Organska hrana - šta je i zašto je tako važna

Početna » Organska hrana – šta je, kako se uzgaja i zašto je tako važna

Organska hrana uzgaja se u posebno određenim, zakonski propisanim i kontrolisanim uslovima, kako bi se dobio u potpunosti prirodan i zdrav proizvod. Kao takva, ona predstavlja najbolji i najbezbedniji izvor nutrijenata koji sebi možete da priuštite.

Saznajte sve o tome šta je organska hrana, zašto je birati, na koji način se ona uzgaja i kako birati potpuno proverene organske proizvode. U tekstu pred vama pružili smo detaljne odgovore na ova pitanja, potrkepljene podacima važnih istraživanja.

Šta je organska hrana?

Organska hrana uzgaja se bez upotrebe hemijsko-sintetičkih pesticida, mineralnih đubriva, bez hormona, antibiotika i drugih veterinarskih lekova, a sa primenom tradicionalnih poljoprivrednih metoda, rotacijom useva i obimnom obradom zemljišta.

Organska hrana se dobija strogo kontrolisanom i zakonski regulisanom organskom proizvodnjom. Zbog osnovnih principa po kojima je dobijena, organska hrana pruža čoveku više snage i energije, prirodno jak imunitet, efektnije regenerativne procese i očuvanje životne vitalnosti.

Bazična pravila za uzgoj organske hrane – kako funkcioniše organska poljoprivreda?

Organska poljoprivreda ima za cilj proizvodnju zdrave i kvalitetne hrane bez upotrebe sintetičkih hemikalija. Dakle, organska poljoprivreda ne samo da čuva životnu sredinu, već poboljšava javno zdravlje, donoseći značajne koristi za ekonomiju i socijalnu koheziju ruralnih područja.

Uzgajanje organske hrane je u porastu, naročito u razvijenim zemljama, kao odgovor na zabrinutost potrošača oko bezbednosti hrane, zdravlja i očuvanja životne sredine.

Organska hrana ili konvencionalna hrana – osnovne razlike

Organska hrana ne sme da se tretira pesticidima – u uzgoju se koriste samo prirodna sredstva.
U organskoj proizvodnji zabranjeni su antibiotici, hormoni, regulatori rasta i ostali veterinarski lekovi.
Organska hrana ne sme da bude GMO porekla.
Organski proizvodi ne smeju da sadrže veštačke aditive, emulgatore, boje i ostale sintetičke dodatke.
Zemlja na kojoj raste organska hrana se održava na poseban način, tako da ostaje bogata mineralima.
Voda kojom se navodnjava organska hrana se strogo kontroliše.
Zemljište na kojem se uzgaja organska hrana mora da bude dovoljno udaljeno od zagađenja iz vazduha kao što su izduvni gasovi, industrijska isparenja kao i od zemljišta gde se gaji konvencionalna hrana koja se tretira pesticidima.

Zašto je proizvodnja organske hrane lišena pesticida

Pesticidi su toksične hemikalije (namenjene ubijanju korova, insekata, glodara, gljiva) koje se koriste u prehrambenoj industriji. Njihova upotreba je mnogostruko uvećala proizvodnju hrane, ali i uzrokovala ozbiljne posledice po prirodnu sredinu (vodu, zemlju, životinje) i ljude.

Akutno izlaganje pesticidima može dovesti do smrti, kao što se dešavalo mnogim radnicima u poljoprivredi. Međutim, dokazano je i da dugoročno izlaganje niskim dozama pesticida (koje se dešava kada redovno jedemo konvencionalno gajenu hranu) može da dovede do narušavanja imunog sistema, poremećaja rada hormona, slabljenja kognitivnih funkcija, reproduktivnih poremećaja i kancera.

Na primer, jedno istraživanje iz 2017. godine je pokazalo da deca koja često unose malu količinu organofosfata (pesticida koji se nalazi u konvencionalno gajenom voću i povrću), imaju značajno veću verovatnoću da razviju hiperaktivni poremećaj (ADHD sindrom).

Izloženost ovim pesticidima takođe je povezana sa problemima ponašanja i učenja kod dece. Ovo je potvrdilo istraživanje sa Univerziteta u Montrealu i Harvard Univerziteta koje je otkrilo da izloženost ostacima pesticida iz povrća i voća može da udvostruči rizik od poremećaja hiperaktivnosti (ADHD).

Štetnost primene antibiotika i hormona za uzgoj hrane

Veterinarski lekovi, uključujući antibiotike, hormone rasta i slično, koriste se legalno i ilegalno za kontrolu bolesti i promociju rasta životinja u konvencionalnoj proizvodnji.

Antimikrobna sredstva i hormoni rasta, koji se koriste za pospešivanje rasta životinja, izazvali su mnogo rasprava o sigurnosti stočarskih proizvoda za ljudsku ishranu. Izazivanje razvoja rezistentni sojeva bakterija (otpornih na antibiotike) i poremećaj normalne crevne flore čoveka glavna su zabrinutost u pogledu uticaja na ljudsko zdravlje.

Primena antibiotika u proizvodnji hrane je otišla toliko daleko da su životinje kao i ljudi počeli da stvaraju otpornost na antibiotike onda kad su im potrebni zbog bolesti i infekcija. Danas je ova tema rastući međunarodni zdravstveni problem.

Osim ovoga, unosom antibiotika putem hrane dolazi do uništavanja dobrih bakterija u našem organizmu, a znamo da naše zdravlje u ogromnoj meri zavisi od korisnih bakterija u probavnom sistemu i velika većina modernih bolesti jeste više ili manje povezana sa poremećenom crevnom florom.

Zašto je zabranjeno da organska hrana bude GMO porekla?

Iako smo gotovo svi čuli za pojam GMO, on dobija mnogo manju pažnju, nego što bi trebalo. Genetski modifikovana hrana je proizvodena od genetski modifikovanih organizama (GMO), što znači da je ovim organizmima genetski materijal (DNK) izmenjen metodama genetičkog inženjerstva (mutacija, ubacivanje i brisanje gena).

Impresivno sa tačke gledišta naučnog napretka, korišćenje GM hrane će tek pokazati svoje posledice po ljudsko zdravlje i okolinu. Merodavne institucije prvobitno su zabranile puštanje GM hrane u promet ocenivši je visoko nebezbednom za ljudsku upotrebu, ali ova odluka je ubrzo promenjena bez daljih objašnjenja.

Dosad u vezi sa unosom GM hrane nije sprovedena nijedna validna studija na ljudima, dok studije sprovedene na životinjama pokazuju rezultate kao što su poremećaj imunog sistema, gubitak sposobnosti reprodukcije, skraćenje životnog veka i daleko veći broj tumora.

U proizvodima sa organskim sertifikatom GM hrana nije prisutna. U ostalim industrijskim proizvodima, međutim, verovatnoća da postoje GM sastojci nije zanemarljiva, bez obzira na regulative naše zemlje (sa akcentom na proizvode koji sadrže soju, kukuruz, šećer, različite sirupe – maltodekstrin, glukozni sirup, dekstroza, visoko fruktozni sirup, sojin lecitin, biljna ulja…).

Proizvodnja organske hrane vrši se bez dodavanja sintetičkih aditiva

Aditivi su jako pomogli industriji hrane poslednjih decenija. Međutim upravo su suprotno uradili za zdravlje nas koji tu hranu u sebe unosimo.

Vrste aditiva

Prezervativi – sprečavaju proizvod da se pokvari
Boje – koriste se da daju proizvodu određenu boju
Ukusi i arome – koriste se da daju ili pojačaju ukus proizvodu
Za teksturu – daju određenu strukturu hrani

Kako se aditivi obeležavaju?

Obeležavaju se sa različitim komplikovanim hemijskim nazivima, E brojevima, ili kao zbirna reč ‘arome’ ili ‘ukusi’. Kod zbirnog izraza je problem što u tom slučaju proizvođač uopšte nije dužan da navede koje arome je stavio i u kom broju, i koje sve supstance te arome i ukusi sadrže u tragovima. A može ih biti i preko 100!

Ogroman broj istraživanja pokazao je koliko su aditivi iz hrane štetni po sve aspekte zdravlja. Iako mogu da uzrokuju glavobolju i probleme sa varenjem, a neki od njih su i kancerogeni, aditivi su u mnogo država i dalje u upotrebi.

Neophodno je uzeti u obzir kumulativni efekat koji dobijamo jer se aditivi nalaze u bukvalno svim namirnicama industrijskog porekla. Puno aditiva je korišćeno za koje je naknadno utvrđeno istraživanjima da kod dece izazivaju poremećaj pažnje i hiperaktivnost. Neki od njih su zabranjeni u nekim zemljama, ali ne u svim.

Manje ili više štetni, u svakom slučaju veštački aditivi jesu štetni po zdravlje, a to postane očigledno kada neko vreme uopšte ne jedete namirnice koje ih imaju.

Deklaracija proizvoda kao osnova za informisanje

Neki aditivi su dozvoljeni i u organskoj proizvodnji, i njih takođe treba izbegavati. Uvek čitajte deklaraciju na vašem proizvodu.

Procesirane proizvode, kao i slatkiše i grickalice je i te kako moguće napraviti bez aditiva, međutim proces proizvodnje je skuplji, sastojci moraju da budu kvalitetniji (skuplji), rok trajanja je kraći nego kod konvencionalnih proizvoda i daleko je komplikovaniji proces. Ipak, ovakav proizvod je potpuno bezbedan i zdrav za konzumiranje.

Naša linija Superior slatkiša koji su ručno pravljeni su primer ovakvih proizvoda. Ne sadrže apsolutno nijedan aditiv, čak ni procesiran šećer ni brašno (između ostalog zato moraju da se prave ručno).

Zašto je organska hrana nutritivnija od konvencionalne?

Uglavnom se piše o tome šta konvencionalno gajena hrana sadrži od štetnih stvari, a organski gajena hrana ne sadrži. Ovo se odnosi na pomenute pesticide, teške metale kao i na ostatke hormona i antibiotika. Takođe se odnosi na razne štetne aditive, veštačke boje, emulgatore i slično, koji u organskim proizvodima nisu dozvoljeni kao sastojci.

Međutim, ono što se ređe spominje, a veoma je važno, je šta organska hrana sadrži a konvencionalna ne, to je – više nutrijenata!

Poslednjih decenija zabeležen je ekstreman pad količine mikronutrijenata u zemlji, kao posledica preteranog korišćenja hemijskih đubriva i preterane eksploatacije zemlje. Kako su istraživanja pokazala, voće, povrće, orašasti plodovi, mahunarke, žitarice, i razne biljke koje danas jedemo imaju i do 50% manje vitamina i minerala nego pre 50 godina.

Ovo nam je i iskustveno poznato, s obzirom na to da se sećamo kakav je nekada bio ukus domaćeg voća i povrća. Ukus je bio takav jer je zemlja bila plodna, tj. bogata nutrijentima koji su potrebni da se u tim plodovima nađu sve hranljive materije, koje čine plod onim što jeste.

Ovo znači da i kada jedemo zdravu (prirodnu) i celovitu hranu, u količini koja se preporučuje za dobro zdravlje, ne postižemo u potpunosti ono što bi trebalo, jer sama hrana više nije dovoljno kvalitetna.

Metode konvencionalne proizvodnje hrane jasno su pokazale ozbiljna ograničenja, kao što su kontaminacija prehrambenog lanca i vode na globalnom nivou (ostacima pesticida), i smanjene sadržaja hranljivih sastojaka (uzrokovanog jeftinim metodama proizvodnje i/ili prerade hrane).

Francuska agencija za sigurnost hrane (AFSSA) je izvršila ažurnu, iscrpnu i kritičku procenu nutritivnih karakteristika organske hrane.

Glavni zaključci istraživanja su bili:

1) organski biljni proizvodi sadrže više minerala (Fe, Mg); i sadrže više antioksidansa kao što su fenoli i salicilna kiselina,

2) organski životinjski proizvodi sadrže više polinezasićenih masnih kiselina,

3) podaci o nivou ugljenih hidrata, proteina i vitamina su nedovoljno dokumentovani,

4) 94–100% organske hrane ne sadrže ostatke pesticida,

5) organsko povrće sadrži daleko manje nitrata.

Nije sve idealno ni sa organski proizvedenom hranom, kao što nije ni sa čim što postane ozbiljnija grana tržišta. Međutim, u većini slučajeva, organska hrana osim što ne sadrži toksične materije koje konvencionalna hrana sadrži, jeste bogatija nutrijentima (mikronutrijentima i fitonutrijentima) od konvencionalno gajene hrane.

Ovo govori da organske namirnice imaju dve veoma važne karakteristike. Sa jedne strane one ne sadrže sve toksine koji se mogu naći u konvencionalnoj hrani, a sa druge strane sadrže više nutrijenata zato što je gajena na drugačijoj (nutritivno bogatijoj) zemlji.

Organska hrana u službi očuvanja životne sredine

Neodrživ način na koji se proizvodi hrana na našoj planeti predstavlja možda i najveću pretnju našoj biosferi. Otprilike tri četvrtine sve plodne zemlje u umerenom i tropskom pojasu planete se koristi za poljoprivredu. Agrobiznis desertifikuje planetu, eliminiše biodiverzitet i doprinosi globalnom zagrevanju.

Sa druge strane organska proizvodnja poštuje prirodnu ekološku ravnotežu i koristi održive izvore energije. Organska poljoprivreda uzima u obzir i srednjoročni i dugoročni efekat poljoprivrednih intervencija na agro-ekosistem.

Cilj organske poljoprivrede je proizvodnja hrane uz uspostavljanje ekološke ravnoteže. Inicijalne procene uticaja na životnu sredinu pokazuju da organska poljoprivreda daje bolje rezultate od konvencionalne, u smislu biodiverziteta, iscrpljivanja resursa, klimatskih promena, zagađenja podzemnih i površinskih voda, kvaliteta vazduha i plodnosti zemljišta.

Šta je organski sertifikat i kako prepoznati organski proizvedenu hranu?

U Srbiji se o ovoj temi još uvek ne zna dovoljno. Puno ljudi ne razume koja enormna razlika postoji u gajenju i proizvodnji stvarno organskih proizvoda i prirodnih proizvoda, a razlika postoji u uticaju na zdravlje.

Naravno da je 100% prirodni proizvod neuporedivo bolji za naše zdravlje od nekog klasičnog industrijskog procesiranog proizvoda punog aditiva, ali to ne znači da je u pitanju sertifikovano organski proizvod. Tako i nastaje problem, jer organska hrana u Srbiji nije dovoljno istaknuta.

Otežavajuća okolnost je i to da kod nas nema kontrole korišćenja reči bio i biološko na pakovanjima, pa i to dovodi potrošače u ozbiljnu zabludu. Bio, biološko i organsko nije isto što i prirodno! Voće, povrće, meso, orašasti plodovi se gaje uz upotrebu pesticida, antibiotika i hormona, i na osiromašenom zemljištu bez obzira što su 100% prirodne namirnice.

Garanciju da je organski proizvod stvarno organski nažalost možete imati samo uz adekvatan sertifikat, jer, koliko god da postoje ljudi i firme koji proizvode ili gaje zaista organske proizvode, iako nemaju sertifikat, ima i onih koji to ne rade, a tvrde da rade.

Kako je onda osmišljen sistem kontrole za organske proizvode?

Osnovne principe za razvoj organske poljoprivrede postavio je IFOAM (Međunarodna federacija pokreta za organsku poljoprivredu). Na ovim standardima zasnivaju se regulative EU, zatim Codex Alimentarius, kao i Zakon o organskoj proizvodnji Republike Srbije.

Dalje, postoje kontrolne organizacije – samostalne firme koje u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede izdaju organske sertifikate ako ispunite sve zakonom propisane uslove za organsku proizvodnju. Kada ispunite sve uslove za organsku proizvodnju, u skladu sa organskom regulativom i dobijete organski sertifikat, onda imate redovne kontrole organizacija koje osiguravaju da sve i u budućnosti ostane kako treba.

Postoje različite kontrolne organizacije (različite firme koje izdaju organske sertifikate) i one se razlikuju u različitim državama. U Srbiji rade Ecocert Balkan, CIN, TMS CEE, Ecovivendi i SGS. Sve one izdaju jedan ili više organskih sertifikata, koji se takođe razlikuju od države do države.

Najzastupljeniji organski sertifikati u svetu su evropski EU sertifikat i USDA američki sertifikat. Pored ta dva, u svakoj državi postoji lokalni sertifikat. Pošto se kod nas primenjuje EU regulativa, sve kontrolne organizacije izdaju srpski (domaći) sertifikat, a neke izdaju i EU sertifikat.

Na slici ispod možete videti izgled srpskog i EU organskog znaka, koji kada vidite na pakovanju, imate garanciju da su proizvodi sertifikovano organski.

Za prodaju organskih proizvoda na domaćem tržištu neophodan je samo srpski sertifikat, i on je ujedno i višestruko jeftiniji. EU sertifikat imaju firme koje izvoze svoje proizvode. Just Superior za sve proizvode poseduje i srpski i EU organski sertifikat koje možete pogledati ovde.

Reč nauke o prednostima organske hrane

Evo šta kažu istraživanja na temu benefita organske hrane.

Nova francuska studija (iz decembra 2018.) koja je pratila 70.000 odraslih (većinom žena), tokom 5 godina, pokazala je da su konzumenti organske hrane imali 25% manje svih karcinoma od onih koji nikada nisu jeli organsku hranu. Oni koji su jeli najviše organskog voća, povrća, mlečnih proizvoda, mesa i druge hrane imali su naročito značajan pad učestalosti limfoma i značajno manje karcinoma dojke u postmenopauzi.

Rezultat studije je iznenadio i autore istraživanja, koji su izjavili da jesu očekivali pozitivnu korelaciju između konzumiranja organske hrane i smanjenja broja karcinoma kod subjekata, ali da nisu očekivali tako snažnu korelaciju.

Autori napominju da ova studija ne dokazuje da organska ishrana uzrokuje smanjenje karcinoma, ali snažno sugeriše „da bi ishrana na bazi hrane organskog porekla mogla doprineti smanjenju rizika od raka’’.

Ono što je važno napomenuti je da je ova studija u potpunosti finansirana od strane javnih i državnih fondova. Studiju možete pogledati na ovom linku.

Kako zaključuju različita naučna istraživanja koja smo naveli, ali i dobro poznat osećaj kada okusimo potpuno organski proizvod punog ukusa, organska hrana ima izuzetno veliki značaj za zdravlje svakog od nas, zbog čega i jeste važno da bude uvrštena u redovnu ishranu. Zato je Just Superior tu da svojim organskim proizvodima bude vaša spona sa zdravim životom!

Tamara Golubović, D.Sc.

Reference

Crinnion, Walter J. „Organic foods contain higher levels of certain nutrients, lower levels of pesticides, and may provide health benefits for the consumer.“ Alternative Medicine Review 15.1 (2010): 4-13.
Lairon, Denis. „Nutritional quality and safety of organic food.“ Sustainable Agriculture Volume 2. Springer Netherlands, 2011. 99-110
Worthington, Virginia. „Nutritional quality of organic versus conventional fruits, vegetables, and grains.“ The Journal of Alternative & Complementary Medicine 7.2 (2001): 161-173.
Worthington, V. (2001). Nutritional quality of organic versus conventional fruits, vegetables, and grains. The Journal of Alternative & Complementary Medicine, 7(2), 161-173.
5 Baudry, J., Assmann, K. E., Touvier, M., Allès, B., Seconda, L., Latino-Martel, P., … & Kesse-Guyot, E. (2018). Association of frequency of organic food consumption with cancer risk: Findings from the NutriNet-Santé prospective cohort study. JAMA internal medicine, 178(12), 1597-1606.
https://serbiaorganica.info/sta-je-organska-proizvodnja-i-koji-su-njeni-principi/
Dabbert, S. (2006). Measuring and communicating the environmental benefits of organic food production. Crop Management, 5(1), 1-10.
https://ec.europa.eu/info/food-farming-fisheries/farming/organic-farming/organics-glance_en
Jeong, S. H., Kang, D., Lim, M. W., Kang, C. S., & Sung, H. J. (2010). Risk assessment of growth hormones and antimicrobial residues in meat. Toxicological research, 26(4), 301-313.
Trewavas, A. (2004). A critical assessment of organic farming-and-food assertions with particular respect to the UK and the potential environmental benefits of no-till agriculture. Crop protection, 23(9), 757-781.