Kupujete suplemente na slepo? Vreme je da razumete šta zapravo unosite u sebe!

Možda vam je poznat onaj osećaj: uložite nadu u novi suplement, pročitate obećanja, počnete da ga pijete redovno… i onda — ništa. Ni promene, ni energije, ni olakšanja. Samo još jedna bočica koja stoji na polici.

Ili druga situacija: odlučite se da date nekom suplementu šansu, probate da istražite na internetu malo više o njemu i suočite se sa nizom kontradiktornih informacija koje sve deluju relevantno!

Istina je da većina ljudi nikada ne dobije priliku da oseti šta kvalitetan suplement zaista može da uradi, jer se iza jedne kapsule krije mnogo više nego što vidimo: poreklo biljke, način ekstrakcije, čistoća, jačina, laboratorije, standardi, itd. A kvalitet… kvalitet se ne vidi spolja.

Zapravo, velika je razlika između nečega što samo zvuči dobro na etiketi i nečega što je napravljeno da zaista radi i što je zaista bezbedno.

Zato je važno da razumemo šta kupujemo. Ne zbog brendova, ne zbog reklama — već zbog sebe.

Cela poenta je u tome da suplementi mogu biti vaš saveznik u borbi protiv svakodnevnog umora, bolesti ili starenja, čak i da „izleče“ hronične tegobe poput anksioznosti ili slabog imuniteta. Ali ako ih ne proverite, mogu postati skrivena opasnost, sa kontaminantima ili lošim sastavom koji mogu dovesti i do zdravstvenih rizika. Za neke stvari jednostavno moramo da se informišemo malo više ako želimo predivne koristi od njih, a ne rizik po zdravlje!

Ovaj tekst te vodi iza scene i vraća kontrolu u tvoje ruke! Ispod se nalazi sadržaj teksta – možete pogledati teme koje vas najviše interesuju – ili možete proći kroz samo žutom uokvirene delove teksta i slike i moći ćete da shvatite poentu – međutim, ukoliko ste neko ko redovno koristi suplemente, toplo vam preporučujemo da odvojite vreme za sebe, sednete i u miru pročitate ceo tekst – jer će vam jako koristiti.

Sadržaj teksta:

1. Nisu problem suplementi….Nego sastav i kvalitet suplemenata!
2. Šta je najveći problem sa suplementima – razlika između celovite biljke i ekstrakta
3. Da li su suplementi bezbedni?!
4. Vaš vodič za proveru bezbednosti suplemenata i proizvoda od celovitih biljaka
5. Vaš vodič za proveru bezbednosti ekstrakta
6. Najčešće dileme/zablude i pitanja na primeru konkretnih proizvoda!
7. Zaključak
8. Šta vam mi nudimo u asortimanu?
9. Reference

Nisu problem suplementi….Nego sastav i kvalitet suplemenata!

• Da li uopšte znate koju vrstu suplementa uzimate? Da li ceo koren ili ekstrakt?
• Da li znate poreklo samog suplementa?
• Da li umete da pročitate na deklaraciji koliko aktivnog sastojka unosite, a koliko filera i aditiva?
• Da li ste videli ikakve analize, sertifikate, bilo šta vezano za proizvod koji ste kupili?

Nije do suplemenata! Nego do kvaliteta svakog pojedinačnog suplementa! Sva navedena pitanja prave razliku između prirodnog poboljšanja kvaliteta života i prirodnog lečenja naspram pravljenja sebi dodatnog problema!

Sa druge strane, sigurni smo da vam je dosadilo da skačete od reel-a do reel-a na instagramu, od teksta do teksta na internetu, i čitate različite informacije na potpuno istu temu. Da se mislite ko je u pravu, ko nije, ko priča i piše iz interesa, a ko ne…A sve to vreme jedino što vama treba je da uradite nešto dobro za svoje zdravlje i da ne pogrešite — a ne da ulazite u filozofije i dubioze raznih interesnih strana!

Nas zovu ljudi svaki dan sa istim pitanjima:

• Da li je tačno da mora da se pravi pauza u uzimanju ašvagande?
• Da li je tačno da kurkuma može da napravi problem sa jetrom?
• Da li su tačne priče koje se guraju u online svetu da ašvaganda može imati negativne posledice?
• Zašto na nekim pakovanjima piše da uzimam 5 g, a na nekim 300 mg istog proizvoda??

Ukratko, na sva pitanja odgovor je zapravo pitanje: A o kom tačno proizvodu pričate?

I sve ćemo to detaljno objasniti u ovom tekstu.

Ali, hajde da umesto još jednog ubeđivanja šta je dobro, a šta ne, po našem mišljenju, da vas zapravo edukujemo da možete sami — za svaki suplement i svaku kupovinu — da znate šta je najbolji izbor za vas.

Što baš mi pišemo objektivan tekst za vas, a ne branimo samo ono što mi radimo (kao većina drugih)?

1. Prvo, to je politika naše male firme od samog početka. Tako smo nastali i tako nam je jedino zadovoljstvo da radimo.
2. Drugo, mi ćemo uskoro u ponudi imati sve — i celovite biljke, i tablete od celih biljaka, i ekstrakte. Nama je poenta da vi izaberete ono što zaista vama najviše odgovara, a svejedno nam je šta ćete izabrati. Zato je ovo edukacija za vas, zasnovana na nauci i činjenicama, ne na mišljenjima i interesima.

Šta je najveći problem sa suplementima – razlika između celovite biljke i ekstrakta

Najveći problem sa suplementima je to što zapravo ljudi ne znaju razliku između celovite biljke i ekstrakta i često to ne razlikuju kad kupuju proizvod.

Naročito proizvode kao što su ašvaganda, kurkuma, maka, spirulina. I naročito ako je forma tableta u pitanju.

Zapravo, često ljudi uopšte ne znaju šta znači ekstrakt, a šta prah ili tableta od celovite biljke.

A ekstrakt i celovita biljka (tj neki njen deo) su dva različita proizvoda — deluju različito i koriste se u različitim dozama!

Prvo da razjasnimo šta je šta!

Šta je “celovita biljka”, a šta “ekstrakt”?

Da bismo ovo shvatili, moramo da naučimo šta su fitonutrijenti ili biološki aktivne supstance.

Šta su fitonutrijenti?

Fitonutrijenti su jedinjenja biljnog porekla koja ispoljavaju bioaktivna dejstva. Sve lekovite biljke obiluju fitonutrijentima koji su zaslužni za njihovu lekovitost. Voće i povrće takođe sadrže neke fitonutrijente ali obično u mnogo manjim dozama od lekovitih biljaka.

Šta su suplementi od celovitih biljaka?

Celovita biljka tj. proizvod napravljen od celovitog dela biljke (može biti prah ili u formi tableta i kapsula) je proizvod koji se pravi tako što se neki celovit deo biljke (koren, list, stabljika – zavisi koja je biljka u pitanju) osuši i samo samelje, uz eventualno još neke dodatne jednostavne procese obrade.

Takav proizvod sadrži:

1. Sve makronutrijente (proteine, ugljene hidrate, masti i vlakna),
2. Sve mikronutrijente (vitamine i minerale)
3. Zajedno sa svim biološki aktivnim komponentama biljke — tj. sa svim lekovitim fitonutrijentima u njihovoj prirodnoj razmeri i dozi.

Kod proizvoda od celih biljaka od presudnog značaja su lokacija uzgoja, način uzgoja, vreme ubiranja i svi procesi obrade koji posle slede, jer od toga zavisi koliko lekovitih fitonutrijenata će proizvod sadržati na kraju tj koliko efekta će zaista imati na zdravlje.

Šta su lekovi?

Lekovi se stvaraju u laboratoriji kombinovanjem različitih hemikalija u tačno određenim reakcijama koje, u odgovarajućim dozama, deluju na biohemijske procese u organizmu radi sprečavanja, ublažavanja ili lečenja bolesti. Rade targetirano na posledici tj rešavanju određenog problema i uvek imaju neželjena dejstva (blaža ili izraženija) po organizam.

Šta su ekstrakti biljaka?

Možemo reći da su ektrakti biljaka nešto između celovitih lekovitih biljaka i lekova.

Ekstrakti biljaka se dobijaju laboratorijskim putem tako što se iz celovite biljke “izvlače” tj. ekstrahuju samo fitonutrijenti, i pakuju u formi kapsula (mada postoje i u prahu) u jačim koncentracijama. Ukratko, za ekstrakte možemo reći da su to “lekovi koje je priroda sama napravila”.

Kao i kod farmaceutskih lekova, kod ovih jedinjenja važi zlatno pravilo: lek se krije u dozi, i postoje oprezi pri korišćenju.

Kako sve ovo deluje na ljudski organizam?

Cilj svakog farmaceutskog leka je da reši određen simptom targetiranim mehanizmima, sa što manjim nuspojavama — nikad bez nuspojava. Inače bi se svi lečili lekovima i ne bismo tražili pomoć u prirodi.

Cela poenta prirode je bila da od ovoga pobegnemo.

Celovite lekovite biljke deluju na zdravlje tako što sadrže složenu kombinaciju prirodnih jedinjenja (fitonutrijenata) i drugih nutrijenata koji zajedno deluju na više sistema u telu — pored targetiranja specifičnog problema one podržavaju imunitet, smanjuju upale i pomažu u ravnoteži hormona i nervnog sistema. Ta sinergija sastojaka čini da biljka deluje blago, ali efektno vremenom, prilagođavajući se potrebama organizma.

Ekstrakti su između lekova i celovitih lekovitih biljaka — rade targetiranije na problemu, slično farmaceutskom leku, imaju jače dejstvo od celovite biljke, ali mogu opteretiti druge organe i sisteme tokom tog procesa.

Možemo i reći da celovita biljka leči ceo organizam, dok ekstrakt cilja određeni simptom.

Naravno da je bolji lek iz prirode nego farmaceutski lek! Ali to nije 100% prirodno — to je lek IZ prirode, ekstrahovan u laboratorijskim uslovima. Moramo prosto razumeti stvari i zvati ih pravim imenima.

Kako da znam da li je u pitanju celovita biljka ili ekstrakt?

Ovo proveravate jednostavno! U sastavu proizvoda će pisati:

1.      Sastojci: samo naziv biljke – u tom slučaju je u pitanju celovita biljka (i obično piše i koji deo bijlke je u pitanju – list, cvet, koren, itd)

2.      Sastojci: Ekstrakt te i te bijlke ili ekstrakt tog i tog dela date bijlke

U oba slučaja, kad su dodaci ishrani (suplementi) u pitanju, ako je proizvod regularno na tržštu (registrovan u Ministarstvu zdravlja) i pravilno deklarisan,  na pakovanju mora pisati i tačno doziranje proizvoda.

U slučaju celovite biljke dnevna doza će uvek biti u gramima (nekoliko grama), a u slučaju ekstrakta doza će uvek biti u miligramima (nekoliko stotina miligrama – mg)

Da li su suplementi bezbedni?!

Da, ali samo ako imate dovoljno informacija o proizvodu koji koristite!

Postoje istraživanja i značajna literatura koja pokazuje da zabrinjavajući procenat suplemenata može sadržati teške metale, pesticide ili farmaceutske aditive/adulterante — naročito kod proizvoda iz nekih regiona ili kod neregistrovanih preparata (ni kod nas na tržištu nisu svi suplementi registrovani u Ministarstvu zdravlja).

Prirodni suplementi vas mogu bukvalno spasiti od izazova koji se ne mogu izbeći u današnje vreme – to je jednostavno svet u kom danas živimo – ali zahtevaju malo vaše energije i vremena da ih izaberete kako treba. I to će biti najbolja investicija koju možete da napravite za sebe i ljude koje volite!

1) Vaš vodič za proveru bezbednosti suplemenata i proizvoda od celovitih biljaka

Da bi vaša lekovita biljka bila stvarno bezbedna i imala efekte na zdravlje koje obećava, minimalno treba da ispunjava sledeće uslove. Mora biti:

1. SERTIFIKOVANO ORGANSKA – Znači, ne da piše „bio“, „eco“, „organic“ ili „organska“ u nazivu ili na pakovanju — već proizvod mora da ima srpski organski sertifikat na pakovanju, sa dodeljenim RS brojem ispod znaka. Dodatno, može imati i evropski organski sertifikat, ali on je važeći samo ako postoji i srpski.
   Takođe, firma na sajtu treba da ima svoj organski sertifikat sa jasno navedenim proizvodima, ili da vam ga pošalje na zahtev.
   Na ovu temu, nažalost, na srpskom tržištu ima svega, zato je važno da ovo znate i proverite! Lekovite biljke koje nisu sertifikovano organske mogu biti čak i opasne po zdravlje.
2. 100% ČISTA – Ne sme da sadrži primese drugih biljaka, čak ni drugih delova iste biljke, a naravno ni drugih proizvoda ili dodataka, što se, nažalost, često dešava na tržištu. Za ovo je važno da se detaljno informišete na sajtu proizvođača, odnosno prodavca, o samom proizvodu.
3. GARANTOVANOG POREKLA – Za većinu biljaka veoma je važno odakle potiču. Na samoj ambalaži uvek proverite poreklo sirovine i informaciju o zemlji iz koje je uvezena (ako nije iz Srbije). Generalna preporuka je da se izbegavaju sirovine poreklom iz Kine, kao i one koje su uvezene iz Holandije. Postoje izuzeci za pojedine proizvode, ali ovo pravilo generalno važi.
4. ADEKVATNO OBRAĐENA – U zavisnosti od vrste biljke ili proizvoda, postoje važne faze u procesu uzgoja i obrade koje moraju biti ispoštovane da bi biljka zadržala delotvornost (kada je ubrana, gde je gajena, kako je sušena, na kojoj temperaturi obrađivana, koji su metodi sterilizacije korišćeni, itd). Ove informacije potražite na sajtu proizvođača, odnosno prodavca.
5. SIGURNA ZA UPOTREBU – Potrebno je proveriti bar osnovne analize ili sertifikat o bezbednosti proizvoda. Možete ih zatražiti direktno od proizvođača ili pronaći na njihovom sajtu.

Ukoliko je u pitanju biljka, odnosno proizvod koji je kategorisan kao dodatak ishrani (suplement), na pakovanju mora biti naveden broj upisa u bazu Ministarstva zdravlja. Obavezno potražite taj broj.

Spisak biljaka (proizvoda) koje po zakonu spadaju u dodatke ishrani:

Ašvaganda, Maka, Rhodiola Rosea, Sibirski Ginseng, Gynostemma, Tribulus, Catuaba, Guarana, Mucuna Pruriens, Brahmi, Reishi, Cordyceps, Čaga, Silimarin, Spirulina, Plava Spirulina, Hlorela, Dulse Alge, Triphala, Ćuranov Rep, MSM, Shatavari, Shilajit, Šisandra, Damiana, Lavlja Griva, Afrička Šljiva, itd.

Ako koristite neki od ovih proizvoda bez obzira što su u formi praha, oni moraju imati jasno istaknuto na prednjem delu pakovanja oznaku „DODATAK ISHRANI“, a negde na pakovanju mora biti naveden broj upisa u bazu Ministarstva zdravlja, kao i precizno uputstvo za doziranje, upozorenja i napomene o upotrebi.

Pored toga, apsolutno svi proizvodi koji se prodaju u formi tableta ili kapsula spadaju u kategoriju dodataka ishrani (suplemenata) — bez obzira na to da li su napravljeni od celovite biljke ili ekstrakta, kao i bez obzira na to da li njihova prah forma spada u dodatke ishrani. Razlog tome je što se u većini slučajeva prilikom izrade kapsula i tableta dodaju i pomoćne supstance i aditivi.

2) Vaš vodič za proveru bezbednosti ekstrakta

Za ekstrakte je malo drugačija priča nego za celovite biljke, jer je u pitanju potpuno drugačija vrsta proizvoda, kod kojih se laboratorijskim putem izvlače samo fitonutrijenti a posle dodaju aditivi i sve se pakuje u kapsule, tako da za proveru kvaliteta i bezbednosti treba da znate drugačije stvari.

Pre svega morate da znate da čitate deklaraciju suplementa koji sadrži ekstrakt, a onda i da proverite detaljnije informacije o poreklu, načinu dobijanja i slično na sajtu proizvođača.

Kako smo već napomenuli, znaćete da je proizvod na bazi ekstrakta prema sastavu proizvoda – tu će pisati ekstrakt te i te biljke.

Šta morate proveriti na deklaraciji vašeg ekstrakta:

     1. DA LI JE SERTIFIKOVANO ORGANSKI

Proveravate na isti način opisan u prethodnom poglavlju. Kod ekstrakta nije toliko neophodno kao kod celovitih biljaka da bude sertifikovano organski – ali je svakako daleko bolja opcija. Ako nije organski, treba da znate kojim metodom ekstrakcije je proizveden i da detaljno proverite sve sastojke i aditive, jer mogu biti dosta štetni.

     2. OPIS EKSTRAKTA

Ovo je važno, mada ne stoji uvek na pakovanju. Proverite detaljno sajt dobavljača. Pre svega treba da piše :

•  koja je vrsta ekstrakta u pitanju,
•  koje tačno fitonutrijente sadrži i u kom procentu ili srazmeri,
•  poželjno je da piše i vrsta ekstrakcije (npr vodeno etanolni ekstrakt).

Ovi podaci se razlikuju od ekstrakta do ekstrakta, ali uvek treba da je negde naglašeno da li je ekstrakt punog spektra, ili da bude naznačeno koji fitonutrijenti, po mogućstvu i u kom procentu, se nalaze u ekstraktu. Na primer, kod ekstrakta ašvagande to je podatak o minimalnom procentu vitanolida; kod ekstrakta kurkume to je gotovo uvek procenat kurkumina; kod rhodiola ekstrakta to bi trebalo da budu rosavini i salidrosid; kod ekstrakta spiruline (plava spirulina) to je fikocijanin, itd. Za svaku biljku naravno postoji najistraženija i naefikasnija vrsta i količina fitonutrijenta koja treba da se nalazi u ekstraktu ali za ovo morate još dublje da uđete u tematiku datog proizvoda koji kupujete.

3. BROJ UPISA U MINISTARSTVO ZDRAVLJA

Svaki ekstrakt (sve što je u formi tableta ili kapsula, a ponekad i prah) mora biti registrovan u Bazi Ministarstva zdravlja. Na pakovanju mora biti jasno naznačen broj i datum upisa u Bazu Ministarstva. Nemojte nikad kupovati proizvod koji ovo nema, jer zaista može biti nebezbedan, jer je neregularno na tržištu. Ovo se kod nas češće dešava sa prahovima nego sa tabletama i kapsulama, ali proverite uvek taj broj koji god oblik da kupujete – mra biti na pakovanju.

4. KOLIKO AKTIVNOG SASTOJKA SADRŽI JEDNA TABLETA / KAPSULA

Ekstrakt kupujete zbog glavne aktivne supstance. Zato na pakovanju mora da piše koliko miligrama aktivnog sastojka sadrži jedna tableta ili kapsula, kao i ukupan broj kapsula/tableta u pakovanju. Samo ovako možete proceniti realnu vrednost proizvoda.

Ne znači uvek da je „više – bolje“. Neki ekstrakti imaju optimalnu dozu, a veća količina ne donosi bolje efekte. Ali možete porediti različite proizvođače tako što gledate odnos: količina aktivnog sastojka po tableti ÷ broj tableta ÷ cena.

5.VRSTA I KOLIČINA OSTALIH SASTOJAKA (ADITIVA I FILERA)

U kapsule i tablete gotovo uvek se dodaju i drugi sastojci — zbog tehnoloških razloga, lakšeg pakovanja ili smanjenja cene proizvoda. To je tehnološki opravdano, ali to ne znači da ne treba da znate šta dodatno unosite.

Najčistija i najbezbednija omotnica kapsule je ona napravljena od zgušnjivača hidroksipropilmetilceluloze (HPMC) — to je biljna, polusintetička celulozna kapsula koja je odobrena i za organske proizvode. Ako kapsula nije HPMC, u sastavu same omotnice ćete naći veći broj aditiva.

Pored ovojnice kapsule u samom proizvodu ćete, pored aktivnog sastojka, najčešće naći i različite filere i aditive. Veoma je važno koji su i u kojoj količini su prisutni.

Proizvođači uglavnom ne navode količine tih dodataka, ali ako je naznačeno:
– kolika je težina jedne tablete,
– koliko je od toga aktivni sastojak,
možete lako izračunati razliku.

Na primer: ako je tableta teška 500 mg, a aktivnog sastojka ima 100 mg — preostalih 400 mg su razni fileri i aditivi – obično beskorisni ili čak i ne tako zdravi za nas. Tih filera često (ali ne uvek!) mora da ima, ali ne mora da ih bude baš 3–4 puta više od aktivnog sastojka. Uvek pogledajte i koji su aditivi u pitanju i okvirno koliko ih ima.

Kako se često navodi samo ukupna neto težina (npr. „60 kapsula – 30 g“). U tom slučaju podelite ukupnu težinu sa brojem kapsula da biste dobili težinu jedne kapsule, a zatim to uporedite sa količinom aktivnog sastojka naznačenom na etiketi. Znači:

1. KOLIČINA ADITIVA I OSTALIH SASTOJAKA = (TEŽINA PROIZVODA / BROJ KAPSULA) – KOLIČINA AKTIVNOG SASTOJKA, ili
2. KOLIČINA ADITIVA I OSTALIH SASTOJAKA = UKUPNA TEŽINA JEDNE KAPSULE – KOLIČINA AKTIVNOG SASTOJKA

Ako vam je sve ovo previše komplikovano — makar detaljno proverite listu ostalih sastojaka (aditiva i filera), i izaberite suplement sa najmanje i najmanje štetnim aditivima.

Najčešće dileme/zablude i pitanja na primeru konkretnih proizvoda

Da li su tačne priče koje kruže u online svetu da ašvaganda može imati negativne posledice po jetru?

Za oštećenje jetre usled korišćenja nekog oblika ekstrakta ašvagande postoji svega nekoliko pojedinačnih slučajeva (case-studies) koji su prijavljeni, i postoji jedna indijska studija koja je proučavala retroaktivno 23 medicinska izveštaja, od kojih je u samo 8 korišćen čist ekstrakt ašvagande (ali nepoznatog kvaliteta i porekla), i od kojih su svi prethodno imali neku bolest ili oštećenje jetre. Na ovih par pojedinačnih slučajeva se doslovno svaki taj tekst sa upozorenjima poziva. Zato ovo i nije uzeto kao relevantno i zvanično ne postoji nikakvo upozorenje vezano za hepatotoksičnost ove bijlke.

Sa druge strane – postoji niz randomiziranih kontrolisanih studija (zlatni standard u nauci) koje su istraživale bezbednost doze od 300–600 mg ekstrakta Ashwagandhe dnevno, tokom perioda od 8 do 12 nedelja, kako kod muškaraca tako i kod žena. Nisu zapažene promene u hematološkim parametrima niti u funkciji štitne žlezde. Slično tome, nisu prijavljene nikakve nuspojave. Nedavni sistematski pregled naučnih studija, koji je uključivao 30 kliničkih studija, dokumentovao je bezbednost širokog spektra protokola suplementacije Ashwagandom.

Nijedna od ovih studija nije prijavila ozbiljnije nuspojave niti promene u vitalnim znacima, hematološkim i biohemijskim parametrima. Većina studija nije izvestila o nuspojavama ni kod odraslih ni kod dece.

Da razjasnimo: Case study ili pojedinačan prijavljen slučaj — u nauci se ne tretira se kao validna naučna studija. Randomizovane kontrolisane studije su sa druge strane zlatni standard u nauci. Zato se ašvaganda zvanično smatra POTPUNO BEZEBDNOM ZA UPOTREBU.

Zato je važno jasno razgraničiti sledeće:

• Desetine kliničkih ispitivanja izveštavaju o dobrom profilu tolerancije kod standardizovanih ekstrakata u kontrolisanim uslovima (upotreba do nekoliko meseci, određene preporučene količine).
• Nekoliko pojedinačnih slučajeva je prijavilo hepatotoksičnost ašvagande, sa tim da su korisnici uzimali nekada kombinovane formule, nekada neregistrovane suplemente, a u većini slučajeva su već imali postojeće dijagnoze jetre.
• U svim relevantnim izveštajima govori se isključivo o ekstraktima — nigde se ceo koren ašvagande ne spominje kao rizik po zdravlje.

Iz tih nekoliko pojedinačnih izveštaja potekla je cela priča o navodnoj nebezbednosti ekstrakta ašvagande. Međutim, ašvaganda je registrovan suplement u Srbiji i u svetu (samo je važno nikada ne kupovati neregistrovane proizvode), i zvanično ne postoji nikakvo upozorenje vezano za jetru. Pojedinačni, nekontrolisani slučajevi su upravo to – izolovani slučajevi – i ne govore ništa o samoj biljci generalno.

Međutim, postoji i drugi problem sa ašvagandom.

Prema podacima tržišta, ashwagandha se danas ubraja među pet najtraženijih biljnih suplemenata u SAD, a interesovanje stalno raste. I deluje da je poslednjih godina postala meta farmaceutske industrije.

Tek ćemo videti narednih godina kako će se to završiti. Svima je poznato da farmacija može da utiče na tržište kako god poželi. Trenutni svetski trend ide u pravcu suzbijanja prodaje ašvagande, a to se obično dešava samo kada je neko prirodno sredstvo dovoljno efikasno da može da zameni lekove.

Sa druge strane, nagli porast potražnje za ašvagandom doneo je i skrivenu opasnost – sve češće se u proizvodima mešaju delovi biljke poput lišća, umesto da se isključivo koristi koren, što narušava prirodni kvalitet i ugrožava bezbednost potrošača. Iako ajurvedska tradicija, globalni propisi i visoki farmaceutski standardi naglašavaju da je koren jedini deo koji treba koristiti, velike količine lišća i dalje dospevaju u lanac snabdevanja. Klinički izveštaji i hemijske analize upozoravaju na zabrinjavajuću učestalost falsifikovanja, izazivajući ozbiljnu brigu oko autentičnosti proizvoda i potencijalnih toksičnih efekata na jetru. Zato je ključno – ako koristite bilo koji proizvod na bazi ašvagande – da pažljivo proverite sve detalje, kao što je opisano u dva vodiča ranije u tekstu.

Da li je tačno da ašvaganda može izazvati osećaj ‘otupelosti’ i ‘nedostatak emocija’ kao neki antidepresivi?

U principu ne – ukoliko se uzima pravilno i ukoliko se uzima kvalitetan ekstrakt. Ceo koren ašvagande (prah ili tableta od celog korena) nije moguće da izazove ovakav efekat ni u kakvim okolnostima.

Da li se javljaju ponekad ljudi u komentarima da im nije prijala, da ih je “otupela” itd.? Da — može se dogoditi da neki ljudi opišu smanjenje emocionalne intenzivnosti („otupelost“, „manjak emocija“) dok uzimaju ašvagandu. Međutim, to nije uopšte uobičajen neželjeni efekat u kliničkim studijama; većina dokaza potiče iz anegdotski izveštaja i post-market prijava, a ne iz kontrolisanih ispitivanja.

Zašto se ovo onda dešava u nekim slučajevima?

• Ašvaganda snižava nivo kortizola i prigušuje preteranu aktivnost „stresnog“ sistema, pa ljudi postaju manje reaktivni na stresne podražaje — to se subjektivno može doživeti kao emocionalno „prigušivanje“.

• Uticaj na neuroprenosioce. Kako smo objasnili, kada su u pitanju ekstrakti biljaka, imamo slično dejstvo kao kod lekova. Po kliničkim studijama, ašvaganda utiče na GABA-ergečki sistem i može modulirati serotonin/adrenergički tonus — efekti koji dovode do smanjenja anksioznosti i pojačane smirenosti. Međutim, ako osoba uzima previše ekstrakta ili ekstarkt koji nije čist i standardizovan, može doći do prestimulacije, a zatim, kao odgovor tela, do pada ispod optimalnog tonusa. Drugim rečima — ako prevelikom dozom ekstrakta previše podignete raspoloženje, nakon nekog vremena ono može pasti ispod optimalnog nivoa.

Ovi slučajevi su veoma retki, i rešavaju se jednostavnim smanjenjem doze. Ukolikoi najmanja doza slučajno daje ovaj osećaj to znači da ekstrakt jednostavno nije pogodan za tu osobu i da je bolji izbor ceo koren, koji daje stabilnije i optimalne rezultate.

Da li je tačno da kurkuma može da izazove problem sa jetrom?

Važi potpuno sve isto kao i za prethodno pitanje sa ašvagandom!

Ukoliko osoba uzima kurkumin — ekstrakt, aktivni sastojak izvučen iz celovite kurkume — pa još pojačan biberom, i uzima ga predugo ili u prevelikoj količini, da — opteretiće jetru i može doći do problema.

Ukoliko uzimate proveren ekstrakt kurkume, tj. kurkumin na adekvatan način (određeno vreme sa pauzama, ne kombinujete sa lekovima, itd.) apsolutno neće napraviti nikakav problem jetri, jer postoji doslovno stotine kliničkih studija koje dokazuju bezbednost kurkumina. Jedna od najistraživanijih namirnica na svetu. Naravno, kurkuma od celog korena nikad ne može napraviti taj problem, niti je ona tema ovih upozorenja — morali biste da pojedete 500 g dnevno, što je fizički nemoguće.

Ako uzmete organsku kurkumu u prahu napravljenu od celog korena, pa sortu koja sadrži prirodno više kurkumina, pa je unesete sa malo bibera i izvorom masti, dobićete više nego dovoljno bioraspoloživog kurkumina za zdravstvene efekte na potpuno prirodan i 100% bezbedan način, Po nama, nema ni potrebe za više.

Zašto na nekim pakovanjima piše da uzimate 5 g, a na nekim 300 mg istog proizvoda?!

Ovo je objašnjeno u delu ‘Razlika između celovite biljke i ekstrakta’ ranije u tekstu. Znači ukratko, zato što to zapravo nije isti proizvod – jedan je celovita biljka, a drugi ekstrakt. Ako su obe ekstrakti, onda mogu rasponi ići od 1 do 3 tablete — to zavisi upravo od doze aktivnog sastojka u tableti.

Npr. naša Ašvaganda u tabletama je 100% celovit koren i uzima se 3 do 5g dnevno, a to je u slučaju naših tableta 6 do 10 tableta dnevno. Naša KSM-66 ašvaganda je ekstrakt ašvagande i uzima se u količini od 300 d 600mg dnevno što je u slučaju naših kapsula 1 do 2 kapsule dnevno. Iako su napravljeni od iste sirovine, ovo su različiti proizvodi.

Da li je tačno da mora da se pravi pauza u uzimanju ašvagande?

Da — ako je u pitanju ekstrakt! Ne – ako  je u pitanju ceo koren ašvagande.

Nama je proizvođač KSM-66 ašvagande — koji je patentirao taj ekstrakt (najbezbedniji, najistraživaniji i sa najviše sertifikata na svetu) — odgovorio da ne mora da se pravi pauza.

Ali mi se ne slažemo, i za naš KSM koji će biti uskoro u ponudi, isto ćemo da preporučujemo pauzu!

Ne postoji dovoljno dugoročnih nezavisnih studija koje bi nedvosmisleno potvrdile da apsolutno nikada nije potrebna pauza pri uzimanju ekstrakta. Mnoga nezavisna mišljenja i praktičari i dalje preporučuju cikluse (8–12 nedelja + pauza) zbog ograničenih dugoročnih podataka. I studije bezbednosti sa ekstraktima su rađene većinom na 6 do 12 nedelja.

Zato je preporuka, ako uzimate ekstrakt, da ga uzimate mesec dana, i onda pravite istu toliku pauzu. Sa druge strane ceo koren ašvagande se može bezbedno koristiti dugročno, a optimalno je od 6 meseci do godinu dana, pa onda pauza od 2,3 meseca. Zato postoji protokol kombinovanja ašvagande u prahu i ekstrakta koji bi bio najbolje rešenje kod korisnika koji smatraju da im je i ekstrakt potreban.

Zaključak – šta onda uzimati?

➡ Uvek probajte prvo da rešite problem sa celovitom biljkom vrhunskog kvaliteta.

➡ Ako ne uspe skroz, onda uzmite ekstrakt, 100% proverenog kvaliteta, uzimajte ga pravilno, i koristite neko vreme – jedno pakovanje – a kad završite to pakovanje onda pređite na celu biljku vrhunskog kvaliteta i nju nastavite.

➡ Ako pijete lekove, mi bismo izbegavali uzimanje ekstrakta. Iako za većinu ekstrakata nema poznatih kontraindikacija, kao što smo naučili, ekstrakt je lek iz prirode, a vi već uzimate farmaceutske lekove i veća je šansa za neku interakciju. U tom slučaju uzmite prah ili tablete od celovite biljke i polako ih uvodite. I uvek u odvojeno vreme od leka.

➡ Sve što je od celovite biljke, ako je proverenog porekla, sorte i procesa obrade, radi sa telom sporije ali na prirodan način i vremenom vaše telo zapamti te mehanizme i ostane pri njima – adaptira se – za razliku od lekova i ekstrakta.

Daleko od toga da ekstrakti nemaju svoju primenu, kao što naravno i da lekovi imaju u nekim slučajevima, Ali je važno:

• Da znate sve o poreklu, kvalitetu i doziranju baš tog ekstrakta koji koristite.
• Da znate kada da ga uzimate, koliko dugo i sa čim ne smete da ga mešate.
• U prevodu — potreban vam je naturopata (lekar prirodne medicine) ili neko ko se odlično razume u konkretan ekstrakt koji koristite.
• Kvalitetna, celovita biljka često ima više zdravstvenih koristi, jer sadrži sve prirodne nutrijente u izbalansiranom obliku — deluje blaže, ali dugoročno dovoljno snažno, bez rizika i najčešće bez potrebe za pravljenjem pauza.
  

Šta vam mi nudimo u asortimanu u varijanti praha/tableta/ekstrakta

• Ašvaganda u prahu od celovite biljke – o kvalitetu i poreklu se informišite ovde (doziranje oko 5g)
• Ašvagandu u tabletama od celog korena – o kvalitetu i poreklu se informišite ovde (doziranje potpuno isto kao za prah tj. oko 5g, što je u slučaju naših tabletica 10 dnevno). Biće do kraja zime opet na stanju.
• Uskoro – Ašvaganda ekstrakt – KSM-66, najkvalitetniji ekstrakt na svetu, kod nas bez ijednog jedinog dodatka i u celuloznoj kapsuli plus sertifikovan organski (doziranje 300 do 600mg, jedna do dve tablete).
• Moringa prah
• Uskoro – Moringa tablete od celog lista moringe 
• Maka u prahu
• Maka tablete – planiramo, ali pokušavamo da uradimo čiste bez dodataka, što je malo teže. Ekstrakt za sada ne bismo radili, apsolutno svima i celovita maka završi posao kad je u ovom kvalitetu kakva je naša.
• Spirulina u prahu
• Spirulina u tabletama – od celovite spiruline.
• Ekstrakt spiruline (tkz plava spirulina) nećemo raditi verovatno, ne smatram da je koristan.
• Hlorela u prahu
• Hlorela u tabletama – od celovite hlorele, planiramo u budućnosti.
• Kurkuma u prahu
• U budućnosti planiramo i ekstrakt i tablete kurkume.

Reference

1. Luo, L., Wang, B., Jiang, J., Fitzgerald, M., Huang, Q., Yu, Z., Li, H., Zhang, J., Wei, J., Yang, C., Zhang, H., Dong, L., & Chen, S. (2021). Heavy metal contaminations in herbal medicines: Determination, comprehensive risk assessments, and solutions. Frontiers in Pharmacology, 11, Article 595335. https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC7883644/
2. Jagim, A. R., Harty, P. S., Erickson, J. L., Tinsley, G. M., Garner, D., & Galpin, A. J. (2023). Prevalence of adulteration in dietary supplements and recommendations for safe supplement practices in sport. Frontiers in Sports and Active Living, 5, Article 1239121. https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC10570429/
3. Rasoanaivo, P., Wright, C. W., Willcox, M. L., & Gilbert, B. (2011). Whole plant extracts versus single compounds for the treatment of malaria: Synergy and positive interactions. Malaria Journal, 10(Suppl 1), Article S4. https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC3059462/
4. National Institutes of Health, Office of Dietary Supplements. (n.d.). Ashwagandha: Is it helpful for stress, anxiety, or sleep? U.S. Department of Health and Human Services. https://ods.od.nih.gov/factsheets/Ashwagandha-HealthProfessional/
5. National Institute of Diabetes and Digestive and Kidney Diseases. (2024). Ashwagandha. In LiverTox: Clinical and research information on drug-induced liver injury. https://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK548536/
6. Sprengel, M., Laskowski, R., & Jost, Z. (2025). Withania somnifera (Ashwagandha) supplementation: A review of its mechanisms, health benefits, and role in sports performance. Nutrition & Metabolism, 22(9). https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC11800443/
7. National Institute of Diabetes and Digestive and Kidney Diseases. (2012). Turmeric. In LiverTox: Clinical and research information on drug-induced liver injury. https://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK548561/
8. Daily Nutra. (n.d.). Ashwagandha and emotional health. https://dailynutra.com/blogs/news/ashwagandha-and-emotional-health
9. Lopresti, A. L., Smith, S. J., Malvi, H., & Kodgule, R. (2019). An investigation into the stress-relieving and pharmacological actions of an ashwagandha (Withania somnifera) extract: A randomized, double-blind, placebo-controlled study. Medicine, 98(37), Article e17186. https://doi.org/10.1097/MD.0000000000017186
10. Cohen, P. A. (2009). American roulette—Contaminated dietary supplements. New England Journal of Medicine, 361(16), 1523–1525. https://doi.org/10.1056/NEJMp0904768 (Updated 2024 as per your note)
11. Brykman, M. C., Goldman, V. S., Sarma, N., Oketch-Rabah, H. A., Biswas, D., & Giancaspro, G. I. (2022). What should clinicians know about dietary supplement quality? AMA Journal of Ethics, 24(5), E382–E389. https://doi.org/10.1001/amajethics.2022.382
12. Marginean, E. C. (2025). Hepatotoxicity of herbal and dietary supplements: A review of diagnosis, histologic features, and common culprits: Bodybuilding and weight loss supplements. Livers, 5(3), 42. https://doi.org/10.3390/livers5030042
13. Navarro, V. J., Khan, I., Björnsson, E., Seeff, L. B., Serrano, J., & Paredes, A. H. (2017). Liver injury from herbal and dietary supplements. Hepatology, 65(1), 363–373. https://doi.org/10.1002/hep.28813
14. Lareb. (2025). More reports of liver toxicity with Ashwagandha. Netherlands Pharmacovigilance Centre Lareb. https://www.lareb.nl/en/news/more-reports-of-liver-toxicity-with-ashwagandha/
15. Navarro, V. J., & Lucena, M. I. (2014). Hepatotoxicity induced by herbal and dietary supplements. Seminars in Liver Disease, 34(2), 172–193. https://doi.org/10.1055/s-0034-1377880
16. Bunchorntavakul, C., & Reddy, K. R. (2013). Review article: Herbal and dietary supplement hepatotoxicity. Alimentary Pharmacology & Therapeutics, 37(1), 3–17. https://doi.org/10.1111/apt.12109
17. Halegoua-DeMarzio, D., Navarro, V., Ahmad, J., Avula, B., Barnhart, H., Barritt, A. S., Bonkovsky, H. L., … & Cirulli, E. T. (2023). Liver injury associated with turmeric—A growing problem: Ten cases from the Drug-Induced Liver Injury Network [DILIN]. The American Journal of Medicine, 136(2), 200–206. https://doi.org/10.1016/j.amjmed.2022.10.008
18. Lareb. (2025). Pharmacovigilance update: Liver toxicity concerns with herbal supplements. Netherlands Pharmacovigilance Centre Lareb. (Note: Specific URL not provided; inferred from context as a related report)
19. Marginean, E. C. (2024). Hepatotoxicity of herbal and dietary supplements: A comprehensive review. MDPI Livers. https://doi.org/10.3390/livers (Note: Adjusted year and source based on MDPI context from your list)
20. Pharmacist.com. (2025). Herbal supplements: A rising threat to liver health. https://www.pharmacist.com (Note: Specific URL not provided; inferred from context)
21. ScienceDirect. (2023). Quality assurance issues in the use of dietary supplements. https://www.sciencedirect.com (Note: Specific URL not provided; inferred from context)