Početna » Just Superior prodavnica » Organski bademov puter – 185g

Bademov puter - 100% organski, 185g

Name: Organski bademov puter - 185g
SKU: 168
Availability: InStock

775,00 RSD sa PDV-om

Puter od badema – kremast i preukusan, od 100% celih organskih badema sorte Tuono, nežno mlevenih na kamenom mlinu – za dan pun zdravog uživanja!

Sastojci: 100% badem (organski)

Organski Superior 100% bademov puter
Isključivo od celih badema prve klase (nikad od lomljenih plodova)
Savršeno kremast – proizveden tradicionalnom tehnologijom na kamenom mlinu
Bez odmašćivanja i bez dodavanja drugih biljnih ulja, bez ikakvih dodataka i aditiva
Organski proizvod savršenog ukusa koji potiče od posebne sorte badema sa Sicilije Tuono, bez imalo gorčine
Ovakav puter ima sve zdravstvene befenite koje ima i organski badem

Sicilijanski badem u svom najkremastijem obliku!

Tradicionalnom i sporom tehnologijom na kamenom mlinu, meljemo naše organske bademe do kremastog savršenstva!

Sorta badema sa Sicilije ‘Tuono‘ našem puteru od badema daje divan i blag ukus i savršenu teksturu, bez ijednog jedinog dodatka i bez gorčine tipične za kalifornijski badem. Upravo zbog sorte badema od kog se pravi naš puter, nisu potrebni nikakvi dodaci da bi bio preukusan!

Ono što je važno kod našeg badem putera je da ga pravimo od isključivo celih badema (ne pravi se od bademove pogače uz dodavanje drugih jeftinijih ulja i nikad se ne pravi se od izlomljenih badema koji su povoljniji ali osetljive masti u njima na ovaj način oksidišu što nikako nije dobro za naš organizam).

Bademov puter ima sve divne zdravstvene befenite koje ima i organski badem, samo ga je zabavnije jesti!

Kao izvor proteina, vlakana, vitamina i minerala, Superior bademov puter biće ukusan i zdrav dodatak vašoj svakodnevnoj ishrani.

100% Veganski!
100% Organski!
100% Čist badem i apsolutno ništa više!
Pogodno za keto ishranu i dijabetičare!
SUPERIORAN UKUS zbog specifičnih sorti badema!
KONTROLISAN PROCES od plantaža badema do proizvodnje i pakovanja!

Saznajte više o Superior Bademu od koga se pravi naš bademov puter na sledećoj stranici.

Zbog čega je naš bademov puter idealni spoj ukusa i zdravlja?

Predstvalja prirodan izvor biljnih proteina koji doprinose održavanju normalnih kostiju i povećanju i održanju mišićne mase.

Bogat vlaknima, koja doprinose normalnom varenju i sprečavanju zatvora
Bademi sa opnom su jedan od bogatijih izvora vitamina E (koji je najvažniji aktioksidans u telu), i minerala magnezijuma i mangana.
Bademi sa opnom (kao i drugi orašasti plodovi) sadrže i značajnu količinu različitih fitonutrijenata i antioksidanasa, za koje su opservacione studije pokazale da mogu doprineti unapređenju zdravlja i smanjenju rizika od hroničnih bolesti.
Nekoliko studija je pokazalo da redovan unos badema može pozitivno uticati na insulinsku rezistenciju i na nivo LDL holesterola.
Orašasti plodovi su bogati nezasićenim mastima i drugim hranjivim sastojcima koji mogu smanjiti upalne procese u telu. Redovno konzumiranje orašastih plodova je povezano sa manjim rizikom od kardiovaskularnih oboljenja i dijabetesa tipa 2.

Kako se pravi puter od badema?

Naš Superior bademov puter se pravi po savršenom receptu, nežnim mlevenjem badema na kamenom mlinu. Sastojci koje koristimo su isključivo cela jezgra badema, i nijedan sastojak više. Pasta od badema koja se dobija kada se bademi usitne do idealne teksture je neverovatno kremasta, a pritom su sve nutritivne vrednosti badema zadržane.

Kada je upitanju Superior organski bademov puter cena opravdava upravo kvalitet korišćenih sastojaka za dobijanje savršene teksture i ukusa, uz zadržavanje svih benefita badema.

Nutritivne vrednosti na 100g bademovog putera:

Energetska vrednost: 2456KJ/587kcal
Masti: 49,8 (g)
- Od kojih zasićene masne kiseline: 4 (g)
Ugljeni hidrati: 21,2 (g)
- Od toga šećeri: 4,3 (g)
Vlakna: 12,5 (g)
Proteini: 21,2 (g)
So: 0,005 (g)

Puter od badema– za koga je namenjen

Organski, bademo puter napravljen od svežih, celih plodova, bez dodataka idealna je užina ili dodatak ishrani za muškarce i žene, kao i za decu, trudnice i dojilje. Za ljude na veganskoj ishrani badem puter je naročito važan kao izvor proteina i zdravih masti. Pogodan je za keto ishranu i za dijabetičare.

Predlozi za korišćenje bademovog putera

Puteri od orašastih plodova se mogu koristiti:

Samostalno
Kao namaz
Kao dodatak smutijima
Kao dodatak kašama
Kao dodatak sosevima
Za kremove prilikom pravljenja kolača i drugih poslastica.

Način čuvanja:
Za očuvanje svežine predlažemo čuvanje na suvom i tamnom mestu i sobnoj temeraturi.

Napomena: Izdvajanje ulja na površinu je prirodna pojava, puter treba promešati pre upotrebe.

S obzirom da se na organski bademov puter sastoji isključivo od celovitih organski badema, bez dodavanja i oduzimanja bilo čega, zdravstvene koristi koje pruža naš bademov puter su jednake onim koje pruža i sam badem. Navedene koristi prema naučnoj literaturi možete naći ispod.

Pored makro i mikronutrijenata, sirovi bademi sadrže i značajnu količinu različitih fitonutrijenata i antioksidanasa, za koje su opservacione studije pokazale da mogu doprineti unapređenju zdravlja i smanjenju rizika od hroničnih bolesti. Nekoliko studija je pokazalo da redovan unos ovih orašastih plodova može pozitivno uticati na insulinsku rezistenciju i na nivo LDL holesterola. Pokazano je da ovi fitonutrijenti poseduju antioksidantna, antiproliferativna i antiinflamatorna svojstva.

Bademi su pre svega dobar izvor biljnih proteina i bogati su vlaknima. Superior bademi sadrže čak do 27% proteina. Redovno konzumiranje namirnica koje su deklarisane kao izvor proteina, doprinosi održavanju normalnih kostiju i povećanju i održanju mišićne mase.

Biljna vlakna se konzumiraju vekovima sa poznatim zdravstvenim benefitima. Iz funkcionalne perspektive, dijetetska vlakna doprinose normalnom varenju i sprečavanju zatvora, pomažu optimalnom odgovoru glukoze u krvi i pomožu pri snižavanju holesterola.

Jedna meta analiza preko 1000 studija je utvrdila da je redovan unos vlakana pomaže zaštiti od kardiovaskularnih bolesti.

Bademi sadrže malo ugljenih hidrata, ali mnogo proteina, zdravih masti i vlakana. Ova svojstva mu daju nizak glikemijski indeks, što znači da polako oslobađa šećer u krv kako bi obezbedio trajni izvor energije.

Dodatno, sadrže izuzetno visoku količinu magnezijuma — minerala koji igra mnoge uloga u telu, uključujući kontrolu šećera u krvi.

Procenjuje se da između 25-38 % ljudi sa dijabetesom tipa 2 ima nedostatak magnezijuma, i pokazano je da adekvatan unos magnezijuma može značajno da smanji šećer u krvi i poboljša funkciju insulina. Ovo bi moglo značiti da niska glikemijska svojstva badema i visok sadržaj magnezijuma mogu pomoći u kontroli šećera u krvi kod ljudi sa ili bez dijabetesa tipa 2.

Uobičajena konzumacija badema ne dovodi do povećanja telesne težine. Kako je jedno randomizovano kontrolisano kliničko ispitivanje na ženama pokazalo, njihovo uključivanje u niskokalorične dijete promoviše gubitak težine.

U drugoj randomizovanoj, šestonedeljnoj unakrsnoj studiji na 48 osoba sa povišenim LDL-C, pokazano je da je dijeta za snižavanje holesterola sa uključenim bademima (42 g/dan), upoređena sa identičnom dijetom bez njih, smanjila masnoću na stomaku i masnoću na nogama kod učesnika.

Bademi sadrže mnogo nutrijenata korisnih za zdravlje srca. Prisustvo velike količine omega-6 masnih kise, vitamina E, magnezijuma i antioksidanata čini ih veoma pogodnim za srce. Studije su takođe sugerisale da konzumiranje ovih orašastih plodova može kontrolisati rizik od srčanih bolesti.

Objedinjena analiza četiri prospektivne studije sa vremenom praćenja u rasponu od 6 do 18 godina pokazala je da je konzumacija orašastih plodova rezultirala smanjenjem smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti za 37 procenata.

Dokazi dosledno pokazuju da konzumiranje ovih orašastih plodova blagotvorno utiče na lipide i lipoproteine. Ovi orašasti plodovi su odličan izvor bioraspoloživog alfa-tokoferola (kao što je vitamin E), a povećanje unosa alfa-tokoferola povećava otpornost LDL-a na oksidaciju.

U jednom tromesečnom randomizovanom kontrolisanom ispitivanju sa 108 žena sa prekomernom težinom i gojaznošću, ispitanici su nasumično podeljeni u dve grupe u pogledu uravnotežene niskokalorične dijete sa ili bez unosa badema. Dijete sa smanjenim unosom kalorija za obe grupe bile su identične osim što je jedna grupa unosila 50 g dnevno badema, a druga ne. Urađena su antropometrijska i laboratorijska merenja pre i posle dijete. Rezultati su pokazali da su sledeći parametri značajno smanjeni u grupi koja je uzimala bademe:

Težina, BMI, obim struka, odnos obima struka i kukova;
Ukupni holesterol i trigliceridi, ukupno: Lipoprotein visoke gustine-holesterol (HDL-C);
Šećer u krvi;
Dijastolni krvni pritisak.

U drugoj randomizovanoj unakrasnoj studiji, koja je trajala 6 nedelja, na 48 osoba sa povišenim LDL-C, data je dijeta za snižavanje holesterola u dve grupe. Jedina razlika je bila što je jednoj grupi dato 42 g badema dnevno, a drugoj je data užina bogata ugljenim hidratima umesto toga.

Ovi orašasti plodovi su smanjili holesterol, LDL-C i centralnu adipoznost, važne faktore rizika za kardiometaboličku disfunkciju, uz održavanje koncentracije HDL-C. Zaključeno je da dnevna konzumacija badema ukoliko zameni užinu sa visokim sadržajem ugljenih hidrata, može biti jednostavna dijetetska strategija za sprečavanje pojave kardiometaboličkih bolesti kod zdravih osoba.

Osim proteina i vlakana ovi orašasti plodovi su bogati vitaminima i mineralima i jedan su od bogatijih izvora vitamina E, najvažnijeg antioksidansa u telu. Antioksidansi sprečavaju oštećenja od štetnih molekula zvanih slobodni radikali, koji ubrzavaju starenje i povećavaju rizik od srčanih bolesti i raka. Vitamin E doprinosi zaštiti ćelija od oksidativnog stresa.

Ovi orašasti plodovi sadrže čak 64 % dnevnog preporučenog unosa na samo 30 g, što govori o njihovim benefitima na zdravlje ljudi.

100 g badema sadrži čak 70% od dnevnog preporučenog unosa magnezijuma, a redovan unos adekvatne količine magnezijuma dokazano doprinosi normalnoj psihološkoj funkciji, održavanju normalnih kostiju i zuba, ravnoteži elektrolita, normalnoj sintezi proteina, smanjenju umora i iscrpljenosti, normalnom funkcionisanju nervnog sistema. itd

Takođe, 100 g ovih orašastih plodova sadrži i 92% od dnevnog preporučenog unosa mangana. Redovan unos adekvatne količine mangana doprinosi održavanju normalnih kostiju, normalnom stvaranju vezivnog tkiva, zaštiti ćelija od oksidativnog stresa i održavanju normalnog energetskog metabolizma.

Bademi sadrže vitamin B2, bakar i fosfor. Jako je važno da vitamine i minerale unosimo iz prirodnih izvora u svojoj celosti, kako ih je priroda i namenila. Stručnjaci za dijetetiku poslednjih godinana intenzivno apeluju na javnost da kao izvor minerala i vitamina konzumira celovite namirnice, a ne dijetetske suplemente.

Baš zato, može se reći da je badem za zdravlje veoma značajan i da ima brojne benefite po ljudski organizam.

Sve što je navedeno na našoj stranici o podržano je istraživanjima iz renomiranih naučnih časopisa – nikada ne pišemo o zdravstvenim benefitima nijednog našeg proizvoda ukoliko za to nema realnih dokaza u literaturi. Spisak literature sa apstraktima možete videti ispod. Nismo u mogućnosti da objavimo cele tekstove, jer autorska prava naučnih časopisa to ne dozvoljavaju. Ukoliko vas neko istraživanje od navedenih posebno interesuje, možete nam zatražiti putem mail-a.

Abazarfard, Z., Salehi, M., & Keshavarzi, S. (2014). The effect of almonds on anthropometric measurements and lipid profile in overweight and obese females in a weight reduction program: A randomized controlled clinical trial. Journal of Research in Medical Sciences: The Official Journal of Isfahan University of Medical Sciences, 19(5), 457.
Barreca, D., Nabavi, S. M., Sureda, A., Rasekhian, M., Raciti, R., Silva, A. S., … & Mandalari, G. (2020). Almonds (Prunus dulcis Mill. DA webb): A source of nutrients and health-promoting compounds. Nutrients, 12(3), 672.
Berryman, C. E., West, S. G., Fleming, J. A., Bordi, P. L., & Kris‐Etherton, P. M. (2015). Effects of daily almond consumption on cardiometabolic risk and abdominal adiposity in healthy adults with elevated LDL‐cholesterol: a randomized controlled trial. Journal of the American Heart Association, 4(1), e000993.
Brittain, C., Kremen, C., Garber, A., & Klein, A. M. (2014). Pollination and plant resources change the nutritional quality of almonds for human health. PloS one, 9(2), e90082.
Bolling, B. W., McKay, D. L., & Blumberg, J. B. (2010). The phytochemical composition and antioxidant actions of tree nuts. Asia Pacific journal of clinical nutrition, 19(1), 117.
Chen, C. Y., Lapsley, K., & Blumberg, J. (2006). A nutrition and health perspective on almonds. Journal of the Science of Food and Agriculture, 86(14), 2245-2250.
Fuller, S., Beck, E., Salman, H., & Tapsell, L. (2016). New horizons for the study of dietary fiber and health: a review. Plant foods for human nutrition, 71(1), 1-12.
Guerrero‐Romero, F., & Rodríguez‐Morán, M. (2011). Magnesium improves the beta‐cell function to compensate variation of insulin sensitivity: double‐blind, randomized clinical trial. European journal of clinical investigation, 41(4), 405-410.
González, C. A., & Salas-Salvadó, J. (2006). The potential of nuts in the prevention of cancer. British Journal of Nutrition, 96(S2), S87-S94.
Jenkins, D. J., Kendall, C. W., Josse, A. R., Salvatore, S., Brighenti, F., Augustin, L. S., …& Rao, A. V. (2006). Almonds decrease postprandial glycemia, insulinemia, and oxidative damage in healthy individuals. The Journal of nutrition, 136(12), 2987-2992.
Jambazian, P. R., Haddad, E., Rajaram, S., Tanzman, J., & Sabaté, J. (2005). Almonds in the diet simultaneously improve plasma α-tocopherol concentrations and reduce plasma lipids. Journal of the American Dietetic Association, 105(3), 449-454.
Jiang, R., Jacobs Jr, D. R., Mayer-Davis, E., Szklo, M., Herrington, D., Jenny, N. S., … & Barr, R. G. (2006). Nut and seed consumption and inflammatory markers in the multi-ethnic study of atherosclerosis. American journal of epidemiology, 163(3), 222-231.
Kalita, S., Khandelwal, S., Madan, J., Pandya, H., Sesikeran, B., & Krishnaswamy, K. (2018). Almonds and cardiovascular health: A review. Nutrients, 10(4), 468.
Kamil, A., & Chen, C. Y. O. (2012). Health benefits of almonds beyond cholesterol reduction. Journal of agricultural and food chemistry, 60(27), 6694-6702.
Kendall, C. W. C., Jenkins, D. J. A., Marchie, A., Ren, Y. L., Ellis, P. R., & Lapsley, K. G. (2003). Energy availability from almonds: implications for weight loss and cardiovascular health. A randomized controlled dose-response trial. Faseb Journal, 17(4), A339-A339.
Kelly, J. H., & Sabaté, J. (2006). Nuts and coronary heart disease: an epidemiological perspective. British Journal of Nutrition, 96(S2), S61-S67.
Kris-Etherton PM, Yu-Poth S, Sabaté J, Ratcliffe HE, Zhao G, Etherton TD. Nuts and their bioactive constituents: Effects on serum lipids and other factors that affect disease risk. Am J Clin Nutr. 1999(suppl); 70:S504-S511.
Lapsley, K. G., & Huang, G. (2004). Health benefits of almonds. Cereal foods world, 49(1), 6.
Li, N., Jia, X., Chen, C. Y. O., Blumberg, J. B., Song, Y., Zhang, W., …& Chen, J. (2007). Almond consumption reduces oxidative DNA damage and lipid peroxidation in male smokers. The Journal of nutrition, 137(12), 2717-2722.
Souza, R. G., Gomes, A. C., Naves, M. M., & Mota, J. F. (2015). Nuts and legume seeds for cardiovascular risk reduction: scientific evidence and mechanisms of action. Nutrition reviews, 73(6), 335-347.
Tan, S. Y., & Mattes, R. D. (2013). Appetitive, dietary and health effects of almonds consumed with meals or as snacks: a randomized, controlled trial. European journal of clinical nutrition, 67(11), 1205-1214.
Richardson, D. P., Astrup, A., Cocaul, A., & Ellis, P. (2009). The nutritional and health benefits of almonds: a healthy food choice. Food Science and Technology Bulletin: Functional Foods, 6(4), 41-50.
Palacios, O. M., Maki, K. C., Xiao, D., Wilcox, M. L., Dicklin, M. R., Kramer, M., … & Edirisinghe, I. (2020). Effects of consuming almonds on insulin sensitivity and other cardiometabolic health markers in adults with prediabetes. Journal of the American College of Nutrition, 39(5), 397-406.
Veronese, N., Solmi, M., Caruso, M. G., Giannelli, G., Osella, A. R., Evangelou, E., … & Tzoulaki, I. (2018). Dietary fiber and health outcomes: an umbrella review of systematic reviews and meta-analyses. The American journal of clinical nutrition, 107(3), 436-444.
Wien, M., Bleich, D., Raghuwanshi, M., Gould-Forgerite, S., Gomes, J., Monahan-Couch, L., &Oda, K. (2010). Almond consumption and cardiovascular risk factors in adults with prediabetes. Journal of the American College of Nutrition, 29(3), 189-197.