Organska Crna Maka

Kako mi na našem sajtu kao i na pakovanjima proizvda dajemo proverene informacije koje isključivo dolaze iz naučne literature ili istorijskih spisa, tako ćemo i za crnu maku napisati samo one podatke koji su za sada potvrđeni u literaturi. Imajte u vidu da na temu crne make može mnogo toga da se pročita na internetu, ali da te tvrdnje ni sa čim nisu podržane.

Dodatno, ne treba izgubiti iz vida da sve dole navedene benefite pruža i miks sve 3 boje. Štaviše, nema istraživanja koje upoređuje delotvornost miksa i crne make za iste benefite. To ne znači da maka crne boje nema neka drugačija ili jača svojstva, ali znači da ih nauka nije još dokazala, pa ih ne možemo pisati kao činjenice.

Treba naravno imati u vidu i obrnuto – sve benefite koje pruža miks, verovatno pruža i svaka vrsta (boja) make pojedinačno. Takođe, iako postoji jako malo istraživanja za crnu i crvenu maku, one su objektivno intenzivnijeg ukusa (što se može osetiti kad koristite kvalitetan prah od crne i crvene make), a to verovatno znači da nekih fitonutrijenata sadrže više od miksa.

Od 2006. do 2016. sprovedeno je nekoliko animalnih studija o tome kako crni plod utiče i na proizvodnju i na pokretljivost muških polnih ćelija u semenoj tečnosti. Od toga su par studija istog autora poredile kakav uticaj imaju zasebno biljka crne, crvene i žute boje, a ostale studije su analizirale samo biljku crne boje.

Istraživanja koja pokazuju zdravstvene benefite ove biljke

U prvoj studiji je pokazano da je dnevna proizvodnja muških polnih ćelija u semenoj tečnosti (DSP) značajno povećana u grupi koja je lečena crnom makom, dok je je u grupi lečenoj žutim plodom ovaj efekat bio slabiji, a crvena biljka nije imala efekta na ovaj parametar.

Dodatno, crna maka je jedina povećala pokretljivost muških polnih ćelija u semenoj tečnosti kroz epididim, ali nije imala uticaja na težinu prostate.

U drugoj studiji rezultati su pokazali da su crna i žuta povećale broj muških polnih ćelija u epididimu dok su sve 3 make povećale broj muških polnih ćelija u semovodu (bez uticaja na dnevnu proizvodnju). Zaključak je bio da ova biljka deluje kao modulator broja muških polnih ćelija na nivou reproduktivnog trakta.

U trećoj studiji su poredili žutu i crnu biljku i crna maka je rezultirala većom koncentracijom broja muških polnih ćelija u epididimu i semovodu u poređenju sa žutom.
Ostale animalne studije izučavale su uticaj samo crne make na broj i pokretljivost muških polnih ćelija. Jedna studija je pokazala da crna maka utiče na broj muških polnih ćelija već 1 dan nakon početka lečenja. U drugoj studiji je pokazano da miks ekstrakata iz crne make i jakona poboljšava broj muških polnih ćelija.

Ostale studije koje pokazuju povoljan uticaj make na broj, pokretljivost i uopšte kvalitet semene tečnosti su rađene sa miksom sve tri make.

U jednom istraživanju pokazano je da iako su sve tri vrste doprinele smanjenju depresije, a crna je takođe poboljšala koncentraciju i efikasnost učenja kod laboratorijskih miševa i pokazalo se da pospešuje memoriju (10).

Miševi tretirani ekstraktom crne make tokom 4 nedelje zavisno od doze pokazali su povećane kognitivne performanse tokom zadataka pamćenja (posebno onih koji su povezani sa poboljšanim prostornim učenjem i pamćenjem). U drugoj studiji miševi hranjeni crnom bojom ove čdesne biljke, tokom 7 dana imali su značajno bolje učenje i pamćenje.

Treća studija je pokazala da miševi hranjeni crnom makom 35 dana pokazuju poboljšanje oštećene memorije i sposobnosti učenja. Jedna uporedna studija na ženskim pacovima pokazala je da sva tri oblika biljke poboljšavaju kognitivne funkcije, što je procenjeno zadatkom pronalaska vode, ali crna je imala najveći efekat.

Studija sprovedena sa različitim dozama crne make u modelu alkoholnog oštećenja pamćenja tokom 28 dana, zaključila je da su sve doze crne make uspele da spreče povećanje vremena potrebnog da miševi izađu iz lavirinta i da je generalno to vreme bilo poboljšano u odnosu na kontrolnu grupu.

Sveukupno crna maka pokazuje trendove ka poboljšanju kognitivnih funkcija u animalnim studijama, i pokazala se kao moćan neuroprotektivni agens, samo mehanzmi dejstva još nisu poznati.

Jedno istraživanje rađeno u Peruu pokazalo je da žuta maka tokom tri nedelje, povećava fizički otpor, mereno vremenom dostizanja zamora, za 41% od kontrolne vrednosti, dok crna maka povećava fizički otpor za više od 500%, a miks i crvena nisu testirani.

Iako je uticaj na snagu i povećanje izdržljivosti jedan od glavnih benefita koji se komunicira u nenaučnim izvorima kao benefit crne make, mi nismo uspeli da pronađemo nijedno istraživanje osim gore navedenog da je crna maka proučavana ili upoređivana sa drugim vidovima peruanske make za ove efekte.

Sva istraživanja na temu snage, kao i po pitanju podizanja izdržljivosti, rađena su za miks sve tri make. Opet, to ne znači da crna maka nije efikasna ili efikasnija od miksa na ovom polju, samo znači da to nije istraživano, te nema na osnovu čega da se tvrdi.

U 2010. godini tim od 6 istraživača poredio je efekat sve tri boje make kao i leka estradiola na strukturu kostiju kod miševa kojima su odstranjeni jajnici. Utvrđeno je da su crvena i crna podjednako efikasne kao i lek za osteoporozu u poboljšanju i zaštiti koštane strukture, ali bez ispoljavanja estrogenih efekata i bez uvećanja težine materice do kojih dolazi pri uzimanju estradiola.

Ostala istraživanja na ovu temu rađena su sa miksom sve tri boje biljke.

U jednom istraživanju na ljudima pokazano je da se uz crnu maku može smanjiti nivo glukoze u krvi. U drugom istraživanju na životinjama pokazano je da ona može smanjiti vrednost glukoze u krvi za 50%. Slični rezultati pokazani su i za biljku žute boje i za miks sve tri boje.

Studija objavljena 2018. godine upoređivala je funkcionalne biološke aktivnosti žute, crvene i crne make. Rezultat je pokazao da su lipidi i polisaharidi crne make pokazali veći antioksidativni efekat od drugih vrsta ove biljke. Crvena je pokazala antioksidativnu aktivnost za 10% manju od crne, a žuta za 25% manju. Sa druge strane, drugo istraživanje koje je poredilo žutu i crnu maku je pokazalo da žuta ima jaču antioksidativnu aktivnost.

Randomizovana, dvostuko slepa, placebom kontrolisana studija sa ukupno 175 učesnika koji su dobijali 3 g placeba, crvene ili crne make dnevno, pokazala je da obe make imaju značajan i sličan pozitivan efekat na raspoloženje i kvalitet života sa zdravstvenog aspekta.

Randomizovana, dvostuko slepa, placebom kontrolisana studija sa ukupno 175 učesnika koji su dobijali 3 g placeba, crvene ili crne make dnevno, pokazala je da obe make jednako povećavaju percepciju želje za intimnim odnosima tokom vremena.

Što se tiče nauke i postojećih istraživanja u ovom trenutku, važi tabela ispod, a čak je i ona formirana za neke benefite samo na osnovu jednog istraživanja. Jedini benefiti koji su izučavani u višestrukim studijama su pozitivan uticaj crne make na broj i pokretljivost muških polnih ćelija u semenoj tečnosti kao i na kognitivne funkcije.

Sve što je navedeno na našoj stranici o proizvodima podržano je istraživanjima iz renomiranih naučnih časopisa – nikada ne pišemo o zdravstvenim benefitima nijednog našeg proizvoda ukoliko za to nema realnih dokaza u literaturi. Spisak literature sa apstraktima možete videti ispod. Nismo u mogućnosti da objavimo cele tekstove, jer autorska prava naučnih časopisa to ne dozvoljavaju. Ukoliko vas neko istraživanje od navedenih posebno interesuje, možete ga zatražiti putem mail-a.

1. Inoue, N., Farfan, C., & Gonzales, G. F. (2016). Effect of butanolic fraction of yellow and black maca (Lepidium meyenii) on the s*erm count of adult mice. Andrologia, 48(8), 915-921.
2. Gonzales, C., Rubio, J., Gasco, M., Nieto, J., Yucra, S., & Gonzales, G. F. (2006). Effect of short-term and long-term treatments with three ecotypes of Lepidium meyenii (MACA) on s*ermatogenesis in rats. Journal of ethnopharmacology, 103(3), 448-454.
3. Gonzales, G. F., Nieto, J., Rubio, J., & Gasco, M. (2006). Effect of Black maca (Lepidium meyenii) on one s*ermatogenic cycle in rats. Andrologia, 38(5), 166-172.
4. Gonzales, G., Gasco, M., Cordova, A., Chung, A., Rubio, J., & Villegas, L. (2004). Effect of Lepidium meyenii (Maca) on s*ermatogenesis in male rats acutely exposed to high altitude (4340 m). Journal of endocrinology, 180(1), 87-96.
5. Gonzales, G. F., Villaorduña, L., Gasco, M., Rubio, J., & Gonzales, C. (2014). Maca (Lepidium meyenii Walp), a review of its biological properties. Revista peruana de medicina experimental y salud publica, 31(1), 100-110.
6. Gonzales C, Cárdenas-Valencia I, Leiva-Revilla J, Anza-Ramirez C, Rubio J, Gonzales GF. Effects of different varieties of Maca (Lepidium meyenii) on bone structure in ovariectomized rats. Forsch Komplementmed. 2010;17(3):137-43
7. Gonzales-Arimborgo, C., Yupanqui, I., Montero, E., Alarcón-Yaquetto, D. E., Zevallos-Concha, A., Caballero, L., … & Gonzales, G. F. (2016). Acceptability, safety, and efficacy of oral administration of extracts of black or red maca (Lepidium meyenii) in adult human subjects: A randomized, double-blind, placebo-controlled study. Pharmaceuticals, 9(3), 49.
8. Gasco, M., Aguilar, J., & Gonzales, G. F. (2007). Effect of chronic treatment with three varieties of Lepidium meyenii (Maca) on reproductive parameters and DNA quantification in adult male rats. Andrologia, 39(4), 151-158.
9. Gonzales, G. F., Cordova, A., Gonzales, C., Chung, A., Vega, K., & Villena, A. (2001). Lepidium meyenii (Maca) improved semen parameters in adult men. Asian journal of andrology, 3(4), 301-304.
10. Peres, N. D. S. L., Bortoluzzi, L. C. P., Marques, L. L. M., Formigoni, M., Fuchs, R. H. B., Droval, A. A., & Cardoso, F. A. R. (2020). Medicinal effects of Peruvian maca (Lepidium meyenii): a review. Food & function, 11(1), 83-92.
11. Rubio, J., Caldas, M., Dávila, S., Gasco, M., & Gonzales, G. F. (2006). Effect of three different cultivars of Lepidium meyenii (Maca) on learning and depression in ovariectomized mice. BMC complementary and alternative medicine, 6(1), 1-7.
12. Rubio, J., Yucra, S., Gasco, M., & Gonzales, G. F. (2011). Dose–response effect of black maca (Lepidium meyenii) in mice with memory impairment induced by ethanol. Toxicology mechanisms and methods, 21(8), 628-634.
13. Rubio, J., Dang, H., Gong, M., Liu, X., Chen, S. L., & Gonzales, G. F. (2007). Aqueous and hydroalcoholic extracts of Black Maca (Lepidium meyenii) improve scopolamine-induced memory impairment in mice. Food and chemical toxicology, 45(10), 1882-1890.
14. Sun, Y., Dai, C., Shi, S., Zheng, Y., Wei, W., & Cai, D. (2018). Composition analysis and antioxidant activity of essential oils, lipids and polysaccharides in different phenotypes of Lepidium meyenii. Journal of Chromatography B, 1099, 25-33.
15. Wang, Y., Wang, Y., McNeil, B., & Harvey, L. M. (2007). Maca: An Andean crop with multi-pharmacological functions. Food Research International, 40(7), 783-792.
16. Balick, M., & Lee, R. (2002). Maca: from traditional food crop to energy and libido stimulant. Alternative therapies in health and medicine, 8(2), 96-98.
17. Yábar, E., Pedreschi, R., Chirinos, R., & Campos, D. (2011). Glucosinolate content and myrosinase activity evolution in three maca (Lepidium meyenii Walp.) ecotypes during preharvest, harvest and postharvest drying. Food Chemistry, 127(4), 1576-1583.

👉Na tržištu postoji nekoliko različitih vrsta make. Just Superior u ponudi ima 4 različite vrste. Osnovne razlike između njih kao i  savete koju da koristite možete naći ovde.

U principu, sa makom miks sve tri boje (bilo sirovom ili gelatinizovanom – naše žuto ili teget pakovanje) najviše ljudi ima iskustva i najviše je rađeno istraživanja, i smatra se da miks daje najsveobuhvatnije efekte.

Sa druge strane, postoje realne šanse da crna i crvena maka imaju nešto veću količinu određenih fitonutrijenata. Nauka nije još jasna po pitanju toga koje tačno fitonutrijente i u kojoj količini sadrže više (istraživanja su dosta ograničena) ali kada probate čistu crnu ili crvenu maku dobrog kvaliteta, očigledno je da se ukus razlikuje, tj da jesu intenzivnije.

Zbog svega ovoga mi uvek preporučujemo neku kombinaciju svih maka u zavisnosti od potreba 👇👇👇

1. ZA HORMONE:  2 do 3 meseca koristite miks, a onda mesec dana kutiju crvene, pa opet miks neko vreme i tako u krug. Svakako će i samo miks da vam pomogne, ako ga uzimate pravilno ali možete postići i bolje efekte ako kombinujete!
2. ZA PLODNOST: Za plodnost preporučujemo da žena uzima miks, i eventualno da dodaje crvenu maku svaku treću kutiju. Ali je od izuzetnog značaja da i muškarac u isto vreme koristi maku bez obzira dal su lekari rekli da samo kod žene postoji izazov. Za plodnost je kod muškarca poželjno da koristi miks i crnu maku jednako. Kutija crne, pa kutija miksa i tako u krug.  Ili da sve vreme pije srednje punu kašičicu miksa plus srednje punu kašičicu crne make u isto vreme. Ova kombinacija se pokazala najefetnija za plodnost.
3. GENERALNO: Za prevenciju i održavanje zdravlja i energije možete uzimati miks, 2,3 kutije za redom, pa kutiju crne, pa kutiju crvene, pa onda opet miks 2,3 kutije za redom, i tako u krug. Ovo važi za oba pola! To je neka naša preporuka i tako i mi koristimo, na osnovu svih do sada dostupnih informacija!

✔ Najvažnije od svega je da uzimate dobru maku, i da je uzimate redovno i u dovoljnoj količini. Ukupno dnevno žena treba da uzima baš punu kafenu kašičicu, a muškarac srednje punu supenu kašiku.

Odgovor na ovo pitanje pre svega zavisi od toga zbog čega uzimate maku.

Povećanje energije tokom dana, veću snagu tokom fizičkih aktivnosti, bolje raspoloženje, bolji libido kao i bolji fokus se brzo osete. Već nakon 2,3 nedelje pravilnog uzimanja.

Za balansiranje hormona je potrebno nekoliko meseci, i to zavisi naravno od toga do koje mere su u disbalansu. Ovo važi i za sva stanja koja su posledica disbalansa hormona, kao što su neredovni ciklusi, migrene, PMS, simptomi menopauze, problemi za kožom, itd. Neke žene prve efekte osete jako brzo, a nekima je potrebno i po pola godine redovnog uzimanja.

Za plodnost, tj začeće, su iskustva baš različita. Verovali ili ne, nama su više puta javili da su posle mesec ili dva dana uzimanja make ostajali u drugom stanju, posle niza godina pokušavanja, a da ništa drugo nisu promenili. Ali nekima je za ovo trebalo i do godinu dana.

Dakle zavisi pre svega od stanja organizma. Ali presudno je da je uzmate redovno i u propisanoj količini. Ako ste nekoliko meseci uzimali jednu kašičicu make svaki treći dan, sasvim sigurno nećete imati efekte jer je to ispod doze koja može imati efekta. Tako da kad maki date šansu, a treba da joj date, onda je uzimajte baš kako treba ceo taj period, i potpuno smo sigurni da će i vama postati tajni čuvar vašeg zdravlja i vitalnosti.

Peruanska maka je biljka koja raste isključivo na jednom mestu na svetu, na Andima u Peruu, u uslovima u kojima gotovo nijedna druga biljka ne uspeva (na nadmorskim visinama od 3500 do 4500 metara, u centralnom regionu peruanskih Anda). Ovaj region karakterišu ogoljeni i kameniti tereni, intenzivno zračenje sunca, jaki vetrovi i prilično niske temperature. Ovakvo okruženje, ali i činjenica da je maka jedina biljka koja sadrži klasu fitonutrijenata makaeni, čine maku fascinantnom i vrlo specifičnom u odnosu na sve druge biljke na planeti.

Maku tradicionalno (već 2000 godina) koriste domoroci Anda (Kečua narod) kao hranu i kao lek zbog njenih pozitivnih efekata na nivo energije, balansiranje hormona, funkcionisanje tiroidne žlezde, simptome PMS-a, simptome menopauze, povećanja libida, povećanja plodnosti, zdravih kostiju, mentalnog zdravlja, fokusa i smanjenja stresa.

Čak 90% ljudi koji adekvatno uzimaju kvalitetnu maku oseti njen pozitivan uticaj na različite aspekte njihovg zdravlja, i zbog toga je peruanska maka postala izuzetno popularna u celom svetu.

Kada je u pitanju maka peruanska, jedno od najčeščih pitanja se odnosi na doba dana u koje je poželjno konzumirati je. Nije presudno kada ćete u toku dana uzeti maku. Neki ljudi vole da je uzimaju ujutru, zato što podiže energiju i fokus, dok drugi preferiraju da je uzimaju uveče sa toplom vodom ili biljnim mlekom, jer ih umiruje pred spavanje. Treba da proverite šta vama više odgovara. Maku možete uzimati uz obrok, a možete i na prazan stomak.

Nigde ne postoje preporuke da treba praviti pauze u korišćenju make, čak ni u pravilniku koji objašnjava njenu upotrebu. Peruanska maca se u Peruu jede svaki dan, ceo život i to u daleko većim količinama nego što se kod nas preporučuje.

Kada posle nekoliko meseci korišćenja vidite kako organizam reaguje na maka prah, pauzu možete napraviti ako vi lično osetite tu potrebu. Korisnici koji su zadovoljni efektima koje maka ima na njih, uglavnom prve godine uzimaju svakodnevno, a kasnije organska maka postaje deo ishrane, s tim da može da se uzima 3 do 5 puta nedeljeno. Iako veoma neobično i učinkovito, maka je ipak povrće, a ne lek (ukoliko uzimate potpuno prirodnu maku u prahu kakva je Superior maka).

Mnogi zdravstveni efekti peruanske make su potvrđeni i obrađeni u različitim merama u naučnim istraživanjima, dok širom sveta ima nebrojeno mnogo iskustvenih dokaza o čudotvornom delovanju ove biljke. Zbog toga je organska maka postala jako popularan proizvod svuda u svetu, pa se na tržištu nudi u dva oblika, kao maka u prahu i maka u kapsulama. Ovo je isti proizvod, samo što se u drugom slučaju prah pakuje u kapsule. Ali šta onda dobijamo?

Preporučena dnevna doza make je 3 do 5g, a neko uzima i više, dok kapsule sadrže uglavnom 500 mg praha. To znači da ako uzimate maku u kapsulama, morali bi da uzmete i svarite 6 do 10 omotnica kapsula u kojima se maka nalazi, i to svaki dan.

Osim toga, pakovanje praha u kapsule, pa zatim kapsula u ambalažu, znatno je skuplja opcija pakovanja. Prema tome, osim što bespotrebno konzumirate omotnice kapsula, za to i plaćate više, odnosno plaćate skuplji proizvod zbog nečega što nema nikakve veze sa samim kvalitetom make. Na kraju, peruanska maka je povrće, i nema nikakvog razloga da se kapsulira.

Postoje različite vrste make koje se razlikuju po načinu obrade i kvalitetu, i o tome postoji vrlo komplikovana priča šta je i za koga bolje. Međutim, kod pitanja da li treba piti maku u kapsulama ili u prahu, odgovor je vrlo jednostavan i nedvosmislen.

Kako je maka jedinstvena biljka sa jedinstvenim svojstvima, tako je i njen ukus vrlo specifičan. Nekome se sviđa manje, nekome više, ali svakako ima “šmek” na koji nismo navikli. Ukoliko vam se ukus ne sviđa, postoji toliko različitih i jednostavnih načina da ga zamaskirate. Nekoliko najpopularnijih načina koje su predlagali naši kupci možete pronaći OVDE.

Takođe, vredno je pomena da nam mnogi korisnici make kojima se u početku ukus ne svidi, kasnije jave da ne samo da su se navikli, nego im se posle nekog vremena ukus čak i dopadne.

Da! Nutrijenti i fitonutrijenti iz jedne superhrane mogu da budu komplementarni nutrijentima iz drugih superhrana, tako da njihovim kombinovanjem možete samo poboljšati efekte koje dobijate.

Peruanska maka se odlično kombinuje sa kakao prahom, cejlonskim cimetom, kurkumom, moringom, spirulinom, kao i sa raznim biljnim proteinima kao što su konopljin protein, kokosovo brašno i slično. Recept za jedan takav moćni šejk možete pogledati OVDE.

Maka je povrće i prirodno ne sadrži gluten. Da li će maka biti kontaminirana glutenom zavisi od toga gde se skladišti i pakuje. Naša maka nije sertifikovano bezglutenska i nismo još uvek uradili test na gluten, tako da ne možemo da garantujemo da ni u tragovima ne sadrži gluten. Ovo je važno za ljude sa celijakijom.

Međutim, treba napomenuti i to da mi maku dobijamo isključivo sa nekoliko plantaža u najplodnijem delu Anda i da je prerađuje mala firma, koja se bavi samo makom, tako da ne dolazi u kontakt sa drugim sirovinama. Nakon toga, mi Superior maku pakujemo u farmaceutskoj kompaniji, jer takve kompanije imaju najstrožije uslove koje moraju da ispune za proizvodnju. Tu se ne proizvodi apsolutno ništa što sadrži gluten, tako da ne bi trebalo da je naša maka bilo gde imala ukršten put sa glutenom. Ipak, kako nismo radili testiranje i nemamo sertifikat, ne možemo garantovati za tragove glutena.

Peruanska maka trenutno nije povezana sa bilo kakvim zdravstvenim rizicima kod većine ljudi i malo je verovatno da će u umerenim dozama izazvati neželjene efekte. Međutim, kad god uvodite neku novu hranu u svoju ishranu, pažljivo pratite kako vam organizam reaguje.

Što se tiče kontraindikacija make u prahu sa lekovima i bolestima, nijedna do sada nije pronađena, ali se smatra da nema dovoljno istraživanja na tu temu, i zato između ostalog maka i spada u dijeteske suplemente u Evropi i Srbiji. Po pravilniku važi da, ukoliko pijete lekove ili imate neku bolest, potrebno je da se posavetujete sa lekarom pre uzimanja bilo kog dijetetskog suplementa.

Kako lekari često ne znaju za peruansku maku (mada se i to u poslednje vreme menja), ljudi koji imaju neko specifično zdravstveno stanje ili koriste neke lekove, obično krenu prvo sa manjim dozama, pa polako povećavaju i prate kako im organizam reaguje, konsultujući se sa lekarom u tom procesu. Na primer, mnoge žene su uspešno završile sa hormonskom terapijom uz pomoć make, međutim, neophodno je da se ovakvi procesi odvijaju uz kontrolu lekara.

Što se tiče dojenja i trudnoće, svaka namirnica mora da prođe velike kliničke studije koje su ekstremno skupe, da bi bila označena kao bezbedna u ovim periodima. Za maku nema ko da finansira takve studije (nema dovoljno finansijskog interesa kao za lekove), zbog čega je ona kod nas i u Evropi kategorisana kao dijetetski suplement. U skladu sa tim, zvanični stav je da trudnice i dojilje moraju da se posavetujuju sa svojim lekarom pre nego što počnu sa konzumacijom.

Sa druge strane, maku u Peruu koriste hiljadama godina, bez ograničenja u pogledu količine, starosnog doba ili bilo kakvog specifičnog stanja. Našem timu je u Peruu, Kečuanka  (pripadnica Kučua naroda koji živi na Andima i koristi i gaji maku od pamtiveka) koja gaji maku lično rekla da žene u ovom narodu koriste maku tokom trudnoće i dojenja. To može potvrditi i literatura.

Takođe, u Americi je maka kategorisana kao hrana, što opet znači da nema ovakvog ograničenja. Međutim, što se tiče naše regulative i nauke koju mi priznajemo, korišćenje make tokom dojenja i u trudnoći nije dovoljno proučeno. Konsultujte se sa lekarom ili sačekajte da prođu periodi trudnoće i dojenja, pa onda uvedite maku.

S obzirom na to da maka može i treba da se koristi tokom celog života, nije strašno sačekati neko vreme. Mi tokom trudnoće i dojenja preporučujemo naše autohtone sorte kakaoa, jer će na prirodan način održati nivo gvožđa na optimalnom nivou, a u isto vreme uticati pozitivno na nagle promene raspoloženja, kao i celokupno stanje uma, što je jako važno tokom trudnoće i dojenja. Takođe preporučujemo i naš protein konoplje (zbog minerala, gvožđa, omega 3 masti i vlakana), kao i našu tajvansku spirulinu (neverovatno je hranljiva, podiže gvožđe, a kada je proverenog kvaliteta i čistoće onda je bezbedna i za trudnice i za dojilje).

Maka je dijetetski suplement u Srbiji i Evropi, što znači da je za davanje maloj deci (ispod 3 godine), neophodno da se konsultujete sa lekarom (pedijatrom).

Što se tiče dece preko 3 godine, proverenu i organsku maku im možete davati. Samo je potrebno da prilagodite količine. Okvirno doza za decu mlađu od 7 godina je trećina doze za odrasle (trećina kafene kašićice). Okvirna doza za decu od 7-13 godina je duplo manja od doze za odrasle (pola kafene kašićice). Tinejdžeri mogu piti dozu za odrasle.

U Peruu maku hiljadama godina konzumiraju svi – odrasli, mladi, trudnice, pa i mala deca. Kada je u pitanju naše lično iskustvo, naša deca konzumiraju maku, kao i većinu drugih superhrana i to od svoje druge godine.

Peruanska maka je savršeno bezbedna i korisna i za decu, jer je dokazano da ne deluje na hormone tao gde su u balansu, ne sadrži biljne hormone i ne povećava nivo glavnog androgenog hormona ili estrogena, već pomaže organizmu da sam dovede hormone u balans tamo gde je potrebno. A svakako daje energiju, snagu i fokus i umiruje um.

Zapravo domoroci u peruanskim Andama tvrde da davanje make deci poboljšava njihove školske performanse. Dr Gloria Chacon i dr Jorge Aguila Calderon uradili su jednomesečno istraživanje na deci uzrasta od jedne do šest godina, dajući im male doze make.  Postigli su odlične rezultate – maka je poboljšala stanje anemije i regulisala problem sa spavanjem u većini delikatnih slučajeva.

Što se tiče različitih vrsta (ekotipova) make, ovo su činjenice koje nauka priznaje do sada:

• Postoji preko 12 boja make, ali ih nauka razvrstava u 3 ekotipa tj u 3 boje – žutu, crvenu (sve nijanse roze preko crvene od ljubičaste) i crnu (sve nijanse sive do crne);
• Na tržištu je najzastupljenija žuta maka (kod nas je poznata kao zlatna maka); Znatno ređe se mogu naći crvena i crna, a prirodni miks sve 3 vrste je sve više zastupljen poslednjih godina.
• Naučno je dokazano da kod različitih vrsta make blago varira sadržaj nekih fitonutrijenata, pa samim tim blago variraju i njihovi efekti na zdravlje – npr. crvena maka ima najveći pozitivan uticaj na osteoporozu i probleme sa prostatom, a crna maka posebno utiče na povećanu koncentraciju i memoriju kao i na plodnost muškaraca.
• U Peruu se od pamtiveka koriste sve vrste make zajedno, onako kako rastu na plantažama i nikad ih nisu odvajali.

Međutim, kad je nauka otkrila da različite make imaju blago različita svojstva, tržištu je odmah bilo logično da se izdvoji samo crvena ili crna maka iz polja i prodaje kao nešto potentnija za svoje efekte. Međutim, šta je tu problem?

Maka prirodno tako raste da na polju rodi oko 60% žutog ploda, 25% crvenog i 15% crnog. Mi smo to lično i videli na Andima u Peruu gde je svaki deseti plod na plantaži  bio crni. Pošto ih je prirodno značajno manje, čista crna ili crvena maka su srazmerno skuplje nego zlatna maka ili prirodni miks, dostižući cenu koju retko ko hoće da plati, pa je vremenom na tržištu jednostavno počela da se nudi takva maka po sličnim cenama kao zlatna maka ili miks, ali to više nisu bile čista crna ili crvena maka. Kada je u pitanju samo žuta (zlatna maka) cena je svakako povoljnija i od miksa, ali je efekat koji ima slabiji.

Ova priča je dobro poznata u Peruu, ali u svetu niko ne pita svoje dobavljače da li je zaista u pitanju čista crna ili crvena maka, zato što je tako nešto moguće proveriti samo jako skupim analizama retko gde u svetu, a to niko ne radi za potrebe tržišta.

Jako je teško utvrditi čak i da li je bilo koja maka čista maka ili je pomešana sa nečim (neutralnog ili blagog slatkastog ukusa a sličnog nutritivnog sastava),  što se nažalost dosta praktikuje u Peruu poslednjih godina, jer je potražnja veća od kapaciteta uzgoja.

Mi upravo zato dugo nismo nudili ove make, jer je preko nabavke do krajnje cene, stvarno čista crvena i crna maka (naročito kvaliteta kakvog je naša maka) jednostavno preskupa. Posle par godina smo prelomili i odličili i njih da ponudimo, po realnim cenama, ali provereno čistu crvenu i crvenu maku. Po boji proizvoda ne možete oceniti da li je vaša maka čista crvena ili crna (plod je iste boje unutra, samo se malko razlikuje prah zbog opne), ali možete po ukusu. Ako probate bez ičega svaku maku na kašičicu, jasna je razlika između miksa sirovog, miksa gelatinizovanog, čiste crne i čiste crvene make. A još jasnija razlika uzmeđu prave crvene i crne make i onih proizvoda koji se tako prodaju ali svakako to nisu. Što je ukus jači, pikantniji, gorči, kiselkastiji, to je maka bolja i čistija.

Interesantno je spomenuti i da je većina ispitanika (oko 80%) u jednom ozbiljnom istraživanju urađenom na Andima skorijih godina, odgovorila da koriste koren make ne obraćajući pažnju na vrstu (boju) make, tj da je konzumiraju onako kako raste na plantaži. 14,5% ispitanika koristi žutu maku, a samo 5% isključivo crnu, ljubičastu ili crnu maku.

Ono što je svakako od ključnog značaja kod bilo koje make, jeste da firma tačno zna sa kojih je plantaža maka došla, da može da garantuje njenu čistoću i poreklo, da se maka suši tradicionalno na suncu, i da se poznaje ceo put njene prerade. Na našem sajtu su dostupne i vrlo detaljne analize i dokumentacija make, koje pokazuju njenu čistoću i poreklo. Dodatno možete pogledati snimke i fotografije sa naših plantaža i upoznati farmere koji gaje Superior make. Ipak, najbolji način da nešto saznate, uvek bio i uvek će biti – da probate lično! Koristite našu maku dva meseca, u dovoljnoj količini, pa se uverite i sami da li, i kakve tačno efekte ostvaruje.

Zapravo ne postoji odgovor na pitanje koja maka je bolja!

Ako ste negde pročitali da je 100% jedno ili drugo istina, taj izvor „nije uradio svoj domaći zadatak” kako treba!🧐⠀⁠

Maka se na tržištu prodaje kao sirova i kao gelatinizovana (gelatinizacija je proces u kome se razgrađuje skrob iz biljke, primenom visokih temperatura i pritiska).

📚Adekvatna literatura i proizvođači nemaju jedinstven stav koja je maka bolja! ⁠

Obe make, ukoliko su dobrog kvaliteta, dokazano pružaju zdravstvene efekte.⠀⁠

✅Ono oko cega se svi slažu, jeste da je kvalitet make najvažniji. Najboljom makom na svetu se smatra maka koja je gajena isključivo u oblasti Junin, na Andima iznad 4000m nadmorske visine, i koja je sušena tradicionalno na suncu.

👉 Detaljnu analizu naučne literature, referenciranu po propisima (da i sami možete sve proveriti) koja ce vam pomoći da za sebe izaberete najbolju maku, možete pročitati ovde.

⁠☝️☝️☝️Ako negde pročitate da sirova maka nije bezbedna, proverite autora teksta kao i reference koje nudi. Sirova maka se decenijama nudi na svetskom i EU trištu, kao i u Srbiji. Budite potpuno sigurni da je bezbedna za upotrebu! Dodatno, pogledajte na našem sajtu analize i sertifikate za sirovu maku. Naći ćete nekoliko analiza bezbednosti za svaku našu maku, stručno mišljenje Farmaceutskog fakulteta o bezbednosti i delotvornosti sirove make, kao i rešenje Ministarstva zdravlja Republike Srbije o upisu sirove make u svoju bazu. Naravno sve ovo ćete naći i za našu gelatinizovanu maku. Dakle, sve se može napisati na internetu, međutim, neke stvari je vrlo lako proveriti, pa vas pozivamo da to i uradite ❤️❤️❤️

Zapravo ne postoji egzaktan odgovor koja maka je bolja. Ako ste negde pročitali da je 100% jedno ili drugo istina, taj izvor „nije uradio svoj domaći zadatak” kako treba.⠀⁠ ⠀⁠
👉 Maka se na tržištu prodaje u dva oblika – kao sirov prah make i gelatinizovan maka prah (gelatinizacija je proces u kome se razgrađuje skrob iz biljke, primenom kombinacije visokih temperatura i pritiska). Literatura i proizvođači nemaju jedinstven stav koja je maka bolja i postoje mišljenja po kojima je pri konzumiranju većih količina make (što je definitivno iznad preporučenih dnevnih doza) bolja gelatinizovana maka zbog potencijalnih tegoba sa varenjem. Međutim, problem je što je ona termički obrađena, što može umanjiti njene nutritivne vrednosti. ⠀⁠
👉 Razlika između „sirove make” i „gelatinizovane make” je ta što se nakon sušenja korena make, u slučaju gelatizovane make ona podvrgava industrijskom postupku gelatinizacije ekstruzijom, kako bi se razbio skrob, a u slučaju sirove make, nakon sušenja, ona se samo melje. Ništa više, to je jedina razlika.⠀⁠
☝️ Odgovor na pitanje koja maka je bolja ne postoji, i moguće je da odgovor zavisi od svake individualne osobe. Obe make, ukoliko su dobrog kvaliteta, dokazano pružaju zdravstvene efekte.⠀⁠Ono oko čega se svi slažu, jeste da je kvalitet make najvažniji.⠀⁠
👉 Detaljnu analizu, referenciranu naučnim radovima, koja ce vam pomoći da za sebe izaberete najbolju maku, možete pročitati ovde.

Šta su adaptogene biljke? Jedna od definicija je da su to su to veoma retke biljke koje se suprotstavljaju različitim fizičkim, hemijskim ili biološkim izvorima stresa tako što povećavaju sveopštu otpornost organizma na nespecifičan način, pružajući mu mogućnost da se adaptira na stresne okolnosti. Neke od popularnih adaptogenih biljaka, pored make, su: ašvaganda, eleutero, tulsi, radiola, šisandra.

Maka peruanska spada u adaptogene biljke zato što, između ostalog, balansira hormone bez obzira na koji način su oni u disbalansu. Dakle, ona ne povećava i ne smanjuje estrogen ili glavni androgeni hormon, odnosno ne utiče na hormone na unapred određen način, već u svakom organizmu na osnovu potreba datog organizma utiče tako da se on sam dovede u stanje balansa. 

“Na nespecifičan način” u okviru definicije znači da nauka još uvek nije objasnila u potpunosti na koje načine te biljke tačno u organizmu dovode do efekata, ali je dokazala da dovode, pa takve biljke svrstavaju u adaptogene.

U naučnim istraživanjima je pokazano da maka deluje na hormone u organizmu na potpuno drugačiji način od fitoestrogenih biljaka (poput korena crnog kohoša i korena sladića) ili HRT-a (hormonske substitucione/zamenske terapije). Ona deluje tako što promoviše optimalno funkcionisanje hipotalamusa i hipofize, poboljšavajući tako funkcionisanje svih endokrinih žlezda.

Originalna istraživanja na temu uticaja make na rad hormona otkrila su da su alkaloidi iz korena make ti koji pozitivno utiču na plodnost. Oni su ti koji deluju na rad hipotalamusno-hipofizne osovine, što može objasniti i zašto efekti make na hormone kod ljudi nisu ograničeni samo na jajnike i testise, već deluju i na nadbubrežnu i štitnu žlezdu, što posledično utiče na osećaj veće energije i vitalnosti.

Od prvog izveštaja o lekovitim svojstvima korena make, opšte je prihvaćeno i potvrđeno u brojnim istraživanjima da ova biljka ne sadrži biljne estrogene ili bilo koje druge fito hormone. Ona preko biljnih sterola, stimuliše endokrini sistem pomažući održavanje hormonskog balansa, na način koji još uvek nije u potpunosti shvaćen.

Prema nekoliko istraživanja, ove biljne sterole iz make telo koristi uz pomoć hipofize, a za poboljšanje funkcije nadbubrežne žlezde, funkcije jajnika i testisa, kao i funkcionisanje štitne žlezde i pankreasa i pinealne žlezde. Ovakav multifunkcionalni uticaj make na endokrini sistem može objasniti njen pozitivni uticaj na regulaciju sveukupne hormonalne ravnoteže u telu.

Dakle, umesto da uvodi biljne hormone u organizam kao što soja radi, maka deluje kao okidač organizmu da on sam proizvede veći ili manji nivo hormona koji odgovara uzrastu i polu osobe koja ga uzima.

Između ostalog, zbog ovoga je maka svrstana u adaptogene biljke. Zbog ovih i sličnih mehanizama po kojima utiče na naš organizam ona u stvari pokazuje adaptogeno svojstvo, pružanja svakom individualnom organizmu baš ono što njemu treba. Ukoliko ste na nekoj hormonalnoj terapiji, svakako se konsultujte sa lekarom pre uvođenja make u ishranu.

Naravno! Maka je savršena za održavanje dobrog zdravlja, potpuno prirodno daje fizičku energiju i snagu a umiruje um. Dodatno, maka preventivno “vodi računa” o našim hormonima i potencijalnim negativnim spoljašnjim utcajima na organizam. Maka je u nauci definisana kao adaptogen, što znači da svakom telu daje baš ono što njemu treba, a u današnje vreme, svima koji živimo u gradskim uslovima, ali baš svima bez izuzetka, je potrebna neka podrška organizmu.

Maka se generalno pije kao deo redovne ishrane, kad jednom uspostavi ravnotežu u organizmu. Razlog tome je što kod većine ljudi ono što je dovelo u neravnotežu bude i dalje prisutno u njihovom životu.

Čak i kada osoba potpuno promeni životni stil (hrana, voda, spavanje, fizička aktivnost) za sve nas koji živimo u modernom i industrijalizovanom svetu, naročito u gradovima, sveprisutan stres kao i razna zagađenja i nedostatak provođenja vremena u prirodi, svejedno i dalje delom narušavaju taj balans.

Zato maka može da bude deo redovne ishrane, kao stalna pomoć i podrška organizmu, da što više anulira te negativne faktore iz okruženja. Naravno, ne morate nastaviti sa makom kad jednom sredite ono što ste želeli, međutim većina ljudi nastavi da je koristi, 3 do 5 puta nedeljno.

Pravo je čudo da postoji nešto neškodljivo i potpuno prirodno, čega je dovoljno jednom dnevno kašičicu popiti, a da vam na taj način čuva zdravlje, pa zašto onda to ne bismo i iskoristili?