Organska Sirova Maka miks 3 boje

Iako nije lek, ova biljka je jedinstvena po svojim medicinskim svojstvima. Razvoj modernog društva i načina života doneo je neke veoma loše posledice po čovekovo zdravlje. Manjak energije i snage, nesanica, nekvalitetan san, slaba koncentracija i fokusiranje, neplodnost, slab libido, glavobolje, anksioznost i još mnogo toga, postali su deo naše svakodnevice.

Jedno od najmoćnijih prirodnih sredstava koje može pomoći u sprečavanju ili umanjivanju većine ovih simptoma je pažljivo odabrana peruanska maka. Brojna istraživanja dokazuju njene pozitivne efekte na zdravlje. Ono što sledi jesu velike kliničke studije, koje bi to i potvrdile, ali već sada, stroga regulativa na nivou Evropske unije, odobrava gotovo sve zdravstvene izjave vezane za benefite i uticaj ove čudnovate biljke.

Tome još doprinose i tradicionalni peruanski zapisi, kao i pozitivna iskustva miliona korisnika. Možda ceo spisak svih njenih svojstava deluje previše dobro da bi bio istinit, ali od iskustva, preko nauke, do tradicionalnih zapisa, gotovo sve u vezi ove biljke je i potvrđeno. Njen uticaj na zdravlje svakako zavisi od kvaliteta, količine koja se konzumira, kao i individualnog stanja organizma. Ono što je nedvosmisleno jeste da dugoročno konzumiranje donosi boljitak svakom pojedinačnom organizmu.

Jedan od prvih efekata koji svi osetite i prijavljujete kada krenete sa uzimanjem naše dodatka u ishrani je više snage i energije tokom dana. Ovaj efekat podjednako primećuju i žene i muškarci.

Na peruanskim Andima, gde ova biljka jedino prirodno raste, i gde je jedna od osnovnih namirnica u ishrani naroda koji tamo žive hiljadama godina, nadmorska visina je preko 3900 metara, a kiseonik je toliko razređen, da je nenaviknutom čoveku i disanje otežano, a kamoli fizička aktivnost.

Međutim, Kečua narod, koji sada živi na Andima, nema nikakvih problema i vrlo su aktivni, zdravi i raspoloženi. Ovo pripisuju isključivo konzumiranju ove čudesne biljke. Interesantno je i da su ubrzo nakon osvajanja Anda, Španci otkrili da su se oni i njihova stoka suočili sa poteškoćama u pogledu snage i zdravlja u izazovnom andskom okruženju. Sledeći preporuke domorodaca da jedu maku i hrane svoje životinje njom, imali su tako izvanredne rezultate da su španski hroničari opisali to iskustvo veoma detaljno.

Danas je nauka potvrdila na više animalnih i nekoliko humanih studija da sirova maka podiže nivo energije (ali bez preterane stimulacije štitne žlezde, kao što je to slučaj kod kafe i čaja), kao i da povećava snagu i izdržljivost. Pokazano je da polisaharidi iz ove biljke efikasno pojačavaju aktivnosti serumskih antioksidanata, istovremeno smanjujući metaboličke nusprodukte (ureu u krvi, mlečnu kiselina i malondialdehid).

Brojna istraživanja pokazuju delotvornost sirove make

U jednoj studiji je posle 3 nedelje pokazana povećana fizička otpornost, merena vremenom posle koga dolazi do zamora. Jedno malo istraživanje na osam muških biciklista otkrilo je da su poboljšali vreme koje im je trebalo da završe vožnju biciklom od 14 km, nakon 14 dana uzimanja make. U jednoj studiji se spominje da je fudbalski tim iz Kuska (peruanskog grada smeštenog na 3400 metara nadmorske visine), unosio 1,5 g make dnevno tokom 60 dana. Sprovedena su ispitivanja za određivanje najveće brzine, potrošnje kiseonika i performansi. Fizičke performanse sportista porasle su u proseku za 10,3%, a maksimalna vrednost povećanja potrošnje kiseonika bila je 33,6%.

Zbog svega ovoga, ova biljka je u poslednje vreme postala popularan suplement u svetu atleta i bodi bildera (kao odlična alternativa anaboličkim steroidima), ali i jedan od omiljenih dodataka ishrani svima onima kojima je potrebno više snage i energije u toku dana.

Nekoliko pojedinačnih studija je pokazalo potencijal ove biljke da ojača imuni sistem. Pokazano je da polisaharidi poseduju imuno-regulatornu aktivnost, da mogu da pomognu u borbi protiv Escherichia coli bakterije, i da pokazuju potencijalnu inhibitornu aktivnost protiv humanog gripa tipa A (grip A) i virusi tipa B (Flu-B).   

Dodatno pokazano je da ona poseduje jaka antioksidativna svojstva. Antioksidanti pomažu u neutralisanju slobodnih radikala (previše slobodnih radikala u organizmu povezano je sa kancerom, kardiovaskularnim bolestima i dijabetesom).

Biološki aktivne komponente iz sirove organske make doprinose razgradnji peroksila proizvedenog tokom inflamatornih procesa, tako da konzumiranje pruža citoprotektivne efekte.

Anksioznost i stres su nažalost sastavni deo naših života. Izraženiji su kod osoba ženskog pola, ali definitivno su prisutni i kod muškaraca. Jedan od efekata sirove make koji jako volite, ali ga češće žene prijavljuju, je upravo umirivanje uma i bolje raspoloženje.

Nekoliko studija je potvrdilo da ova čudesna biljka može poboljšati raspoloženje i umanjiti anksioznost i stres, naročito kod žena tokom PMS-a ili u menopauzi.

Ova čudesna biljka može dovesti do poboljšanja memorije i učenja. Nativni narod sa Anda (Peru) tradicionalno je koristi kako bi poboljšao performanse dece u školi, ali istraživanja na tu temu još nisu rađenja. U studijama na životinjama, maka je pokazala da može poboljšati učenje i pamćenje, kao i kognitivnu funkciju, motoričku koordinaciju i izdržljivost, praćeno povećanom respiratornom funkcijom mitohondrija. Ova istraživanja obećavaju da ova biljka može biti efektna funkcionalna hrana za usporavanje opadanja kognitivnih funkcija izazvanih starenjem.

Nekoliko pojedinačnih studija je pokazalo povoljan uticaj make na smanjenje glukoze u krvi, poboljšanje statusa holesterola i triglicerida, kao i smanjenje pritiska. Potrebno je više eksperimentalnih i kliničkih studija da bi se pokazala njena uloga u metabolizmu glukoze, lipida i regulaciji krvnog pritiska, ali je sasvim sigurno da dijabetičari mogu koristiti maku.

Neko je nekad rekao: ‘Hormoni su sve’, vezano za to kako se ljudi psiho-fizički osećaju tokom celog dana. To nije daleko od istine. Hormoni utiču na svaki aspekt našeg funkcionisanja, fizičkog, mentalnog i emotivnog. Imati izbalansirane hormone znači biti zdrav, jak i emotivno uravnotežen. Koliko takvih ljudi znate danas?

Nažalost zbog izuzetno stresnog načina života (neprirodnog za naš organizam) sa previše psihičkih stimulansa i previše toksina svuda oko nas (hrana, vazduh, voda, hemijska sredstva u domaćinstvima itd.), hormoni i kod mušakaraca i kod žena su u stalnom disbalansu. Disbalans hormona može dovesti do čitavog niza problema, kao što su: nesanica, zamor, nepravilni rada srca, probavne smetnje, problemi sa kožom (ekcemi, akne), neredovne i bolne menstruacije kod žena, disfunkcije kod muškaraca tokom intimnih odnosa, a u težim slučajevima i neplodnost kod oba pola. 

Zato ne čudi što je ova biljka postala tako rapidno popularna i obožavana širom sveta, kad je otkriveno da peruanska maka za plodnost ima brojne benefite, i da pozitivno utiče na balans hormona, a bez ikakvih štetnih posledica!

Kvalitetna maka je jedan od najboljih poznatih adaptogena koji pomaže da potpuno prirodno dovedete hormone u balans, bilo da ste muškarac ili žena.  Međutim, ona ne sadrži biljne estrogene ili bilo koje druge fito hormone! U naučnim istraživanjima je pokazano da deluje na hormone u organizmu na potpuno drugačiji način od fitoestrogenih biljaka, tako što promoviše optimalno funkcionisanje hipotalamusa i hipofize.

Na ovaj način, dovodeći ‘master’ žlezde u balans, posredno utiče na to da druge žlezde u organizmu luče pravu količinu hormona, tj dovodi u stanje ravnoteže ceo endokrini sistem. Istraživanja na temu uticaja make na rad hormona otkrila su da su alkaloidi (biljni steroli) iz nje ti koji deluju kao hemijski okidači u organizmu da on sam proizvede veći ili manji nivo hormona koji odgovara uzrastu i polu date osobe. Dakle, umesto da uvodi u organizam biljne hormone, ona deluje na rad hipotalamusno-hipofizne osovine, zbog čega njeni efekti nisu ograničeni samo na jajnike i testise, već deluju i na nadbubrežnu i štitnu žlezdu (što posledično utiče na osećaj veće energije i vitalnosti).

Maka neće podići/spustiti testosteron/progesteron kod mušakaraca/žena tamo gde ne treba! Između ostalog, zbog ovoga je ona svrstana u adaptogene biljke okarakterisane time da svakom individualnom organizmu pružaju baš ono što njemu treba.

Ako se na jednu temu sve žene sveta razumeju i sasećaju jedna sa drugom, to su PMS i menopauza! Ženama je potpuno prirodno dat ciklus hormonalnih promena svakog meseca, i to je već izazov za sebe, a u današnje vreme, kada su hormoni u disbalansu pomalo svima, ženski ciklusi postaju jedva podnošljivi. Odatle je i nastao izraz predmenstrualni sindrom, a menopauza se izgovara šapatom.

Maka je provereno jedna od najefektinijih prirodnih biljaka za regulisanje neregularnih ciklusa, bolnih mentruacija, promena raspoleženja i umora pred mentruaciju, bolova u grudima, pa čak i policističnih jajnika. 

Veoma efikasno reguliše i simptome menopauze, uključujući valunge, vaginalnu suvoću, gubitak energije i libida i depresiju. 

U raznim naučnim istraživanjima pojavili su se rezultati koji podržavaju ove tvrdnje, a vaših bezbroj testimonijala na ovu temu takođe svedoči o olakšanjima koje kvalitetan plod pruža ženama tokom ovih osetljivih perioda.

Svojstva biljke prvi put je opisao Bernabé Cobo u knjizi “Istorija Novog Sveta“, davne 1653. godine. Njemu je odmah bilo očigledno da biljka koja može da raste i razvija plod na niskom pritisku, velikim mrazevima, jakim kišama i vetrovima i pod uticajem visokog nivoa sunčevog zračenja, mora da ima neka vrlo posebna svojstva.

U knjizi piše o neverovatnim nutritivnim svojstvima make, kao i o posebnom pozitivnom uticaju na plodnost. Oko 1777. španski botaničar Hipólito Ruiz, koji je obišao Peru, takođe je pisao o tome kako peruanska maka za plodnost deluje pozitivno, navodeći da žene iz tog podneblja uvek neplodnost ‘leče’ njome. Danas je poznato da se ova čudesna biljka na Andima vekovima koristi za plodnost kod žena i muškaraca, i da se tradicionalno daje kao poklon tek venčanim parovima. Kasnije je sprovedeno više istraživanja na ovu temu, počevši od biologa dr Glorie Chacon, koja je otkrila da ova biljka ima vrlo osetne efekte kod problema sa plodnošću.

Različite studije na životinjama pokazale su da maka povećava kvalitet, broj i pokretljivost muških polnih ćelija. Neke studije su pokazale da štiti mušku spermatogenezu od spoljnih stresova u okruženju. Prema kliničkim ispitivanjima, ona je poboljšala nekoliko različitih  karakteristika semene tečnosti zdravih muškaraca i muškaraca sa blagom neplodnošću. U studiji na 9 zdravih muškaraca koji su uzimali ovu biljku 4 meseca, došlo je do  povećanja količine semene tečnosti, i do veće pokretljivosti muških polnih ćelija.

Ona balansira hormone što rezultuje redovnom ovulacijom kod žena, a dodatno i podiže libido. U animalnim studijama pokazano je da pozitivno utiče na povećanje stope trudnoće i veličine legla. Naučna istraživanja na ovu temu treba da se sprovedu u većem obimu, međutim, širom sveta (a i vaša iskustva sa našim proizvodima) svedoče o tome, da pored višegodišnjeg uzaludnog truda da se ostane u drugom stanju, nakon samo nekoliko meseci uzimanja kvalitetne make, žena uspeva da ostane trudna. Ovo nije mala stvar za obećati nekom, šta više, vrlo je osetljiva tema, ali kako je ova moćna bijlka pre svega prirodna hrana, potpuno bezbedna i zdrava, svakako joj vredi dati šansu! Sa manjim ulaganjima u odnosu na brojne preparate i analize, već nakon nekoliko meseci možete očekivati rezultate i potencijalno rešiti ovaj problem. Iskustva, kao i tradicionalna upotreba make, apsolutno su u korist toga da ona može da reši neplodnost.

Disfunkcije tokom intimnih odnosa i problemi sa libidom su vrlo raširene u našem društvu širom sveta, iako se o tome ne priča i ne piše previše. Većina ovih problema odnosi se na želju za odnosom i kod žena i kod muškaraca, i na mušku fizičku disfunkciju. Interesovanje za primenu prirodnih sredstva za rešenje ovog problema povećalo se u poslednjih 20 godina. Tradicionalno u Peruu, kako za lečenje neplodnosti, tako i za lečenje disfunkcije vezane za intimne odnose, koristila se maka. Pojedinačna istraživanja rađena na životinjama i ljudima su potvrdila ove njene efekte. Uzimanje 1,5 ili 3,0 g na dan kod zdravih muškaraca poboljšalo je želju za odnosom nakon 8 nedelja primene, a u drugoj studiji kod sportista već nakon dve nedelje tretmana.

Treća studija je pokazala da nakon 12 nedelja postoji mali, ali značajan efekat na poboljšanje blage erektilne disfunkcije. Jedna studija je pokazala da poboljšava funkciju tokom odnosa nakon 8 nedelja primene, i da taj njen efekat nije povezan sa promenama u raspoloženju ili promenama serumskog testosterona kod ispitanika.

Urađene su i dve kliničke studije koje su pokazale značajan povoljan efekat na disfunkciju ili želju kod intimnih odnosa kod zdravih žena u menopauzi, i kod zdravih odraslih muškaraca. U trećoj kliničkoj studiji (bez poređenja sa placebo), pacijenti sa disfunkcijom koji su konzumirali 3 g na dan, imali su poboljšanje u testovima funkcije vezane za odnose (efekat je izostao sa dozom od 1,5 g make dnevno). I na ovu temu je potrebno više kliničkih studija, međutim, kao i za neke druge efekte, kada se sagledaju istraživanja, tradicionalni zapisi i primena, kao i anegtodalni dokazi, može se zaključiti da kvalitetna maka koja se dovoljno dugo uzima definitivno može imati pozitivan uticaj na libido kako kod muškaraca tako i kod žena. Naši korisnici muškog pola apsolutno svojim testimonijalima potvrđuju ovo redovno! 🙂

Tokom i nakon menopauze dolazi do pada estrogena, što može pokrenuti niz aktivnosti u organizmu koje na kraju dovode do osteoporoze. Iako se pokazalo da je hormonska supstituciona terapija (HRT) efikasna u sprečavanju gubitka koštane mase i smanjenju stope preloma, rizik od ozbiljnih neželjenih efekata koje ova terapija ima, doveo je do toga da se ona sve manje primenjuje, a da se sve više traži rešenje među prirodnim suplementima. Jedna od odobrenih zdravstvenih izjava za sirovu maku u prahu od strane evropske unije je upravo da ona pomaže zdravlje kostiju tokom menopauze. 

Istraživanje urađeno u Peruu u centralnim Andama pokazuje da žene koje redovno konzumiraju ovu biljku imaju niže stope preloma od onih u istom području koje je ne konzumiraju – što potvrđuje eksperimentalne rezultate dobijene na životinjama, gde je pokazano da ona može sprečiti gubitak koštane mase.

Stanjivanje i opadanje kose kod žena se povezuje sa disbalansom hormona. Često ovaj simptom ide uz neregularne cikluse, prekomernu maljavost i probleme sa kožom. Kako je već objašnjeno kvalitetna maka u većini slučajeva efikasno reguliše hormone nakon dovoljno duge upotrebe. Kao rezultat toga, dolazi do regulisanja ciklusa, kao i ostalih neželjenih simptoma kao što su stanjivanje kose, problem sa kožom i preterana maljavost. Ovi efekti nisu istraživani u studijama, ali ih žene širom sveta prijavljuju kao rezultat konzumiranja ove čudesne bijke. Ukoliko želite detaljno da se infomišete i saznate odgovor na pitanje kako da izaberete kvalitetnu maku, pročitajte naš tekst na tu temu.

Ova biljka se može svrstati u adaptogene i deluje slično žen-šenu, reiši pečurki, ašvagandi i drugim medicinskim biljkama. Za razliku od biljaka koje sadrže kofein, ona nema supstance sa stimulativnim dejstvom na centralni nervni sistem. Adaptogene biljke su jedne od najvažnijih biljaka za današnji moderan način života – jer se suprotstvaljaju raznim fizičkim, hemijskim ili biološkim izvorima stresa tako što povećavaju sveopštu otpornost na nespecifičan način, omogućavajući organizmu da se adaptira na stresne okolnosti. Ne samo što pomažu u borbi protiv posledica dugoročne izloženosti umerenog stresa, već deluju i kao tonik, stimulišuči imunitet i poboljšavajući generalni osečaj dobrog stanja tela.

Sve što je navedeno na našoj stranici o Superior maka prahovima podržano je istraživanjima iz renomiranih naučnih časopisa – nikada ne pišemo o zdravstvenim benefitima nijednog našeg proizvoda ukoliko za to nema realnih dokaza u literaturi. Spisak literature sa apstraktima možete videti ispod. Nismo u mogućnosti da objavimo cele tekstove, jer autorska prava naučnih časopisa to ne dozvoljavaju. Ukoliko vas neko od navedenih istraživanja posebno interesuje, možete nam pisati putem mejla.

1. Gonzales, G. F. (2012). Ethnobiology and ethnopharmacology of Lepidium meyenii (Maca), a plant from the Peruvian highlands. Evidence-Based Complementary and Alternative Medicine, 2012.
2. Bianchi, Antonio (2003). Maca Lepidium meyenii Boletín. Latinoamericano y del Caribe de Plantas Medicinales y Aromáticas, vol. 2, núm. 3, mayo, 2003, pp. 30-36. Universidad de Santiago de Chile Santiago, Chile
3. Stone, M., Ibarra, A., Roller, M., Zangara, A., & Stevenson, E. (2009). A pilot investigation into the effect of maca supplementation on physical activity and se*ual desire in sportsmen. Journal of ethnopharmacology, 126(3), 574-576.
4. Brooks, N. A., Wilcox, G., Walker, K. Z., Ashton, J. F., Cox, M. B., & Stojanovska, L. (2008). Beneficial effects of Lepidium meyenii (Maca) on psychological symptoms and measures of se*ual dysfunction in postmenopausal women are not related to estrogen or androgen content. Menopause, 15(6), 1157-1162.
5. Dini, A., Migliuolo, G., Rastrelli, L., Saturnino, P., & Schettino, O. (1994). Chemical composition of Lepidium meyenii. Food chemistry, 49(4), 347-349.
6. Večeřa, R., Orolin, J., Škottová, N., Kazdová, L., Oliyarnik, O., Ulrichová, J., & Šimánek, V. (2007). The influence of maca (Lepidium meyenii) on antioxidant status, lipid and glucose metabolism in rat. Plant foods for human nutrition, 62(2), 59-63.
7. Wang, Y., Wang, Y., McNeil, B., & Harvey, L. M. (2007). Maca: An Andean crop with multi-pharmacological functions. Food Research International, 40(7), 783-792.
8. Balick, M., & Lee, R. (2002). Maca: from traditional food crop to energy and libido stimulant. Alternative therapies in health and medicine, 8(2), 96-98.
9. Valerio, L. G., & Gonzales, G. F. (2005). Toxicological aspects of the South American herbs cat’s claw (Uncaria tomentosa) and maca (Lepidium meyenii). Toxicological reviews, 24(1), 11-35.
10. Valentová, K., & Ulrichová, J. (2003). Smallanthus sonchifolius and Lepidium meyenii-prospective Andean crops for the prevention of chronic diseases. Biomed Papers, 147(2), 119-130.
11. Lozano-Canales, A., Janampa-Santome, M., Clark, D., & Gonzáles, W. L. (2019). Seed weight predicts seedling emergence, and extremely acid soil and low availability of Phosphorus are associated with poor plant performances in Lepidium meyenii Walpers (maca). Scientia Horticulturae, 253, 341-348.
12. http://examine.com/supplements/Maca/
13. Wang, S., & Zhu, F. (2019). Chemical composition and health effects of maca (Lepidium meyenii). Food chemistry, 288, 422-443.
14. Yábar, E., Pedreschi, R., Chirinos, R., & Campos, D. (2011). Glucosinolate content and myrosinase activity evolution in three maca (Lepidium meyenii Walp.) ecotypes during preharvest, harvest and postharvest drying. Food Chemistry, 127(4), 1576-1583.
15. Vílchez Túpac, L. M., Guevara Pérez, A., & Encina Zelada, C. R. (2012). Influencia del tamaño de partícula, humedad y temperatura en el grado de gelatinización durante el proceso de extrusión de maca (Lepidium meyenii Walp). Revista de la sociedad química del Perú, 78(2), 126-137.
16. Ley, B. M. (2003). Maca!: Adaptogen and Hormonal Regulator. Bl Publications.
17. Meissner, H. O., Kapczynski, W., Mscisz, A., & Lutomski, J. (2005). Use of gelatinized maca (Lepidium peruvianum) in early postmenopausal women. International journal of biomedical science: IJBS, 1(1), 33.
18. Lična komunikacija sa vlasnikom firme koja poseduje sopstvene plantaže u Peruu, i proizvodi i sirovu i gelatinizovanu maku već 20 godina
19. French, D. (1984). Organization of starch granules. In Starch: Chemistry and technology (pp. 183-247). Academic Press.
20. Riaz, M. N. (Ed.). (2000). Extruders in food applications. CRC press.
21. Lovrić, T., Tripalo, B., Hribar, J., & Pozderović, A. (2003). Procesi u prehrambenoj industriji s osnovama prehrambenog inženjerstva. Hinus.
22. Case, S. E., Hamann, D. D., & Schwartz, S. J. (1992). Effect of starch gelatinization on physical properties of extrused wheat-and corn-based products. Cereal Chemistry, 69(4), 401-404.
23. Wang, Y., Wang, Y., McNeil, B., & Harvey, L. M. (2007). Maca: An Andean crop with multi-pharmacological functions. Food Research International, 40(7), 783-792.
24. Gonzales, G. F. (2012). Ethnobiology and ethnopharmacology of Lepidium meyenii (Maca), a plant from the Peruvian highlands. Evidence-Based Complementary and Alternative Medicine, 2012.
25. Johns, T. (1981). The anu and the maca. J Ethnobiol, 1, 208-212.
26. Brinckmann, J., & Smith, E. (2004). Maca culture of the Junin Plateau. The Journal of Alternative and Complementary Medicine, 10(3), 426-430.
27. Hermann, M. (1997). Andean roots and tubers: ahipa, arracacha, maca and yacon (Vol. 21). International Potato Center.
28. Smith, E. (2003). Maca root: Modern rediscovery of an ancient Andean fertility food. J Amer Herbalists Guild, 4(2), 15-21.
29. Valerio, L. G., & Gonzales, G. F. (2005). Toxicological aspects of the South American herbs cat’s claw (Uncaria tomentosa) and maca (Lepidium meyenii). Toxicological reviews, 24(1), 11-35.
30. Gonzales, G. F. (2010). Maca: del alimento perdido de los incas al milagros de los andes. estudio de seguridad alimentaria y nutricional. Segurança Alimentar e Nutricional, 17(1), 16-36.
31. Kos, J. (2015). Aflatoksini: analiza pojave, procena rizika i optimizacija metodologije određivanja u kukuruzu i mleku.
32. Alanya Tineo, J. P. (2018). Estudio de prefactibilidad para la instalación de una planta de producción de harina pre-gelatinizada de maca (Lepidium meyenii Walp) en Ayacucho.
33. Esparza, E., Hadzich, A., Kofer, W., Mithöfer, A., & Cosio, E. G. (2015). Bioactive maca (Lepidium meyenii) alkamides are a result of traditional Andean postharvest drying practices. Phytochemistry, 116, 138-148.
34. Zhang, S. Z., Yang, F., Shao, J. L., Pu, H. M., Ruan, Z. Y., Yang, W. L., & Li, H. (2020). The metabolic formation profiles of macamides accompanied by the conversion of glucosinolates in maca (Lepidium meyenii) during natural air drying. International Journal of Food Science & Technology, 55(6), 2428-2440.
35. Sifuentes-Penagos, G., León-Vásquez, S., & Paucar-Menacho, L. M. (2015). Estudio de la Maca (Lepidium meyenii Walp.): cultivo andino con propiedades terapéuticas. Scientia Agropecuaria, 6(2), 131-140.
36. Shapiro, T. A., Fahey, J. W., Wade, K. L., Stephenson, K. K., & Talalay, P. (2001). Chemoprotective glucosinolates and isothiocyanates of broccoli sprouts: metabolism and excretion in humans. Cancer Epidemiology and Prevention Biomarkers, 10(5), 501-508.
37. Fahey, J. W., Zalcmann, A. T., & Talalay, P. (2001). The chemical diversity and distribution of glucosinolates and isothiocyanates among plants. Phytochemistry, 56(1), 5-51.
38. Higdon, J. V., Delage, B., Williams, D. E., & Dashwood, R. H. (2007). Cruciferous vegetables and human cancer risk: epidemiologic evidence and mechanistic basis. Pharmacological research, 55(3), 224-236.
39. Meissner, H. O., Mscisz, A., Mrozikiewicz, M., Baraniak, M., Mielcarek, S., Kedzia, B., … & Pisulewski, P. (2015). Peruvian Maca (Lepidium peruvianum):(I) Phytochemical and genetic differences in three Maca phenotypes. International journal of biomedical science: IJBS, 11(3), 131.
40. Slominski, B.A., Campbell, L.D., (1989). Formation of indole glucosinolate breakdown products in autolyzed, steamed and cooked brassica vegetables. J. Agric. Food Chem. 37, 1297–1302
41. Conaway, C. C., Getahun, S. M., Liebes, L. L., Pusateri, D. J., Topham, D. K., Botero-Omary, M., & Chung, F. L. (2000). Disposition of glucosinolates and sulforaphane in humans after ingestion of steamed and fresh broccoli. Nutrition and cancer, 38(2), 168-178.
42. Rouzaud, G., Young, S. A., & Duncan, A. J. (2004). Hydrolysis of glucosinolates to isothiocyanates after ingestion of raw or microwaved cabbage by human volunteers. Cancer Epidemiology and Prevention Biomarkers, 13(1), 125-131.
43. Zhang, L., Cao, J., Hao, L., & Kang, C. (2017). Quality evaluation of Lepidium meyenii (Maca) based on HPLC and LC-MS analysis of its glucosinolates from roots. Food Analytical Methods, 10(7), 2143-2151.
44. Li, G., Ammermann, U., & Quirós, C. F. (2001). Glucosinolate contents in maca (Lepidium peruvianum Chacón) seeds, sprouts, mature plants and several derived commercial products. Economic botany, 55(2), 255-262.
45. Gan, J., Feng, Y., He, Z., Li, X., & Zhang, H. (2017). Correlations between antioxidant activity and alkaloids and phenols of maca (Lepidium meyenii). Journal of Food Quality, 2017.
46. Meissner, H. O., Reich-Bilinska, H., Mscisz, A., & Kedzia, B. (2006). Therapeutic Effects of Pre-Gelatinized Maca (Lepidium peruvianum Chacon) used as a non-hormonal alternative to HRT in perimenopausal women-Clinical Pilot Study. International journal of biomedical science: IJBS, 2(2), 143.
47. Meissner HO, Mscisz A, Piatkowska E., et al. Peruvian Maca (Lepidium peruvianum) – II: Phytochemical Profiles of Four Prime Maca Phenotypes Grown in Two Geographically-Distance Locations. Int J Biomed Sci. 2016;12(1) 9-24.
48.  Meissner H.O., Kedzia B., Mrozikiewicz P.M., et al. Short- and Long- Term Physiological responses of Male and Female Rats to Two Dietary Levels of Pre-Gelatinised Maca (Lepidium peruvianum Chacon). Int J Biomed Sci. 2006; 2: 15
49. Lozano-Canales, A., Janampa-Santome, M., Clark, D., & Gonzáles, W. L. (2019). Seed weight predicts seedling emergence, and extremely acid soil and low availability of Phosphorus are associated with poor plant performances in Lepidium meyenii Walpers (maca). Scientia Horticulturae, 253, 341-348.
50. Stone M, Ibarra A, Roller M, Zangara A, Stevenson E. A pilot investigation into the effect of maca supplementation on physical activity and se*ual desire in sportsmen. J Ethnopharmacol. 2009 Dec 10;126(3):574-6. doi: 10.1016/j.jep.2009.09.012. Epub 2009 Sep 23. PMID: 19781622.
51. Clément, C., Diaz, D., Manrique, I., Avula, B., Khan, I. A., Ponce Aguirre, D. D., … & Kreuzer, M. (2010). Secondary metabolites in maca as affected by hypocotyl color, cultivation history, and site. Agronomy Journal, 102(2), 431-439.
52. Lee MS, Lee HW, You S, Ha KT. The use of maca (Lepidium meyenii) to improve semen quality: A systematic review. Maturitas. 2016 Oct;92:64-69. doi: 10.1016/j.maturitas.2016.07.013. Epub 2016 Jul 21. PMID: 27621241.

Na tržištu postoji nekoliko različitih vrsta maka. Just Superior u ponudi ima 4 različite make. Osnovne razlike između njih kao i  savete koju da koristite možete naći ovde.

Peruanska maka je biljka koja raste isključivo na jednom mestu na svetu, na Andima u Peruu, u uslovima u kojima gotovo nijedna druga biljka ne uspeva (na nadmorskim visinama od 3500 do 4500 metara, u centralnom regionu peruanskih Anda). Ovaj region karakterišu ogoljeni i kameniti tereni, intenzivno zračenje sunca, jaki vetrovi i prilično niske temperature. Ovakvo okruženje, ali i činjenica da je maka jedina biljka koja sadrži klasu fitonutrijenata makaeni, čine maku fascinantnom i vrlo specifičnom u odnosu na sve druge biljke na planeti.

Maku tradicionalno (već 2000 godina) koriste domoroci Anda (Kečua narod) kao hranu i kao lek zbog njenih pozitivnih efekata na nivo energije, balansiranje hormona, funkcionisanje tiroidne žlezde, simptome PMS-a, simptome menopauze, povećanja libida, povećanja plodnosti, zdravih kostiju, mentalnog zdravlja, fokusa i smanjenja stresa.

Čak 90% ljudi koji adekvatno uzimaju kvalitetnu maku oseti njen pozitivan uticaj na različite aspekte njihovg zdravlja, i zbog toga je peruanska maka postala izuzetno popularna u celom svetu.

Maka prah možete razmutiti u čaši vode ili je dodati toplim napicima, jogurtu, bilo kom šejku ili smutiju, kašama ili toplom biljnom mleku. Blago zagrejano pirinčano mleko sa punom kašičicom make je jedan od najuksnijih načina da se uzima maka prah.

Peruanska maka u prahu je u Srbiji po pravilniku svrstana u dijetetske suplemente (dodatke ishrani) i kao takva podleže pravilniku o zdravstvenoj ispravnosti dijetetskih proizvoda. Važno je da proverite da li je maka koju koristite registrovana u Ministarstvu Zdravlja, što mora biti naznačeno na pakovanju zajedno sa brojem registracije. Maka koja nije registrovana, osim toga što je nelegalno na tržištu, nije prošla sistem provera i analiza koje je trebalo da prođe.

Kako se svim dijetetskim suplementima propisuje preporučena dnevna doza, tako i peruanska maka ima preporučenu dnevnu dozu: od 3 do 5g (3g make je okvirno puna mala kašičica, a 5g puna supena kašika). Prilagodite dozu svojim potrebama – krenite sa manjom dozom pa povećajte i pratite da li vam prija. Ukoliko želite da rešite neki konkretan zdravstveni problem, onda je svakako preporuka da uzimate 5g.

Ono što je sasvim sigurno je da nećete imati efekta ako maku ne uzimate svaki dan. Navedene doze su minimalne doze i korišćene su u naučnim istraživanjima koja su pokazala benefite ove biljke, ali oni dolaze do izražaja samo ako se maka prah svaki dan unosi.

Ako uzimate maku prvi put, jedini način da znate koje efekte i u kojoj meri ostvaruje na vaš organizam, jeste da je uzimate svakodnevno najmanje dva meseca, u propisanoj količini. Interesantno je da u Americi organska maka ne spade u dijetetske suplemente i nema ograničenja u dnevnoj dozi.

Kada je u pitanju maka peruanska, jedno od najčeščih pitanja se odnosi na doba dana u koje je poželjno konzumirati je. Nije presudno kada ćete u toku dana uzeti maku. Neki ljudi vole da je uzimaju ujutru, zato što podiže energiju i fokus, dok drugi preferiraju da je uzimaju uveče sa toplom vodom ili biljnim mlekom, jer ih umiruje pred spavanje. Treba da proverite šta vama više odgovara. Maku možete uzimati uz obrok, a možete i na prazan stomak.

Nigde ne postoje preporuke da treba praviti pauze u korišćenju make, čak ni u pravilniku koji objašnjava njenu upotrebu. Peruanska maca se u Peruu jede svaki dan, ceo život i to u daleko većim količinama nego što se kod nas preporučuje.

Kada posle nekoliko meseci korišćenja vidite kako organizam reaguje na maka prah, pauzu možete napraviti ako vi lično osetite tu potrebu. Korisnici koji su zadovoljni efektima koje maka ima na njih, uglavnom prve godine uzimaju svakodnevno, a kasnije organska maka postaje deo ishrane, s tim da može da se uzima 3 do 5 puta nedeljeno. Iako veoma neobično i učinkovito, maka je ipak povrće, a ne lek (ukoliko uzimate potpuno prirodnu maku u prahu kakva je Superior maka).

Mnogi zdravstveni efekti peruanske make su potvrđeni i obrađeni u različitim merama u naučnim istraživanjima, dok širom sveta ima nebrojeno mnogo iskustvenih dokaza o čudotvornom delovanju ove biljke. Zbog toga je organska maka postala jako popularan proizvod svuda u svetu, pa se na tržištu nudi u dva oblika, kao maka u prahu i maka u kapsulama. Ovo je isti proizvod, samo što se u drugom slučaju prah pakuje u kapsule. Ali šta onda dobijamo?

Preporučena dnevna doza make je 3 do 5g, a neko uzima i više, dok kapsule sadrže uglavnom 500 mg praha. To znači da ako uzimate maku u kapsulama, morali bi da uzmete i svarite 6 do 10 omotnica kapsula u kojima se maka nalazi, i to svaki dan.

Osim toga, pakovanje praha u kapsule, pa zatim kapsula u ambalažu, znatno je skuplja opcija pakovanja. Prema tome, osim što bespotrebno konzumirate omotnice kapsula, za to i plaćate više, odnosno plaćate skuplji proizvod zbog nečega što nema nikakve veze sa samim kvalitetom make. Na kraju, peruanska maka je povrće, i nema nikakvog razloga da se kapsulira.

Postoje različite vrste make koje se razlikuju po načinu obrade i kvalitetu, i o tome postoji vrlo komplikovana priča šta je i za koga bolje. Međutim, kod pitanja da li treba piti maku u kapsulama ili u prahu, odgovor je vrlo jednostavan i nedvosmislen.

Kako je maka jedinstvena biljka sa jedinstvenim svojstvima, tako je i njen ukus vrlo specifičan. Nekome se sviđa manje, nekome više, ali svakako ima “šmek” na koji nismo navikli. Ukoliko vam se ukus ne sviđa, postoji toliko različitih i jednostavnih načina da ga zamaskirate. Nekoliko najpopularnijih načina koje su predlagali naši kupci možete pronaći OVDE.

Takođe, vredno je pomena da nam mnogi korisnici make kojima se u početku ukus ne svidi, kasnije jave da ne samo da su se navikli, nego im se posle nekog vremena ukus čak i dopadne.

Da! Nutrijenti i fitonutrijenti iz jedne superhrane mogu da budu komplementarni nutrijentima iz drugih superhrana, tako da njihovim kombinovanjem možete samo poboljšati efekte koje dobijate.

Peruanska maka se odlično kombinuje sa kakao prahom, cejlonskim cimetom, kurkumom, moringom, spirulinom, kao i sa raznim biljnim proteinima kao što su konopljin protein, kokosovo brašno i slično. Recept za jedan takav moćni šejk možete pogledati OVDE.

Maka je povrće i prirodno ne sadrži gluten. Da li će maka biti kontaminirana glutenom zavisi od toga gde se skladišti i pakuje. Naša maka nije sertifikovano bezglutenska i nismo još uvek uradili test na gluten, tako da ne možemo da garantujemo da ni u tragovima ne sadrži gluten. Ovo je važno za ljude sa celijakijom.

Međutim, treba napomenuti i to da mi maku dobijamo isključivo sa nekoliko plantaža u najplodnijem delu Anda i da je prerađuje mala firma, koja se bavi samo makom, tako da ne dolazi u kontakt sa drugim sirovinama. Nakon toga, mi Superior maku pakujemo u farmaceutskoj kompaniji, jer takve kompanije imaju najstrožije uslove koje moraju da ispune za proizvodnju. Tu se ne proizvodi apsolutno ništa što sadrži gluten, tako da ne bi trebalo da je naša maka bilo gde imala ukršten put sa glutenom. Ipak, kako nismo radili testiranje i nemamo sertifikat, ne možemo garantovati za tragove glutena.

Peruanska maka trenutno nije povezana sa bilo kakvim zdravstvenim rizicima kod većine ljudi i malo je verovatno da će  izazvati neželjene efekte. Međutim, kad god uvodite neku novu hranu u svoju ishranu, pažljivo pratite kako vam organizam reaguje.

Što se tiče kontraindikacija make u prahu sa lekovima i bolestima, nijedna do sada nije pronađena, ali se smatra da nema dovoljno istraživanja na tu temu, i zato između ostalog maka i spada u dijeteske suplemente u Evropi i Srbiji. Po pravilniku važi da, ukoliko pijete lekove ili imate neku bolest, potrebno je da se posavetujete sa lekarom pre uzimanja bilo kog dijetetskog suplementa.

Kako lekari često ne znaju za peruansku maku (mada se i to u poslednje vreme menja), ljudi koji imaju neko specifično zdravstveno stanje ili koriste neke lekove, obično krenu prvo sa manjim dozama, pa polako povećavaju i prate kako im organizam reaguje, konsultujući se sa lekarom u tom procesu. Na primer, mnoge žene su uspešno završile sa hormonskom terapijom uz pomoć make, međutim, neophodno je da se ovakvi procesi odvijaju uz kontrolu lekara.

Maka je jeste u principu lekovita biljka, ali je pre svega korenasto povrće, potpuno prirodno, i u Peruu (odakle potiče) se jede kao osnovna životna namirnica.

Što se tiče dojenja i trudnoće, svaka namirnica mora da prođe velike kliničke studije koje su ekstremno skupe, da bi bila označena kao bezbedna u ovim periodima. Za maku nema ko da finansira takve studije (nema dovoljno finansijskog interesa kao za lekove), zbog čega je ona kod nas i u Evropi kategorisana kao dijetetski suplement. U skladu sa tim, zvanični stav je da trudnice i dojilje moraju da se posavetujuju sa svojim lekarom pre nego što počnu sa konzumacijom.

Sa druge strane, maku u Peruu koriste hiljadama godina, bez ograničenja u pogledu količine, starosnog doba ili bilo kakvog specifičnog stanja. Našem timu je u Peruu, Kečuanka  (pripadnica Kučua naroda koji živi na Andima i koristi i gaji maku od pamtiveka) koja gaji maku lično rekla da žene u ovom narodu koriste maku tokom trudnoće i dojenja. To može potvrditi i literatura.

Takođe, u Americi je maka kategorisana kao hrana, što opet znači da nema ovakvog ograničenja. Međutim, što se tiče naše regulative i nauke koju mi priznajemo, korišćenje make tokom dojenja i u trudnoći nije dovoljno proučeno. Konsultujte se sa lekarom ili sačekajte da prođu periodi trudnoće i dojenja, pa onda uvedite maku.

S obzirom na to da maka može i treba da se koristi tokom celog života, nije strašno sačekati neko vreme. Mi tokom trudnoće i dojenja preporučujemo naše autohtone sorte kakaoa, jer će na prirodan način održati nivo gvožđa na optimalnom nivou, a u isto vreme uticati pozitivno na nagle promene raspoloženja, kao i celokupno stanje uma, što je jako važno tokom trudnoće i dojenja. Takođe preporučujemo i naš protein konoplje (zbog minerala, gvožđa, omega 3 masti i vlakana), kao i našu tajvansku spirulinu (neverovatno je hranljiva, podiže gvožđe, a kada je proverenog kvaliteta i čistoće onda je bezbedna i za trudnice i za dojilje).

Maka je dijetetski suplement u Srbiji i Evropi, što znači da je za davanje maloj deci (ispod 3 godine), neophodno da se konsultujete sa lekarom (pedijatrom). Pošto je verovatno da lekar neće znati šta je maka, ostaje da sami procenite. Mi možemo samo da podelimo sa vama naše lično iskustvo i mišljenje koje treba baš tako i da shvatite. Maka u nekim zemljama sveta nije dijetetski suplement, već se koristi kao hrana i nema ograničenje ni u količini ni u konzumaciji od strane dece.

U Peruu maku hiljadama godina konzumiraju svi – odrasli, mladi, trudnice, pa i mala deca. Kada je u pitanju naše lično iskustvo, naša deca konzumiraju maku, i to jedno dete od svoje od druge godine (samo manju dozu – oko pola kašičice), a sad ima šest i dalje je uzima.

Za stariju decu maka je savršeno bezbedna i korisna, jer je dokazano da ne deluje putem hormona i ne povećava novo glavnog androgenog hormona ili estrogena, već pomaže organizmu da sam dovede hormone u balans, daje energiju i fokus i ekstremno je nutritivna. Zapravo domoroci u peruanskim Andama tvrde da davanje make deci poboljšava njihove školske performanse. Dr Gloria Chacon i dr Jorge Aguila Calderon uradili su jednomesečno istraživanje na deci uzrasta od jedne do šest godina, dajući im male doze make.  Postigli su odlične rezultate – maka je poboljšala stanje anemije i regulisala problem sa spavanjem u većini delikatnih slučajeva.

Što se tiče različitih vrsta (ekotipova) make, ovo su činjenice koje nauka priznaje do sada:

• Postoji preko 12 boja make, ali ih nauka razvrstava u 3 ekotipa tj u 3 boje – žutu, crvenu (sve nijanse roze preko crvene od ljubičaste) i crnu (sve nijanse sive do crne);
• Na tržištu je najzastupljenija žuta maka (kod nas je poznata kao zlatna maka); Znatno ređe se mogu naći crvena i crna, a prirodni miks sve 3 vrste je sve više zastupljen poslednjih godina.
• Naučno je dokazano da kod različitih vrsta make blago varira sadržaj nekih fitonutrijenata, pa samim tim blago variraju i njihovi efekti na zdravlje – npr. crvena maka ima najveći pozitivan uticaj na osteoporozu i probleme sa prostatom, a crna maka posebno utiče na povećanu koncentraciju i memoriju kao i na plodnost muškaraca.
• U Peruu se od pamtiveka koriste sve vrste make zajedno, onako kako rastu na plantažama i nikad ih nisu odvajali.

Međutim, kad je nauka otkrila da različite make imaju blago različita svojstva, tržištu je odmah bilo logično da se izdvoji samo crvena ili crna maka iz polja i prodaje kao nešto potentnija za svoje efekte. Međutim, šta je tu problem?

Maka prirodno tako raste da na polju rodi oko 60% žutog ploda, 25% crvenog i 15% crnog. Mi smo to lično i videli na Andima u Peruu gde je svaki deseti plod na plantaži  bio crni. Pošto ih je prirodno značajno manje, čista crna ili crvena maka su srazmerno skuplje nego zlatna maka ili prirodni miks, dostižući cenu koju retko ko hoće da plati, pa je vremenom na tržištu jednostavno počela da se nudi takva maka po sličnim cenama kao zlatna maka ili miks, ali to više nisu bile čista crna ili crvena maka. Kada je u pitanju samo žuta (zlatna maka) cena je svakako povoljnija i od miksa, ali je efekat koji ima slabiji.

Ova priča je dobro poznata u Peruu, ali u svetu niko ne pita svoje dobavljače da li je zaista u pitanju čista crna ili crvena maka, zato što je tako nešto moguće proveriti samo jako skupim analizama retko gde u svetu, a to niko ne radi za potrebe tržišta.

Jako je teško utvrditi čak i da li je bilo koja maka čista maka ili je pomešana sa nečim (neutralnog ili blagog slatkastog ukusa a sličnog nutritivnog sastava),  što se nažalost dosta praktikuje u Peruu poslednjih godina, jer je potražnja veća od kapaciteta uzgoja.

Mi upravo zato dugo nismo nudili ove make, jer je preko nabavke do krajnje cene, stvarno čista crvena i crna maka (naročito kvaliteta kakvog je naša maka) jednostavno preskupa. Posle par godina smo prelomili i odličili i njih da ponudimo, po realnim cenama, ali provereno čistu crvenu i crvenu maku. Po boji proizvoda ne možete oceniti da li je vaša maka čista crvena ili crna (plod je iste boje unutra, samo se malko razlikuje prah zbog opne), ali možete po ukusu. Ako probate bez ičega svaku maku na kašičicu, jasna je razlika između miksa sirovog, miksa gelatinizovanog, čiste crne i čiste crvene make. A još jasnija razlika uzmeđu prave crvene i crne make i onih proizvoda koji se tako prodaju ali svakako to nisu. Što je ukus jači, pikantniji, gorči, kiselkastiji, to je maka bolja i čistija.

Interesantno je spomenuti i da je većina ispitanika (oko 80%) u jednom ozbiljnom istraživanju urađenom na Andima skorijih godina, odgovorila da koriste koren make ne obraćajući pažnju na vrstu (boju) make, tj da je konzumiraju onako kako raste na plantaži. 14,5% ispitanika koristi žutu maku, a samo 5% isključivo crnu, ljubičastu ili crnu maku. Superior sirova maka je miks žute, crvene i crne make. Onako kako rastu na plantaži, tako su pokupljene i osušene na suncu, a nakon toga i samlevene, bez ikakvog razdvajanja. Ono što je od ključnog značaja kod bilo koje make, jeste da firma tačno zna sa kojih je plantaža maka došla i da poznaje put njene prerade. Mi sve to znamo, jer se makom pored kakaoa najstudioznije i najduže bavimo. Na našem sajtu su dostupne i vrlo detaljne analize make, koje pokazuju njenu čistoću i poreklo. Ipak, najbolji način da nešto saznate, uvek bio i uvek će biti – da probate lično! Koristite našu maku dva meseca, u dovoljnoj količini, pa se uverite i sami da li, i kakve tačno efekte ostvaruje.

Zapravo ne postoji egzaktan odgovor koja maka je bolja. Ako ste negde pročitali da je 100% jedno ili drugo istina, taj izvor „nije uradio svoj domaći zadatak” kako treba.
👉  Maka se na tržištu prodaje u dva oblika – kao sirov prah make i gelatinizovan maka prah (gelatinizacija je proces u kome se razgrađuje skrob iz biljke, primenom kombinacije visokih temperatura i pritiska). Literatura i proizvođači nemaju jedinstven stav koja je maka bolja i postoje mišljenja po kojima je pri konzumiranju većih količina make (što je definitivno iznad preporučenih dnevnih doza) bolja gelatinizovana maka zbog potencijalnih tegoba sa varenjem. Međutim, problem je što je ona termički obrađena, što može umanjiti njene nutritivne vrednosti. ⠀⁠
👉 Razlika između „sirove make” i „gelatinizovane make” je ta što se nakon sušenja korena make, u slučaju gelatizovane make ona podvrgava industrijskom postupku gelatinizacije ekstruzijom, kako bi se razbio skrob, a u slučaju sirove make, nakon sušenja, ona se samo melje. Ništa više, to je jedina razlika.⠀⁠
☝️ Odgovor na pitanje koja maka je bolja ne postoji, i moguće je da odgovor zavisi od svake individualne osobe. Obe make, ukoliko su dobrog kvaliteta, dokazano pružaju zdravstvene efekte.⠀⁠Ono oko čega se svi slažu, jeste da je kvalitet make najvažniji.⠀⁠
👉  Detaljnu analizu, referenciranu naučnim radovima, koja ce vam pomoći da za sebe izaberete najbolju maku, možete pročitati ovde.

Šta su adaptogene biljke? Jedna od definicija je da su to su to veoma retke biljke koje se suprotstavljaju različitim fizičkim, hemijskim ili biološkim izvorima stresa tako što povećavaju sveopštu otpornost organizma na nespecifičan način, pružajući mu mogućnost da se adaptira na stresne okolnosti. Neke od popularnih adaptogenih biljaka, pored make, su: ašvaganda, eleutero, tulsi, radiola, šisandra.

Maka peruanska spada u adaptogene biljke zato što, između ostalog, balansira hormone bez obzira na koji način su oni u disbalansu. Dakle, ona ne povećava i ne smanjuje estrogen ili glavni androgeni hormon, odnosno ne utiče na hormone na unapred određen način, već u svakom organizmu na osnovu potreba datog organizma utiče tako da se on sam dovede u stanje balansa. 

“Na nespecifičan način” u okviru definicije znači da nauka još uvek nije objasnila u potpunosti na koje načine te biljke tačno u organizmu dovode do efekata, ali je dokazala da dovode, pa takve biljke svrstavaju u adaptogene.

U naučnim istraživanjima je pokazano da maka deluje na hormone u organizmu na potpuno drugačiji način od fitoestrogenih biljaka (poput korena crnog kohoša i korena sladića) ili HRT-a (hormonske substitucione/zamenske terapije). Ona deluje tako što promoviše optimalno funkcionisanje hipotalamusa i hipofize, poboljšavajući tako funkcionisanje svih endokrinih žlezda.

Originalna istraživanja na temu uticaja make na rad hormona otkrila su da su alkaloidi iz korena make ti koji pozitivno utiču na plodnost. Oni su ti koji deluju na rad hipotalamusno-hipofizne osovine, što može objasniti i zašto efekti make na hormone kod ljudi nisu ograničeni samo na jajnike i testise, već deluju i na nadbubrežnu i štitnu žlezdu, što posledično utiče na osećaj veće energije i vitalnosti.

Od prvog izveštaja o lekovitim svojstvima korena make, opšte je prihvaćeno i potvrđeno u brojnim istraživanjima da ova biljka ne sadrži biljne estrogene ili bilo koje druge fito hormone. Ona preko biljnih sterola, stimuliše endokrini sistem pomažući održavanje hormonskog balansa, na način koji još uvek nije u potpunosti shvaćen.

Prema nekoliko istraživanja, ove biljne sterole iz make telo koristi uz pomoć hipofize, a za poboljšanje funkcije nadbubrežne žlezde, funkcije jajnika i testisa, kao i funkcionisanje štitne žlezde i pankreasa i pinealne žlezde. Ovakav multifunkcionalni uticaj make na endokrini sistem može objasniti njen pozitivni uticaj na regulaciju sveukupne hormonalne ravnoteže u telu.

Dakle, umesto da uvodi biljne hormone u organizam kao što soja radi, maka deluje kao okidač organizmu da on sam proizvede veći ili manji nivo hormona koji odgovara uzrastu i polu osobe koja ga uzima.

Između ostalog, zbog ovoga je maka svrstana u adaptogene biljke. Zbog ovih i sličnih mehanizama po kojima utiče na naš organizam ona u stvari pokazuje adaptogeno svojstvo, pružanja svakom individualnom organizmu baš ono što njemu treba. Ukoliko ste na nekoj hormonalnoj terapiji, svakako se konsultujte sa lekarom pre uvođenja make u ishranu.

Naravno! Maka je savršena za održavanje dobrog zdravlja, potpuno prirodno daje fizičku energiju i snagu a umiruje um. Dodatno, maka preventivno “vodi računa” o našim hormonima i potencijalnim negativnim spoljašnjim utcajima na organizam. Maka je u nauci definisana kao adaptogen, što znači da svakom telu daje baš ono što njemu treba, a u današnje vreme, svima koji živimo u gradskim uslovima, ali baš svima bez izuzetka, je potrebna neka podrška organizmu.