zaštitu od oksidativnog oštećenja u organizmu.

Jedna studija na ženama pokazala je da uzimanje 1,5 kašičice (7 grama) praha lista moringe svaki dan tokom tri meseca značajno povećava nivo antioksidansa u krvi, dok smanjuje marker oksidativnog stresa, odnosno malondialdehid.

Komparativna studija je pokazala da ekstrakt zrelih listova moringe pokazuje bolje vrednosti od sintetičkih antioksidanata.

Listovi moringe imaju veoma obećavajuć pozitivan uticaj na regulaciju šećera u krvi i kod blažih poremećaja i kod dijabetičara. Čak uporediv sa nekim lekovima.

Sve studije na životinjama prijavile su značajno smanjenje glikemije ili testova tolerancije na glukozu.

Svi modeli na životinjama sa dijabetesom pokazali su značajno smanjenje glikemije kod dijabetičkih životinja tretiranih moringom u poređenju sa kontrolnom grupom. Čini se da su dokazi o akutnim anti-hiperglikemijskim efektima moringe u animalnim modelima sa dijabetesom dosta čvrsti i merodavni, ali je naravno potrebno uraditi više dugoročnih studija.

Urađeno je i nekoliko kliničkih studija na ljudima sa vrlo pozitivnim rezultatima.

Definitivno postoji dovoljno pokazatelja da kvalitetna moringa u prahu može da pomogne u regulaciji šećera u krvi, uz poboljšanje drugih važnih parametara vezanih za ova stanja. Kako kod osoba koje imaju blaže oblike povišenog šećera, tako i kod dijabetičara.

Analizirajući studije navedene ispod, može se zaključiti da je možda zarad boljeg efekte potrebno uzimati dve doze dnevno morigne, tj bar 10g, podeljeno na dva dela dana.

Rezultati studija na životinjama

U jednoj animalnoj studiji pokazalo se da ekstrakt njenog lista inhibira aktivnost α-glukozidaze, α-amilaze pankreasa i crevne saharoze, doprinoseći anti-hiperglikemijskim svojstvima. Ovi inhibitorni efekti su mogući zahvaljujući fenolima, flavonoidima i taninima prisutnim u ovoj biljci. Odlaganje varenja ugljenih hidrata, uzrokovano inhibicijom ovih enzima, dovodi do smanjenja postprandijalne hiperglikemije i hemoglobina A1C (HbA1C). Ovi inhibitorni efekti su posledica flavonoida iz M. oleifera, uključujući kvercetin i kempferol. Pored toga, ova jedinjenja su proučavana u pogledu zaštitnih i regenerativnih svojstava na beta-ćelijama pankreasa, i pokazano je da povećavaju proizvodnju i oslobađanje insulina.

Druga studija je pokazala značajno smanjenje glikemije uz pomoć ekstrakta lista moringe 60 i 120 minuta nakon primene glukoze, kao i smanjenje glikemije u kontrolnoj grupi i normalizaciju glikemije kod životinja sa slabim, blagim i teškim dijabetesom.

Slična animalna studija sa STZ-indukovanim dijabetesom pokazala je bolje dejstvo ekstarkta moringa lista u poređenju sa hipoglikemijskim lekom glibenklamidom (mada u voj studiji nije bilo promene u nivoima insulina).

U daljim studijama na životinjama pokazana su značajna smanjenja glikemije, zajedno sa poboljšanjem metabolizma masti, regeneracijom beta ćelija hepatocita i pankreasa, značajnim smanjenjem glikemije uz značajno povećanje nivoa insulina u poređenju sa kontrolnom grupom.

Rezultati studija na ljudima

Studija sprovedena na ženama u postmenopauzi bez dijabetesa, pokazala je da dnevna konzumacija 7g praha lista MO tokom tri meseca značajno smanjuje nivo glukoze u krvi posle gladovanja i povećava vrednosti hemoglobina.

Studija sprovedena na muškim i ženskim zdravim dobrovoljcima koji su uzimali različite doze praha lista moringe (1g, 2g i 4g), nije pokazala značajno smanjenje glukoze u plazmi posle gladovanja, ali je pokazala značajno povećanje nivoa insulina u krvi. Najveće povećanje insulina je pronađeno kada su ispitanici uzimali 4g moringe u prahu.

Konačno, nedavna studija sprovedena na ljudima sa dijabetesom tipa 2 i na zdravim dobrovoljcima, pokazala je značajno smanjenje glikemije i aktivnosti α-amilaze nakon uzimanja moringe. Učesnicima je obezbeđen obrok dopunjen sa 20 g praha moringe u prahu, a glikemija je određena nakon obroka na 30, 60, 90, 120, 150 i 180 minuta. Nisu primećene značajne razlike u glikemiji kod zdravih subjekata, dok je značajno smanjenje glikemije primećeno 90, 120 i 150 minuta kod osoba sa dijabetesom.

Druga mala studija na šest osoba sa dijabetesom otkrila je da dodavanje 50 grama listova moringe u obrok smanjuje porast šećera u krvi za 21%. Međutim ove količine su daleko veće od preporučenih u zapadnom svetu.

Naslov zvuči privlačno zar ne? Ili vam zvuči suviše naivno? Ali ostanite uz nas, kao što smo i na početku napisali, sve što od informacija ovde čitate je objašnjeno i podržano naučnom literaturom.

Analiza dostupnih relevantnih izvora i naučnih radova dovodi do zaključka da moringa zaista ispoljava dvostruko dejstvo na podmlađivanje.

1. Iznutra na ćelijskom nivou, prevashodno svojim antioksidantnim potencijalom.
2. Dodatno na kožu, bilo kad se unosi kao hrana, pa iznutra pozitivno utiče na regeneraciju i mladolikost kože, bilo da se od nje napravi maska za lice, koja se primenjuje nekoliko puta nedeljno i drži na licu po pola sata.

Šta nije tačno od tvrdnji vezanih za moringu i anti-aging?

Sve češće se moringa i biljni hormon zeatin, kojim ona obiluje, povezuju sa anti-agingom ili usporavanjem procesa starenja u ljudskom telu. Zeatin se naziva moćnim antioksidansom i pripisuju mu se razni neverovatni uticaji na ljudsko zdravlje. Međutim, ovo ćete naći samo u tekstovima kompanija koje prodaju moringu, i ponekom nestručnom blogu o moringi. Ali ako pretražite google scholar, gde se nalaze svi naučni radovi, i merodavna lieratura, naći ćete jednu jedinu malu studiju koja je pokazala da zeatin ima efekat očuvanja mladosti i efekte protiv starenja na fibrolastima ljudske kože i koji su podvrgnuti starenju in vitro. Ovi efekti nisu potvrđeni niti postoji ijedan drugi rad na ovu temu. Zeatin iz moringe se koristi isključivo kao pomoć uzgoju i bržem rastu drugih biljaka. Tako da po našem saznanju tvrdnje za zeatin iz moringe i uticaj na ljudsko zdravlje i podmlađivanje su zaista neosnovane. Ako neko nađe neki relevantan izvor gde je ova veza pokazana nek nam pošalje a mi poklanjamo besplatno pakovanje moringe! 🙂

Koje informacije zapravo potvrđuju anti-aging efekat moringe?

Bez obzira a priču o zeatinu, moringa itekako sadrži druge komponente koje mogu imati efekat podmlađivanja ili usporavanja starenja organizma i postoje animalne studije koje potvrđuju njena svojstva protiv starenja.

Na primer, ekstrakti moringa listova pokazali su aktivnost protiv starenja tako što su poboljšali otpornost na oksidativni stres, produžili životni vek i poboljšali toleranciju na stres u Caenorhabditis elegans modelu. Takođe je otkriveno da ekstrakti listova M. oleifera primetno smanjuju neurodegeneraciju u vezi sa starenjem i da krema od moringe vraća vitalnost kože i smanjuje starenje kože. Doduše ove studije su ograničene i nisu dovoljne za konačne zaključke.

Bore su jedna od karakteristika starenja, a degradacija elastina i kolagena je glavni uzrok bora. Štaviše, elastaza i kolagenaza igraju ključnu ulogu u degradaciji elastina, odnosno kolagena. Stoga je istraživanje prirodnih inhibitora elastaze i kolagenaze postalo jedan od efikasnih načina za odlaganje starenja. U jednoj ozbiljnijoj studiji, aktivnost ekstrakta listova M. oleifera protiv starenja procenjene su određivanjem inhibitornih aktivnosti protiv kolagenaze i elastaze in vitro. Ova studija otkriva da ekstrakti listova M. oleifera pokazuju obećavajući efekat protiv kolagenaze kao i  značajnu inhibitornu aktivnost elastaze.

Na kraju, može se zaključiti da ekstrakti listova M. oleifera pokazuju efekat protiv starenja, i da predstavljaju veoma obećavajući prirodni izvor sastojaka protiv starenja kože, koji se mogu dalje istraživati u kozmetičkoj industriji u borbi protiv starenja kože.

Moringa kao moćan antioksidans za usporavanje starenja

Svaki moćan antioksidans, što moringa potvrđeno jeste, usporava proces starenja organizma i njegovih ćelija jer direktno pomaže u borbi protiv previše slobodnih radikala i oksidativnog stresa u organizmu – koji ubrzavaju starenje.

Kartenoidi su fitonutrijenti koji se nalaze u biljkama a deluju kao antioksidativne supstance, dajući niz zdravstvenih prednosti kao što je zaštita od oštećenja ćelija, starenja i drugih hroničnih bolesti. M. oleifera listovi obiluju karotenoidima  sa ukupnom količinom koja varira od 44,30 do 80,48 mg/100 g.

Količina kartenoida u moringi, kao i drugih fitonutrijenata, zavisi od mesta uzgoja, kao i svih procesa obrade nakon ubiranja. Hladno procesiranje značajno utiče na očuvanje kartenoida u prahu moringe.

Moringa za kožu – spoljna potreba

Rađene su i studije sa kremama za kože sadrže moringu, i rezultati su pokazali da krema pojačava efekat revitalizacije kože i podržava efekte protiv starenja kože.

U jednoj studiji su listovi moringa oleifera u količini od 3% u kremi za lice koja se nanosi na lice dva puta dnevno tokom tri zimska meseca imali opšta svojstva poboljšanja glatkoće kože (više konzistencije boje i manje finih bora) povezanih sa većim statusom hidratacije kože.

Druga studija je zaključila da različite formulacije krema i gelova pripremljenih sa moringom pokazuju dobar antioksidativni potencijal na koži, dodatno je hidrirajući.

Kako se učestalost sojeva bakterija otpornih na klasične antiobiotike iz godine u godinu povećava širom sveta, sve više se traga za novim i poboljšanim antimikrobnim lekovima. S obzirom na to, lekovite biljke sve više dolaze u centar pažnje, jer imaju superiornije efekte na zdravlje a takođe nemaju neželjene efeke koji su prisuti kod svih sintetičkih farmaceutskih proizvoda.

Ekstrakti listova moringe oleifera su testirani za antimikrobnu aktivnost na Escherichia coli, Staphilococcus aureus, Bacillus subtilus, Salmonella tiphi, Pseudomonas aeruginosa, Proteus vulgaris, Helicobacter pilori, Klebsiella pneumonija, Micrococcus Kristina. Pokazana je jaka antimikrobna aktivnost na sve bakterije osim na  P. aeruginosa.

Jedna studija je ispitivala antimikrobnu aktivnost koju ima njen list na 40 sojeva bakterija, i onih osetljivih na antibiotike i onih koji su otporni na antibiotike, i otkrili su da vodeni i metanolni ekstrakti ove biljke pokazuju dobru aktivnost za sve sojeve.

Pokazano je i da ekstrakt listova ima veću antimikrobnu moć protiv patogena kontaminirane vode za piće nego drugi delovi moringe.

Ovo za vas znači da redovnom upotrebom standardne količine moringe u prahu preventivno delujete protiv mnogobrojnih bakterija kojima smo izloženi u okruženju. Takođe znači da ako se razbolite, i sumnjate na bakterijsku infeknciju, u ranim fazama bolesti, možete uzimati 3 puta na dan punu dozu moringe i probati da se oporavite bez antibiotika, koji jesu vrlo problematični za ceo naš sistem. Da biste povećali šansu da se izlečite samo prirodnim putem najtoplije preporučujemo kombinaciju moringe, kurkume i spiruline, sve u jačim dozama kad se razbolite.

Sve veći broj dokaza poslednjih godina ukazuje na to da prirodni polisaharidi dobijeni iz različitih biljnih resursa pokazuju imunomodulatornu aktivnost u organizmu ljudi.

Iz moringe je skoro izolovan jedan polisaharid za koji je imunomodulatorni test je otkrio da može značajno povećati kapacitet delovanja makrofaga (jako važnih ćelije u telu koje imaju sposobnost da uništavaju bakterije i sve strane antigene). Dodatno ovaj polisaharid je promovisao lučenje reaktivnih vrsta kiseonika (ROS), azot oksida (NO), interleukin-6 (IL-6) i faktora nekroze tumora-a (TNF-a) aktiviranjem mRNA ekspresije iNOS, IL-6 i TNF-a.

Ovi nalazi sugerišu da se polisaharid iz listova moringe može razviti kao novo prirodno imunoregulatorno sredstvo u funkcionalnoj hrani.

Nekoliko animalnih studija pokazalo je da list moringe ispoljava imuno-stimulativna svojstva:

• Povećan nivo serumskih imunoglobulina, povećanje belih krnih zrnaca kod neutropenije.
• Ćelijski i humoralni imuni odgovor stimulisan malim dozama.
• Povećanje T pomoćnih ćelija, T ciklotoksičnih ćelija i B220+ ćelija usled prisustva saponina i flavonoida u listovima.
• Ograničen razvoj herpesnih lezija kože i smanjeno prisustvo virusa u mozgu.

Više naučnih studija na životinjama i na ljudima su pokazale da Moringa oleifera može imati značajne efekte na snižavanje holesterola u krvi.

Tradicionalno njene listove u Indiji koriste kao hipoholesterolemično sredstvo kod gojaznih pacijenata. Naučni radovi, iako ograničeni u broju, povrđuju korektivni potencijal listova M. oleifera kod hronične hiperglikemije i dislipidemije.

U jednoj studiji prijavljeno je da vodeni ekstrakt koji ima list MO ima svojstva snižavanja lipida kroz smanjenje formiranja micela holesterola i inhibiciju pankreasne lipaze, pankreasne holesterol esteraze i vezivanja žučne kiseline.

U drugoj studiji utvrđeno je da primena ekstrakta lista M. oleifera smanjuje povećanje nivoa holesterola u serumu, jetri i bubrezima izazvanog ishranom sa visokim sadržajem masti. Efekat na serumski holesterol je bio statistički značajan. Zaključeno je da listovi Moringa oleifera imaju izraženu hipoholesterolemiju i da postoji validna farmakološka osnova za njihovu primenu u ovu svrhu.

U trećoj studiji sok od listova moringe je snizio serumski holesterol, fosfolipide, lipoprotein male gustine – LDL , lipoprotein veoma niske gustine – VLDL, trigliceride, i takođe je smanjio lipidni profil jetre, srca i aorte kod hiperholesteremičnih životinja.

Predviđa se da će se broj ljudi koji žive sa povećanim pritiskom povećati na 1,56 milijardi širom sveta do 2025. godine uprkos brojnim preventivnim strategijama i tretmanima koji su danas dostupni. Zbog toga se smatra da bi bilo veoma korisno da se nađu alternativni komplementarni načini kontrole visokog krvnog pritiska.

Moringa se tradicionalno u ajurvedi koristi za snižavanje krvnog pritiska a u istraživanjima su iz njenih listova izolovane različite biološki aktivne komponente koje mogu imati povoljan uticaj na povišen pritisak.

Puno studija je potvrdilo da promovisanje proizvodnje azotnog oksida (NO) u endotelnim ćelijama korišćenjem raznih biljaka može biti dobra strategija za prevenciju i lečenje hipertenzije tj povišenog pritiska kod ljudi. Jedna studija je ispitivala potencijal ekstrata lista moringe u ove svrhe i pokazano je da ona uspešno stimuliše oslobađanje azotnog oksida iz endotela koji ima ulogu vazorelaksacije kako bi snizio arterijski krvni pritisak. Rezultati sugerišu da moringa snižava arterijski pritisak kroz izazivanje relaksacije arterije malog otpora uglavnom preko aktiviranja eNOS-NO-sGC puta. Ova studija je zaključila da suplementi koji sadrže listove moringe mogu da se razviju kao prirodna alternative za snižavanje ili sprečavanje povišenja povišenog krvnog pritiska.

Pored toga, nekoliko studija na životinjama je pokazalo potencijal moringe da snizi povišen krvni pritisak.

U jednoj studiji nivo sistolnog i dijastolnog krvnog pritiska hipertenzivnih mužjaka albino pacova značajno je smanjen nakon hranjenja listovima Moringe. U drugoj studiji pri posmatranju izotiocijanata i tiokarbamata iz listova M. oleifera, primećeno je da su molekuli sa cijanidnom i sumpornom grupom u stanju da smanje krvni pritisak u dozi od 3mg/kg za 35-40% kod ispitivanih životinja. Treća studija je pokazala da u modelu plućne hipertenzije kod životinja, primena ekstrakta lista od 4,5 mg/kg dovela je do smanjenja krvnog pritiska povezanog sa vazodilatacijom i do povećanja antioksidativnog potencijala.

Potrebno je uraditi još studija na ovu temu, ali tradicionalna primena kao i do sada urađena istraživanja na temu efekta moringena povišen krvni pritisak, pokazuju da redovno uzimanje pune kašike kvalitetne moringe može pomoći sa ovim zdravstveim izazovom ili delovati kao prevencija da do istog ne dođe.

Postoji nekoliko studija koje pokazuju potencijal moringe da štiti bubrege od nefrotoksičnosti. Nefrotoksičnost je jedno od najčešćih neželjenih dejstava ili interakcija lekova koji oštećuju cirkulaciju krvi kroz bubrege, što ima za posledicu ubrzano propadanje bubrežnog tkiva i posledično njegovih funcija.

Pored toga često se spominje njeno hepaprotektivno delovanje tj pozitivan uticaj na zdravlje jetre.  Hepatoprotektivno delovanje se objašnjava njenom antioksidantnom aktivnošću. Jedna studija je pokazala zaštitu jetre u ranoj fazi oštećenja zbog ishrane koja izaziva povećanu b-oksidaciju masnih kiselina i izaziva peroksidaciju lipida. Preliminarna istraživanja pokazuju da Moringa suplementi mogu smanjiti oštećenja nastala u jetri zbog različitih lekova (prepisanih lekova kao i onih koji se uzimaju bez recepta) i da mogu pomoći da se minimiziraju efekti infekcije jetre i poboljšaju njen rad, omogućavajući joj da efikasnije filtrira toksine iz tela.

Ostale studije koje pokazuju uticaj moringe na zdravlje jetre i bubrega su vezane za seme, plod ili koren moringe, ne za list.

Listovi moringe predstavljaju značajan izvor luteina i dobar izvor zeaksantina. Ovo se poklapa i sa činjenicom da se moringa tradicionalno širom jugoistočne Azije koristi za poboljšanje vida i prevenciju očnih bolesti. Lutein je identifikovan kao glavni kartenoid listova moringe čineći 53,6 % ukupnih karotenoida.

Lutein i zeaksantin su 2 karotenoida (antioksidanasa), za koje se smatra da igraju krucijalnu ulogu za zdravlje očiju i dobar vid. Telo ih ne proizvodi samo pa se unose isključivo putem hrane.

Lutein i zeaksantin su moćni antioksidansi koji pomažu u borbi protiv nestabilnih molekula zvanih slobodni radikali. Višak slobodnih radikala u telu može oštetiti ćelije, doprineti starenju i dovesti do progresije bolesti kao što su bolesti srca, rak, dijabetes tipa 2 i Alchajmerova bolest.

Visok unos ili visoki nivoi luteina i zeaksantina u telu su povezani sa manjim rizikom od razvoja kardiovaskularnih bolesti, nekoliko vrsta raka katarakte i smanjenom degeneracijom dela retine oka koja dolazi sa starenjem.

Lutein i zeaksantin takođe štite oči od oštećenja slobodnih radikala. Naše oči su izložene i kiseoniku i svetlosti, što zauzvrat podstiče proizvodnju slobodnih radikala. Lutein i zeaksantin neutrališu ove slobodne radikale takođe deluju kao prirodna protekcija od sunčeve svetslosti apsorbujući višak svetlosne energije. Smatra se da posebno štite oči od štetnog plavog svetla.

Procenjuje se da ljudi konzumiraju u proseku 1-3 mg luteina i zeaksantina dnevno a za njihove lekovite efekte je potrebno 6-20 mg.

U jednoj studiji ispitivan je nivo β-karotena i luteina iz listova moringe, kao i digestivna stabilnost i bioiskoristivost ovih komponenti. Rezultati su pokazali visoku bioraspoloživost ukoliko se u isto vreme unese i izvor masti.

Zato se dodatak moringe ishrani smatra veoma korisnim, a preporuka za njenu konzumaciju kad su u pitnaju ova dva antioksidansa je da se uzima sa nekim izvorom masti (kao što je recimo kokosovo ulje ili maslinovo ulje), jer masti poboljšavaju apsorpciju luteina i zeaksantina.

Upala (inflamacija) je prirodni odgovor tela na infekciju ili povredu, spoljašnju ili unutrašnju. Neophodna je kao zaštitni mehanizam u organizmu, ali može postati veliki zdravstveni problem kada traje duže vreme. Veruje se da je dugotrajna (hronična) inflamacija u organizmu uključena u mnoge hronične bolesti, uključujući bolesti srca i rak.

Zato je jako važno kontrolisati nivo inflamacija u organizmu, a jedan od najboljih načina je da se dovoljno redovno unosi hrana sa dobrim antiinflamatornim svojstvima.

Poznato je da se M. Oleifera koristi u narodnoj medicini za lečenje raznih bolesti povezanih sa bolom i inflamacijom. Naučnici danas veruju da su izotiocijanati glavna antiinflamatorna jedinjenja u listovima, plodovima i semenkama moringe.

U nekoliko animalnih studija su pokazana snažna antiinflamatorna svojstva ekstrakta iz listova M. oleifera.

U jednoj animalnoj studiji ekstrakt je pokazao značajnu antiinflamatornu aktivnost, zavisnu od doze, međutim, aktivnost je bila manje efikasna u poređenju sa standardnim antiinflamatornim lekom, ibuprofenom.

U jednoj studiji, antiinflamatorno dejstvo listova je ispitivano procenom in vitro inhibicije COX-2, nivoa proinflamatornih citokina u RAw 264.7 ćelijama nakon tretmana ekstraktima listova moringe. Kvercetin i kempferol značajno su doprineli antioksidativnim i antiinflamatornim svojstvima moringe. Studija je zaključila da je M. oleifera dobar potencijalni prirodni lek za upalu (inflamaciju).

Pojedinačne studije na životinjama su pokazale različite pozitivne efekte ekstrakta lista moringe na centralni nervni sistem. Studija nema mnogo, i potrebno je mnogo više da se uradi, i da se sprovedu na ljudima, ali se pozitivni rezultati urađenih studija poklapaju sa tradicionalnom primenom moringe, koja je korišćena i za lečenje različitih stanja i bolesti povezanih sa centralnim nervnim sistemom.

Bolesti centralnog nervnog sistema

Mnoge bolesti su povezane sa centralnim nervnim sistemom, kao što su Parkinsonova, Alchajmerova, Hantingtonova, epilepsija i mnoge druge, koje utiču na telesne aktivnosti kao što su nemogućnost koncentracije, kretanja, ravnotežu, gubitak pamćenja itd.

Veliki broj lekovitog bilja je je izučavan za lečenje bolesti povezanih sa centralnim nervnim sistemom. Lišće moringe oleifere tradicionalno se koristilo za lečenje bolesti kao što su epilepsija i Alchajmerova bolest. Pokazano je da poseduje antikonvulzivno dejstvo zbog oslobađanja amino butirne kiseline (GABA).

Oksidativni stres izazvan hipoksijom je glavni uzrok disfunkcije mozga. I jednoj animalnoj studiji etanolni ekstrakt listova moringe pokazao je značajan efekat na neurotoksične posledice izazvane hipoksijom.

U drugoj studiji GABA i koncentracija monoaminskog neurotransmitera značajno je smanjena kod ispitivanih životinja, a došlo je i do drugih pozitivnih efekata, pa je zaključeno da moringa ispoljava pozitivne efekte na neurotoksičnost.

Neuroprotektivni efekat etanolnog ekstrakta listova moringe je takođe proučavan kod glodara tretiranih kininom. Svi tretmani, uključujući moringu su davani sedam dana. Rezultati su otkrili da su životinje iz grupe 5 pokazale potpunu neuronsku zaštitu – regeneracijom neurona i regularnim obnavljanjem cerebelarne citoarhitekture, dok je mali mozak u grupama 6 i 7 imao manja strukturna oštećenja. Flavonoidi u ekstraktu lista su uglavnom bili odgovorni za ovaj neuroprotektivni efekat na centralni nervni sistem.

U jednoj studiji proučavaan je efekat etanolnog ekstrakta zavisan od doze moringe na lokomotornu aktivnost i relaksaciju mišića kod životinja. Primećen je značajan efekat na umirenje centralnog nervnog sistema i relaksaciju mišića. Prisustvo biološki aktivnih komponenti u listovima koje lako prelaze krvno-moždanu barijeru i ispoljavaju agonističko dejstvo na kompleks GABA receptora, bi mogli biti odgovorni za ovu aktivnost.

Poboljšanje memorije i sna

U animalnim studijama je pokazano značajno poboljšanje pamćenja primenom ekstrakta lista moringe zbog njenog delovanja na neurone hipokampusa.

Pokazano je i da se vreme spavanja produžava uz tretman moringe jer ona povećava nivo serotonina u serumu, što aktivira retikularni aktivirajući sistem (ARAS) za bolje spavanje.

Anti-amnezijski efekat i poboljšanje memorije

Kod miševa koji su dobili 250-2.000 mg/kg etanolnog ekstrakta lista, primećena je povećana sposobnost učenja i pamćenja. Subfrakcija metanolnog ekstrakta (0,26% ukupnog prinosa listova moringe) je bila u stanju da smanji broj grešaka i kašnjenja kod životinja.

U animalnom modelu amnezije izazvane skopolaminom, čini se da specifični ekstrakt moringa oleifera ispoljava zaštitne efekte donekle uporedive snage sa medicinskim lekom koji se inače koristi za ovu svrhu.

Pored anti-amnezijskih efekata, očuvanje antioksidativnih biomarkera (poboljšan SOD i katalaza, uz smanjenu peroksidaciju lipida) primećeno je u moždanoj kori sa primenom ekstrakta lista moringe. Dodatno primećeno je i manje smanjenje serotonina, noradrenalina i dopamina, do koga inače dolazi u ovim slučajevima. Smatra se da su antioksidativni efekti i očuvanje monoamina najviše odgovrni za anti-amnezijska svojstava listova moringe.

Majčino mleko se smatra najboljim izvorom hrane za bebe. U nutritivnom satavu majčinog mleka, kao i sadržaju zaštitnih antitela, se ogledava potpuno savršenstvo prirode, jer se kroz majčino mleko bebama obezbeđuje baš sve neophodno za rast, razvoj, odbranu od infekcija, sprečavanje alergija, i podršku njihovog delikatnog imuniteta i celokupnog zdravlja.

Neke žene se odlučuju da ne doje, iz najrazličitijih razloga i za to koriste alternativne formule za bebe. Ali i među onima koje doje nekada se javljaju izazovi, naročito u početku.

Nekada proizvodnja mleka jednostavno nije dovoljna da bi beba napredvala adekvatnim tempom, pa se dojilje dosta muče raznim metodama da povećaju kolčinu mleka, ili moraju da prihranjuju bebe formulama a bore se pri tom da ne izgube mleko u potpunosti.

Galaktagozi su specijalna hrana, piće ili lekovito bilje za koje ljudi veruju da mogu povećati laktaciju. U većini delova Filipina, žene koje doje uzimaju listove moringe pomešane u pileće supe ili supe od školjki kako bi poboljšale proizvodnju majčinog mleka. Mehanizam delovanja nije objašnjen, ali je efikasan i koristile su ga generacije dojilja, posebno one sa neadekvatnom laktacijom.

Lokalna studija koju su 1996. godine uradili Almirante i Lim pokazuje efekat listova moringe na poboljšavanje laktacije, što je dokazano većim povećanjem nivoa prolaktina u serumu majke i povećanem telesne težine novorođenčadi.

U jednom dvostruko slepom, randomizovano kontrolisanom ispitivanju, merena je  razlika u zapremini majčinog mleka od 3. do 5. dana posle porođaja, među majkama sa nedonoščadima, koje su uzimale listove moringe u poređenju sa onima kojima je dat placebo. Postojao je statistički značajan trend povećane proizvodnje mleka među onima koje su koristile moringu. Prvog dana suplementacije zabeleženo je povećanje od 31% u odnosu na placebo, drugog dana od 48% i  trećeg dana od 165%.

2013.e godine filipinski naučni časopis pedijatrije objavio je izveštaj nakon pregleda pet naučnih studija koje ispituju moringu i njen uticaj na snabdevanje majčinim mlekom, u kome je zaključeno da list moringe zaista utiče na povećanje zapremine majčinog mleka u poređenju sa placebom.

Već nekoliko naših korisnika je prijavilo isti pozitivan efekat na dojenje nakon korišćenja moringe, tako da se može zaključiti da je moringa u prahu bezbedan i potpuno prirodan način da dojilje poboljšaju svoju laktaciju.

Pored ovoga, moringa u prahu je toliko bogata nutrijentima, da će dodatno na predivan način negovati iscrpljen organizam majke u ovom osetljivom periodu i davati joj dodatnu energiju i snagu.

Moringa oleifera se smatra čudotvornim drvetom zbog svog izuzetnog nutritivnog sastava.  Čak se koristi kao deo programa za borbu protiv gladi u svetu.

Sadržaj proteina u listovima varira je od 10 do 30,%, ugljenih hidrata od 13 do 63%, masti od 6 do 20%, vlakana od 7 do 35%, a mineralnih materija od 7 do 10%.

Listovi ove biljke imaju izuzetno veliku količinu proteina u poređenju sa drugim biljkama.

M. oleifera takođe sadrži esencijalne aminokiseline i veliku količinu provitamina A. Kao što se može primetiti nutritivni sadržaj varira dosta u zavisnosti od klimatskih uslova uzgoja, sorte, prerade i slično.

Svakako predstavlja značajan izvor raznih vitamina (kao što su vitamin A, B1, B2, B3, C, E) i minerala (kalcijum, gvožđe, magnezijum, kalijum…), a ima odličan odnos ugljenih hidrata, masti i proteina. Takođe, odnos ugljenih hidrata i dijetetskih vlakana je skoro 2:1, što se smatra izuzetno zdravim i izuzetno retkim među biljkama.

Kažu da ova čudotvorna biljka sadrži 36 antiinflamatornih komponenti, 46 različitih antioksidanata, 18 aminokiselina – od kojih su 9 esencijalnih aminokiselina, što je prilično impresivno i retko za biljke.

Najbolji način da shvatimo koliko je moćan sadržaj vitamina i minerala ove biljke jeste da je uporedimo sa uobičajenom zdravom hranom koja je posebno bogata određenim hranljivim sastojcima na 100 g. Gram za gram kvalitetan prah Moringe sadrže 4 puta više kalijuma od banane, 7 puta više vitamina C od  pomorandže, 8 puta više gvožđa od spanaća, 16 puta više kalcijuma od ​​mleka, 5 puta više vitamina B3 od avokada, 2,5 puta više dijetetskih vlakana od kukuruza (ova poređenja su bazirana na prosečnim vrednostima iz naučne literature, sa napomenom da se poredi gram za gram, tj 100g moringe na 100g druge hrane, pa ipak treba imati u vidu da je količina ove biljke koju mi unosimo daleko ispod 100g) .

Abdull Razis, A. F., Ibrahim, M. D., & Kntayya, S. B. (2014). Health benefits of Moringa oleifera. Asian pacific journal of cancer prevention, 15(20), 8571-8576.

Adisakwattana, S., & Chanathong, B. (2011). Alpha-glucosidase inhibitory activity and lipid-lowering mechanisms of Moringa oleifera leaf extract. Eur Rev Med Pharmacol Sci, 15(7), 803-808.

Anwar, F., Ashraf, M., & Muhammad, I. B. (2005). Interprovenance variation in the composition of moringa oleifera oilseeds from pakistan. JAOCS, Journal of the American Oil Chemists’ Society, 82(1), 45-51.

Anwar, F., Latif, S., Ashraf, M., & Gilani, A. H. (2007). Moringa oleifera: a food plant with multiple medicinal uses. Phytotherapy Research: An International Journal Devoted to Pharmacological and Toxicological Evaluation of Natural Product Derivatives, 21(1), 17-25.

Ali, A., Akhtar, N., & Chowdhary, F. (2014). Enhancement of human skin facial revitalization by moringa leaf extract cream. Advances in Dermatology and Allergology/Postępy Dermatologii i Alergologii, 31(2), 71-76.

Asghari, G., Palizban, A., & Bakhshaei, B. (2015). Quantitative analysis of the nutritional components in leaves and seeds of the persian moringa peregrina (forssk.) fiori. Pharmacognosy Research, 7(3) doi:http://dx.doi.org/10.4103/0974-8490.157968

Bakre, A. G., Aderibigbe, A. O., & Ademowo, O. G. (2013). Studies on neuropharmacological profile of ethanol extract of Moringa oleifera leaves in mice. Journal of ethnopharmacology, 149(3), 783-789.

Cáceres, A., Saravia, A., Rizzo, S., Zabala, L., De Leon, E., & Nave, F. (1992). Pharmacologie properties of Moringa oleifera. 2: Screening for antispasmodic, antiinflammatory and diuretic activity. Journal of ethnopharmacology, 36(3), 233-237.

Chaudhary, K., & Chaurasia, S. (2017). Neutraceutical properties of Moringa oleifera: a review. Eur. J. Pharm. Med. Res, 4, 646-655.

Chhikara, N., Kaur, A., Mann, S., Garg, M. K., Sofi, S. A., & Panghal, A. (2021). Bioactive compounds, associated health benefits and safety considerations of Moringa oleifera L.: An updated review. Nutrition & Food Science, 51(2), 255-277.

Chen, G., Xu, Y., Wu, J., Li, N., & Guo, M. (2021). Anti-inflammatory properties and potential bioactive components from Moringa oleifera leaves revealed by affinity ultrafiltration LC–MS and molecular docking. ACS Food Science & Technology, 1(10), 1953-1962.

Chodur, G. M., Olson, M. E., Wade, K. L., Stephenson, K. K., Nouman, W., Garima, & Fahey, J. W. (2018). Wild and domesticated moringa oleifera differ in taste, glucosinolate composition, and antioxidant potential, but not myrosinase activity or protein content. Scientific Reports (Nature Publisher Group), 8, 1-10.

Chumark, P., Khunawat, P., Sanvarinda, Y., Phornchirasilp, S., Morales, N. P., Phivthong-Ngam, L., … & Klai-upsorn, S. P. (2008). The in vitro and ex vivo antioxidant properties, hypolipidaemic and antiatherosclerotic activities of water extract of Moringa oleifera Lam. leaves. Journal of ethnopharmacology, 116(3), 439-446.

Dhakar, R. C., Maurya, S. D., Pooniya, B. K., Bairwa, N., & Gupta, M. (2011). Moringa: The herbal gold to combat malnutrition. Moringa: The Herbal Gold To Combat Malnutrition.

Dong, Z., Li, C., Huang, Q., Zhang, B., Fu, X., & Liu, R. H. (2018). Characterization of a novel polysaccharide from the leaves of Moringa oleifera and its immunostimulatory activity. Journal of Functional Foods, 49, 391-400.

Edwards, R. L., Lyon, T., Litwin, S. E., Rabovsky, A., Symons, J. D., & Jalili, T. (2007). Quercetin reduces blood pressure in hypertensive subjects. The Journal of nutrition, 137(11), 2405-2411.

Estrella, M. C. P., Jacinto Bias III, V., David, G. Z., & Taup, M. A. (2000). A double-blind, randomized controlled trial on the use of malunggay (Moringa oleifera) for augmentation of the volume ofbreastmilk among non-nursing mothers of preterm infants. Phillipp J Pediatr, 49(1), 3-6.

Fahey, J. W., Olson, M. E., Stephenson, K. K., Wade, K. L., Chodur, G. M., Odee, D., . . . Hubbard, W. C. (2018). The diversity of chemoprotective glucosinolates in moringaceae (moringa spp.). Scientific Reports (Nature Publisher Group), 8, 1-14

Fuglie LJ (1999) The Miracle Tree: Moringa oleifera: Natural Nutrition for the Tropics. Church World Service,Dakar. 68 pp.; revised in 2001 and published as The Miracle Tree: The Multiple Attributes of Moringa, 172 pp.

Ghasi, S., Nwobodo, E., & Ofili, J. O. (2000). Hypocholesterolemic effects of crude extract of leaf of Moringa oleifera Lam in high-fat diet fed Wistar rats. Journal of ethnopharmacology, 69(1), 21-25.

Hassan, M. A., Xu, T., Tian, Y., Zhong, Y., Ali, F. A. Z., Yang, X., & Lu, B. (2021). Health benefits and phenolic compounds of Moringa oleifera leaves: A comprehensive review. Phytomedicine, 93, 153771.

Imamsari, M., Koentjoro, M. P., Nurhayati, A. P., & Prasetyo, E. N. (2018). In-Vivo Preliminary Examination Of Moringa Oleifera Leaves Extract As Antiaging Candidate In Swiss Webster Male Mice (Mus Musculus). International Journal of Pharmaceutical Sciences and Research, 9(9), 3638-3646.

Iskandar, I., Hadju, V., As’ad, S., & Natsir, R. (2015). Effect of Moringa oleifera leaf extracts supplementation in preventing maternal anemia and low-birth-weight. International Journal of Scientific and Research Publications, 5(2), 1-3.

Islam, Z., Islam, S. M., Hossen, F., Mahtab-ul-Islam, K., Hasan, M. R., & Karim, R. (2021). Moringa oleifera is a prominent source of nutrients with potential health benefits. International Journal of Food Science, 2021.

Jed, W. F., & Fahey, S. D. (2005). Moringa Oleifera: A review of the medical evidence for its nutritional, therapeutic and prophylactic properties. Trees for life journal, 1(5).

Liu, Y., Perera, C. O., & Suresh, V. (2007). Comparison of three chosen vegetables with others from South East Asia for their lutein and zeaxanthin content. Food Chemistry, 101(4), 1533-1539.

Leone, A., Spada, A., Battezzati, A., Schiraldi, A., Aristil, J., & Bertoli, S. (2015). Cultivation, genetic, ethnopharmacology, phytochemistry and pharmacology of moringa oleifera leaves: An overview. International Journal of Molecular Sciences, 16(6), 12791-12835

Luqman, S., Srivastava, S., Kumar, R., Maurya, A. K., & Chanda, D. (2012). Experimental assessment of Moringa oleifera leaf and fruit for its antistress, antioxidant, and scavenging potential using in vitro and in vivo assays. Evidence-Based Complementary and Alternative Medicine, 2012.

Kashyap, P., Kumar, S., Riar, C. S., Jindal, N., Baniwal, P., Guiné, R. P., … & Kumar, H. (2022). Recent advances in Drumstick (Moringa oleifera) leaves bioactive compounds: Composition, health benefits, bioaccessibility, and dietary applications. Antioxidants, 11(2), 402.

King, J., Raguindin, P. F., & Dans, L. F. (2013). Moringa oleifera (Malunggay) as a galactagogue for breastfeeding mothers: a systematic review and meta-analysis of randomized controlled trials. Philipp J Pediatr, 61(2), 34-42.

Kushwaha, S., Chawla, P., & Kochhar, A. (2014). Effect of supplementation of drumstick (Moringa oleifera) and amaranth (Amaranthus tricolor) leaves powder on antioxidant profile and oxidative status among postmenopausal women. Journal of food science and technology, 51, 3464-3469.

Mbikay, M. (2012). Therapeutic potential of Moringa oleifera leaves in chronic hyperglycemia and dyslipidemia: a review. Frontiers in pharmacology, 3, 24.

Mendieta-araica, B., Spörndly, E., Reyes-sánchez, N., & Spörndly, R. (2011). Feeding moringa oleifera fresh or ensiled to dairy cows–effects on milk yield and milk flavor. Tropical Animal Health and Production, 43(5), 1039-47.

Mishra, S. P., Singh, P., & Singh, S. (2012). Processing of Moringa oleifera leaves for human consumption. Bulletin of Environment, Pharmacology and life sciences, 2(1), 28-31.

Moyo, B., Masika, P. J., Hugo, A., & Muchenje, V. (2011). Nutritional characterization of Moringa (Moringa oleifera Lam.) leaves. African Journal of Biotechnology, 10(60), 12925-12933.

Ndong, M., Uehara, M., Katsumata, S. I., & Suzuki, K. (2007). Effects of oral administration of Moringa oleifera Lam on glucose tolerance in Goto-Kakizaki and Wistar rats. Journal of clinical biochemistry and nutrition, 40(3), 229

Nur, R., Demak, I. P. K., Radhiah, S., Rusydi, M., Mantao, E., & Larasati, R. D. (2020). The effect of moringa leaf extracton increasing hemoglobin and bodyweight in post-disaster pregnant women. Enfermería Clínica, 30, 79-82.

Nurdin, M. S., Imam, A., Thahir, A., & Hadju, V. (2018). Supplementations on pregnant women and the potential of Moringa oleifera supplement to prevent adverse pregnancy outcome. Int J Sci Healthc Res, 3(1), 71-5.

Olson, M. E., Sankaran, R. P., Fahey, J. W., Grusak, M. A., Odee, D., & Nouman, W. (2016). Leaf protein and mineral concentrations across the “Miracle Tree” genus Moringa. PloS one, 11(7), e0159782.

Okorie, C., Ajibesin, K., Sanyaolu, A., Islam, A., Lamech, S., Mupepi, K., … & Abioye, A. (2019). A review of the therapeutic benefits of Moringa oleifera in controlling high blood pressure (hypertension). Current Traditional Medicine, 5(3), 232-245.

Ouédraogo, M., Lamien-Sanou, A., Ramdé, N., Ouédraogo, A. S., Ouédraogo, M., Zongo, S. P., … & Guissou, P. I. (2013). Protective effect of Moringa oleifera leaves against gentamicin-induced nephrotoxicity in rabbits. Experimental and Toxicologic Pathology, 65(3), 335-339.

Owusu, D., Ellis, W. O., & Oduro, I. (2008). Nutritional potential of two leafy vegetables: Moringa oleifera and Ipomoea batatas leaves.

Panya, T., Chansri, N., Sripanidkulchai, B., & Daodee, S. (2018). Additional antioxidants on the determination of quercetin from Moringa oleifera leaves and variation content from different sources. International Food Research Journal, 25(1).

Prabhu, R. A., Rajan, A. P., & Santhalia, S. (2011). Comparative analysis of preservation techniques on Moringa oleifera. Int. J of Agricultural and Food Science, 1(2), 12-22.

Pullakhandam, R., & Failla, M. L. (2007). Micellarization and intestinal cell uptake of β-carotene and lutein from drumstick (Moringa oleifera) leaves. Journal of medicinal food, 10(2), 252-257.

Ravichandran, V., Arunachalam, G., Subramanian, N., & Suresh, B. (2009). Pharmacognostical and phytochemical investigations of Moringa concanensis (Moringaceae) an ethno medicine of Nilgiris. J Pharmacogn Phytother, 1, 76-81.

Rajanandh, M. G., & Kavitha, J. (2010). Quantitative estimation of β-sitosterol, total phenolic and flavonoid compounds in the leaves of Moringa oleifera. International Journal of PharmTech Research, 2(2), 1409-1414.

Richter, Nahid, Perumal Siddhuraju, and Klaus Becker. „Evaluation of nutritional quality of Moringa (Moringa oleifera Lam.) leaves as an alternative protein source for Nile tilapia (Oreochromis niloticus L.).“ Aquaculture 217.1 (2003): 599-611.

Saini, R. K., Shetty, N. P., Prakash, M., & Giridhar, P. (2014). Effect of dehydration methods on retention of carotenoids, tocopherols, ascorbic acid and antioxidant activity in Moringa oleifera leaves and preparation of a RTE product. Journal of food science and technology, 51, 2176-2182.

Sulaiman, M. R., Zakaria, Z. A., Bujarimin, A. S., Somchit, M. N., Israf, D. A., & Moin, S. (2008). Evaluation of Moringa oleifera aqueous extract for antinociceptive and anti-inflammatory activities in animal models. Pharmaceutical biology, 46(12), 838-845.

Srikanth, V. S., Mangala, S., & Subrahmanyam, G. (2014). Improvement of protein energy malnutrition by nutritional intervention with Moringa oleifera among Anganwadi children in rural area in Bangalore, India. International journal of scientific study, 2(1), 32-35.

Vargas-Sánchez, K., Garay-Jaramillo, E., & González-Reyes, R. E. (2019). Effects of Moringa oleifera on glycaemia and insulin levels: A review of animal and human studies. Nutrients, 11(12), 2907.

Vongsak, B., Sithisarn, P., Mangmool, S., Thongpraditchote, S., Wongkrajang, Y., & Gritsanapan, W. (2013). Maximizing total phenolics, total flavonoids contents and antioxidant activity of Moringa oleifera leaf extract by the appropriate extraction method. Industrial crops and products, 44, 566-571.

Waterman, C., Rojas‐Silva, P., Tumer, T. B., Kuhn, P., Richard, A. J., Wicks, S., … & Raskin, I. (2015). Isothiocyanate‐rich Moringa oleifera extract reduces weight gain, insulin resistance, and hepatic gluconeogenesis in mice. Molecular nutrition & food research, 59(6), 1013-1024.

William, F., Lakshminarayanan, S., & Chegu, H. (1993). Effect of some Indian vegetables on the glucose and insulin response in diabetic subjects. International Journal of Food Sciences and Nutrition, 44(3), 191-195.

Xu, Y. B., Chen, G. L., & Guo, M. Q. (2019). Antioxidant and anti-inflammatory activities of the crude extracts of Moringa oleifera from Kenya and their correlations with flavonoids. Antioxidants, 8(8), 296.

Xu, Y., Chen, G., & Guo, M. (2022). Potential anti-aging components from Moringa oleifera leaves explored by affinity ultrafiltration with multiple drug targets. Frontiers in Nutrition, 9, 854882.

Zeng, B., Luo, J., Wang, P., Yang, L., Chen, T., Sun, J., … & Xi, Q. (2019). The beneficial effects of Moringa oleifera leaf on reproductive performance in mice. Food Science & Nutrition, 7(2), 738-746.

Moringa i trudnoća

Prvo da razjasnimo da zvanično ne postoje upozorenja za trudnoću i moringu. Ali pretragom na internetu se nalaze različiti tekstovi na ovu temu.

Detaljnom analizom naučnih radova mi smo zaista naišli na neobičnu situaciju na ovu temu.

Naime postoje dva ekspermentalna rada na životinjama iz 1988. i 1998., u kojima je pokazano da je moguće da ekstrakt moringa listova negativno utiče na plodnost i trudnoću kod eksperimantalnih pacova i miševa. To su dva rada koja se citiraju na apsolutno svim tekstovima koji spominju upozorenja vezana za moringu i trudnoću. Dovoljno bi bilo neobično i da samo to postoji od inforamcija, da nije dalje istraženo, a da se po celom svetu prodaje moringa u prahu bez apsolutno ikakvih upozorenja.

Ali nije samo to. Nego postoji i niz naučnih istraživanja i objavljenih radova, u kojima je moringa davana trudnicama (ne u animalnim studijama nego baš trudnicama) u cilju poboljšanja njihovog nutritivnog statusa, sa pozitivnim rezultatima.

Dodatno, 2019.e je urađena i studija na miševima koja je dala potpuno suprotne efekte od pomenute prve dve studije. U toj studiji istraživan je efekat lista Moringa oleifera na reproduktivne performanse kod miševa tokom šest uzastopnih gestacija. Miševi sa ishranom koja sadrži 4% moringe pokazali su poboljšanu veličinu legla, porođajnu težinu legla i preživljavanje legla do starosti odbića, u poređenju sa kontrolnim miševima hranjenim normalnom ishranom.

Prema WebMD-u, glavna briga oko moringe i trudnoće nisu listovi, već koren, kora ili cvetovi moringe. Koren moringe sadrži toksin koji se istorijski koristio u tradicionalnoj medicini, koji izaziva kontrakciju materice. Međutim i ovde se navodi da su listovi bezbedni za korišćenje tokom trudnoće.

U studiji iz 2020.e analiziran je efekat ekstrakta listova moringe na smanjenje pojave anemije kod trudnica nakon zemljotresne katastrofe koja je pogodila regione Palu, Sigi i Donggala. Eksperiment je dizajniran kao randomizovano kontrolisano dvostruko slepo istraživanje. Uzorak od 40 trudnica podeljen je u dve grupe, interventnu i kontrolnu grupu. Interventnoj grupi su davane kapsule ekstrakta lista moringe i kapsule gvožđa svaki dan. Kontrolnoj grupi su date samo kapsule gvožđa. Zaključak je bio da ekstrakt lista moringe u kombinaciji sa gvožđem (za razliku od samo gvožđa) utiče na povećanje nivoa HB, UAC i BV kod trudnica. Studija predlaže moringu kao alternativni dodatak za prevazilaženje anemije.

U jednom revijalnom radu iz 2018.e se obrađuje potencijal listova Moringa Oleifera za sprečavanje neželjenih ishoda trudnoće u nerazvijenim zemljama. Zaključeno je da lokalna hrana, kao što je ova biljka tj njeni listovi, ima zdravstvene benefite pomoću kojih ne samo da podržava trudnice tokom trudnoće, već i sprečava neželjene ishode trudnoće.

U drugim studijama se često spominje da se moringa listovi koriste u zemljama trećeg sveta za oporavak dece, dojilja i trudnica, koji su pogođeni nedostatkom kvalitetne hrane i kao posledicu nemaju dovoljno potrebnih nutrijenata u ovim periodima.

U studiji iz 2015.e bio je cilj da se proceni efekat dodatka ekstrakta listova Moringa oleifera u prevenciji nastanka anemije kod tek porođenih majki, kao i prevencija male telesne težine beba. Ovo je bila dvostruko slepa, randomizovana kontrolna studija, koja je sprovedena u provinciji Južni Sulavesi, Indonezija, od septembra 2012. do decembra 2013. Učestvovale su 64 trudnice. Rezultat studije je otkrio značajno povećanje nivoa hemoglobina u interventnoj grupi. Konzumacija moringe povećala je nivo hemoglobina na 58%. Mala telesna težina beba nije pronađena kod trudnica koje su uzimale ekstrakt lista tako da je i ovde zabeežen pozitivan efekat.

U svim ovim istraživanjima, nigde nisu spominjane nus pojave, a kamoli kontraindikacije uzimanja listova moringe od strane trudnih žena.

Šta onda zaključiti?

Ono što je potvrđeno i sigurno je da je moringa odlična za laktaciju, i potpuno bezbedna u periodu dojenja – šta više podiže nivo gvožđa i drugih nutrijenata u telu, kojima su majke nakon porođaja deficitarne. Tako da dok se ne razjasni u potpunosti kako listovi moringe utiču tokom trudnoće, koristite je nakon porođaja, a tokom trudnoće se držite kakao prahova, spiruline, hlorele i kurkume (kao i naravno zdravih slatkiša koji su puni nutrijenata, vitamina i minerala a ne podižu naglo šečer u krvi).

Da, moringa ne samo da je bezbedna tokom dojenja nego je jedna od retkih biljaka na svetu poznata po svom pozitivnom uticaju na laktaciju (povećanje proizvodnje i kvaliteta majčinog mleka). Pronađite ovde detaljnije na tu temu.

Moringa nuspojave

Stalno ističemo važnost sertifikata koje poseduju naši proizvodi, kao i to da dolaze iz organske proizvodnje. Kako ne bi došlo do nuspojava ili kontraidikacija moringe vodite računa da ovaj moćan prah, koji se naziva i “zeleno zlato” nabavljate od pozdanih i sertifikovanih proizvođača.

Obratite pažnju na kvalitet , ali i način upotrebe, jer samo pravilan način upotrebe će doneti prave efekte.

Ne postoje kliničke studije koje su analizirale interakciju moringe sa različitim lekovima, i do sada nisu poznate kontraindikacije. Međutim, ukoliko uzimate neke terapije i lekove, možete se da se konsultujete sa svojim lekarom.

Osušeni i samleven moringa list sadrži aminokiseline, antioksidanse, antiupalne komponente, i veliki broj nutrijenata što sve govori da je ovo jedan od najboljih prirodnih suplemenata. Takođe je odličan izvor gvožđa, kalcijuma, i vitamina A, B, B1, B2, B3, B6, C, E, makroelemenata i fitonutrijenata, proteina i dijetetskih vlakana.

Moringa sastav, nutritivne vrednosti na 100g/5g(po porciji):

• Energetska vrednost: 1.194KJ (290kcal)/60 KJ (14,5kcal)
• Masti: 5,5g/0,28g
  • Od toga zasićene masne kiseline: 2,6g/0,13g
• Ugljeni hidrati: 35g/1,75g
  • Od toga šećeri: 14,9g/0,74g
• Proteini: 27g/1,35g
• So: 0,25g/0,03g
• Mangan: 11,2 mg/0,563mg
• Vitamin E: 56mg/2,8mg
• B-karoten: 17,6mg/0,88mg

Kada je u pitanju Superior moringa prah cena je jedna od najjeftinijih na tržištu, iako se radi o jednoj od najkvalitetnijih moringi. Ovo je redak slučaj, a razlog tome je što naš dobavljač poseduje sopstvene plantaže u Indiji, i bavi se proizvodnjom preko 30 godina, tako da radi sa malim podoričnim sertifikovanim plantažama gde se svaka tura proizvodi poslebno za klijenta.

Razmutite u vodi ili biljnom mleku, dodajte u smuti ili sok, napravite zeleni latte sa toplim mlekom i zaslađivačem ili umešajte sa medom da dobijete kremić. 

Preporučena porcija moringe jeste 5g dnevno, 1 srednje puna supena kašika. Ta doza je negde kroz praksu usvojena od strane proizvođača, i može biti dovoljna doza za svakodnevno korišćenje. Međutim, klinički podaci su nedovoljni da bi se odredile prave preporuke za doziranje. Dnevne doze preparata od listova koji se koriste u kliničkim studijama u kojima se procenjuju potencijalni antidijabetički i antidislipidemijski efekti su veoma varirali. U nekim studijama je korišćeno 8g. Jedna studija sprovedena je u oblasti ruralne terenske prakse Instituta za medicinske nauke i istraživačkog centra Videhi, Bangalor, Indija, na 60 dece, koristila je 15g dva puta dnevno tokom dva meseca. U studijama koje su ocenjivale bezbednost tj toksičnost moringe, pokazano je da je 70g pa čak i 150g dnevno bezbedno. Ovo je rađeno na životinjama doduše. Što se tiče studija na ljudima, nikakvi neželjeni efekti nisu prijavljeni u studiji sprovedenoj sa prahom celog lista u jednoj dozi od 50g ili u studiji koja je koristila 8g dnevno doze tokom 40 dana.

Dobra praksa je da za neke standardne potrebe koristite oko 5g, a ukolko želite neke jače zdravstvene efekte možete  duplirati dnevu dozu.

Uslovi čuvanja: Na suvom mestu i sobnoj temperaturi.

Moringa pomaže u sledećem:

• Povećava imunitet organizma
• Čisti krvne sudove i snižava krvni pritisak
• Utiče na zdravlje očiju
• Uticaj na centralni nervni sistem
• Obnavlja ćelije
• Regeneriše kožu
• Pomaže kod dijabetesa i snižavanja šećera u krvi
• Čisti organizam – moćan je prirodni antioksidans
• Antiinflamatorna svojstva
• Smatra se prirodnim antibiotikom
• Uticaj na zdravlje bubrega i jetre
• Ima anti-aging efekat
• Pozitivan uticaj na laktaciju i dojenje

U prethodnom tekstu je detaljno objašnjen uticaj koji ovaj prah ima na svaki od navedenih benefita, potkrepljeno naučnim istraživanjima i zaključcima, kao i preporukama za korišćenje.