Superior VLOG – Najbolji kvalitet iz srca Srbije
Renata: Ćao svima, evo mene opet sa Tamarom iz Just Superior-a.
Tamara, danas smo se našle da malo više popričamo o vašim proizvodima – lešnikovom brašnu i konopljinom proteinu, odnosno proteinskom prahu konoplje. Pa evo za početak, jel hoćes ti da nam kažeš nešto više o tome odakle potiču ova dva proizvoda, od čega su napravljeni?
Tamara: Pa eto, za razliku od naših drugih proizvoda koji su kakao i maka, za koje morate da odete na drugi kraj sveta, lešnikovo brašno i konopljin protein su iz Srbije. Znači to je 100% srpski proizvod. Imamo naravno dva različita proizvođača i oba su specijalizovana samo za tu kulturu. Plantaže lešnika su u okolini planine Cer i one su male, kao i proizvodnja a to ga i čini baš kvalitetnim. Taj lešnik postoji isto na našem tržištu – organski lešnik, kao i njihovo ulje. A ulje i ovo brašno zajedno čine lešnik, tako nekako ide proces proizvodnje.
Kod nas dugo nije bilo organskog proteina konoplje. Postoji problem sa regulativom, ali je malo komplikovana priča – u svakom slučaju nije ga moguće uvesti. Naš protein konoplje je jedini organski sertifikovani na tržištu. Radimo sa ljudima koji su na čelu zadruge koja reguliše proizvodnju konoplje kod nas. Plantaže se nalaze u Vojvodini i to u nacionalnim parkovima Fruške gore i slično.
Tako da su oni isto specijalizovani samo za samo za tu biljku, a u suštini se protein konoplje dobija slično kao i lešnikovo brašno. Znači imamo lešnik – zrno iz kog izvučemo ulje, i ono što ostane se samelje u lešnikovo brašno, a isto tako imamo seme konoplje, iz koga se izvuče ulje, i ostane konopljin protein.
Hladno ceđenje je ovde veoma bitno, ali verovatno ćemo doći na tu temu, jer je to od ključnog značaja kod ovih proizvoda. U Srbiji na sreću mogu da se nađu proizvođači koji hladno ceđenje rade na vrhunskom nivou. Uopšte nije lako hladno iscediti seme. Zapravo, jako je teško i jako je skupo, ali kod nas to postoji. Tako da se sve to malo duže čeka i sve to malo traje i prosto cena sa tim malo poraste, ali sve može u Srbiji da se odradi – od samog semena, pa sve do ovih da kažem prahova ili brašna. I to za kratak period u tom smislu celog proizvodnog ciklusa.
Ja razmišljam često kada kupim neko bademovo brašno u inostranstvu, kao i sa svim ostalim proizvodima, ako je to velika kompanija, to bademovo brašno je stajalo, ali ko zna koliko. Ono je u roku i sve je to okej, ali da je sveže, nije sveže.
Mi smo se jako potrudili da su naši proizvodi uvek sveži. Bukvalno, prekjuče su ga posejali, juče su osušili i iscedili ulje, a danas smo mi to zapakovali u hermetički zatvorene tube i onda imate tu svežinu očuvanu. Pakujemo baš po strogo kontrolisanim uslovima, mislimo da je to jako važno za sve proizvode.
Renata: Da, evo možemo i da pokažemo, pošto vi imate taj poseban proces pakovanja i ove tube koje su karakteristične za vaše proizvode.
Tamara: Da, one su jako kvalitetne. Baš očuvaju ono što treba da očuvaju u proizvodu. I kada ti svi proizvođači, koje tako teško nalazimo i koji se na takvom nivou bave svojom kulturom, toliko potrude da naprave tako dobar proizvod, nama je jednostavno šteta da se to bilo gde i bilo kako zapakuje i da onda gubi na kvalitetu. Baš bi bilo šteta.
Kao što isto kažemo, za lešnikovo brašno, koje je fenomenalnog ukusa, da može da se koristi za razne kolače i testa koja se peku. Ali ako neko voli sirovo i hoće da jede sirovu hranu, šteta je da se to zagreje. Isto važi i za konopljin protein. Zato što je toliku muku prošlo u proizvodnji da se ne zagreje ni u jednom trenutku i onda je šteta ga zagrejete na kraju u kuhinji.
Takođe i maka i kakao, ja uvek kažem “samo nemojte da ih grejete”. Toliko se mučilo da to ne pređe nikad tu neku temperaturu i onda ako ga na kraju tog procesa u kuhinji zagrejete, šta smo uradili.
Renata: Da, mi smo baš navikli da prahove stavljamo u toplu vodu, da uvek nešto zagrevamo, a ustvari sve treba obrnuto. E sad, pomenula si proces proizvodnje, znači i lešnikovo brašno i konopljin protein imaju jako specifičan, dugoročan proces. Hoćeš da nam ispričaš nešto o tome, zašto je taj proces proizvodnje poseban?
Tamara: Pa evo šta je poenta. Lešnik ili seme konoplje, oba predstavljaju seme biljke koje u sebi sadrže proteine, ugljene hidrate i masti. Masti se izvlače ceđenjem, ali zašto je važno da to ceđenje ne bude na visokim temperaturama? Kada vi stavite temperaturu 200 – 250 stepeni, možete da iscedite ulje kako hoćete i iz čega hoćete sa tim mašinama itd.
Međutim, masti u ove dve kulture su polinezasićene masti. To su nestabilne masti. To znači da one na temperaturama oksidišu. Da ne ulazim sad u detalje hemije, možda ćemo pisati na tu temu pošto je interesantna, ali one i na vazduhu, a kamoli na temperaturama oksidišu i stvaraju slobodne radikale. Svi bar okvirno znaju koliko su oni štetni za zdravlje.
I jako je bitno da ono što ima polinezasićene masti, prvo, bude neoštećeno počev od samog semena, tj. zrna, bilo to lešnik ili seme konoplje. Drugo, kada se cedi ulje bitno je da ni slučajno ne ide na visoke temperature.
Između ostalog, ta ulja koja su stvarno mnogo zdrava i koja možemo da uzmemo dnevno po kašiku, npr. ulje crnog kima, lešnikovo ulje, ulje konoplje, to su sve hladno ceđena ulja. I kada su dobrog kvaliteta, obično su u tamnim bocama i mnogo su skupa.
Jednostavno ne može da košta manje, je je taj taj proces dugoročan, te mašine su komplikovane, kako bi mogle bez zagrevanja, da izvuku ulje, tj. mast iz tog zrna. A vama od toga ostaje ovo brašno i ovaj protein.
Ono po čemu su specifični ovi procesi proizvodnje i što je bitno je da su proizvođači provereni. Za lešnik znamo da oni bukvalno ručno gledaju koje zrno je neoštećeno. Za konoplju postoji mehanički sistem, ali opet bez zagrevanja. Tu se zrnevlje očisti, ali svako napuklo zrno i sve što je oštećeno se potpuno očisti. To je jako važno zbog raznih mikroorganizama koji su veoma problematični kod orašastih plodova i žitarica, a ljudi uopšte ne misle o tome.
Kada se to uzme bilo odakle, da je bilo koliko stajalo, da vam stoji onako u gomili na otvorenom, gde vam mere na licu mesta – tu ima toliko zdravstvenih problema i nekih stvari o kojima niko ne priča, da je to strašno i verovatno ste više naštetili sebi.
Renata: Da, a svi uzimamo sa najboljom namerom nešto zdravo.
Tamara: Da! Tu dođu ljudi koji brinu o sebi i to je stvarno tužno malo, zapravo. Ali okej, ta edukacija tek kreće i prosto, postoji tržište, i postoji ono što je stvarno istina i što je stvarno dobro za nas. I u smislu orašastih plodova, semenki, žitarica; ovo spada u orašaste plodove (lešnik), ovo (konoplja) u semenke, jako je bitno, da je to sveže, da nema visokih temperatura obrade i da zrno nije bilo oštećeno.
I kada vi to dobijete, kada izvučete ulje, ako ste ceo taj proces ispoštovali, onda to brašno tj. prah koje ostaje je stvarno zdravo i sadrži sve nutrijente i sadrži sve što ste hteli da sadrži.
Ukoliko taj proces nije takav, sve to se odrazi i na ono što je ostalo, nije to samo u ulju. Sad naravno, ulje kad se izdvoji, pa se čuva, ono može dodatno da se degradira, ako se ne čuva kako treba. A takođe i brašno/protein, ako je na vazduhu, ako nije odmah hermetčki zatvoreno, to sve gubi neka svoja svojstva, a i čak se te neke štetne stvari dešavaju kad su u pitanju, semenke.
Renata: Dobro Tamara, možeš li da nam kažeš možda još nešto više o benefitima i generalno zašto su ovi proizvodi zdravi? Pomenula si njihova super svojstva, pa da čujemo nešto više o tome.
Tamara: Ja nekako doživljavam lešnikovo brašno i protein konoplje kao slične proizvode, iako oni imaju malo drugačiju namenu, ali u tom nekom zdravstvenom smislu. Prvo što je meni jako iznenađujuće kod njih jeste sastav minerala. Mi smo ovde deklarisali po propisima i svim pravilima mineralni sastav. Možete da vidite na primer da lešnikovo brašno ima kalijum, gvožđe, magnezijum, kalcijum, fosfor, bakar, mangan i selen i sve te minerale koji su jako važni i kojih ima malo u današnjoj prosečnoj ishrani.
Konopljin protein recimo ima gvožđa mnogo više nego kakao prah. Dosta ljudi uzima kakao prah zbog gvožđa i kakao prah ima gvožđa, nedovoljno da bi se deklarisalo, samo što niko ne poštuje. Ali ima gvožđe i poznat je da stvarno podiže gvožđe, ali konopljin protein ga ima više. Ima 30% dnevne doze u toj nekoj preporučenoj dozi – dve pune kašike, što je neverovatno u suštini. Pored visokog sadržaj minerala, oba proizvoda sadrže vlakna, a svi znamo da su ona dobra (za probavu i crevnu mikrofloru). Pored toga, sadrže i protein biljnog porekla. Ako neko jede namernice životinjskog porekla, verovatno unosi dovoljno proteina. Ukoliko ih izbegava, onda mu definitivno treba neki dodatak.
Lešnikovo brašno ima 38% proteina, konopljin protein ima 32%. Međutim konopljin protein je poznat kao biljka koja ima najjednostavnije i najviše iskoristljiv protein od svih biljnih izvora. Tako da njenih 32% znači mnogo. Takođe znači što iz njega nije izvučeno toliko ulja, ono što smo pričali malopre, nego je dosta ostavljeno u samom prahu. Ulje konoplje je baš lekovito i zato on ima i zdravstvenu izjavu koja se nalazi nazad na pakovanju, za Omega 3 masne kiseline. Omega 3 su jako važne, to su esencijalne masne kiseline, da sad ne ulazimo u detalje oko toga. Tako da u suštini vi u dve, tri kašike, jednog ili drigog praha, bukvalno imate kompletan jedan obrok. Kao da ste skuvali, dve, tri vrste povrća u jednu činiju i ispekli malo ribe. i napravili mali obrok – što traje, i to treba da bude iz dobrog izvora i tako dalje.
Ovo znači, prvo što su organski proizvodi, drugo što je proces proizvodnje strogo kontrolisan, da bude najboljeg kvaliteta i vi u dve, tri kašike toga dobijete isto što bi i sa tim obrokom. Ne znači da obrok ne treba da pravite! Ali uvek možete da nutritivno obagatite svoj obrok ili užinu jednostavno sa ovim proizvodima, naročito ako vam fale neki minerali od svih ovih koji su jako važni. Znači, ima tu minerala koji regulišu holesterol i krvni pritisak i koji su dobri za plodnost. Njih stvarno malo ima u današnjoj ishrani, jer mi smo svi u nekoj žurbi i ne hranimo se u suštini kako treba. A ova dva proizvoda možete da stavite u bilo koji šejk, možete da pospete po povrću koje ste napravili, po salati koju ste napravili, mogu da se umešaju u neki jogurt ili u neki sok, znači u bilo šta da se umeša i brzo se unese. Kao što se procesirana hrana jednostavno konzumira – u tom smislu je zgodno, a u stvari je ekstremno nutritivno i bez ičega štetnog. Znači pun obrok : i minerali i proteini i najbolje masti i vlakna.
Recimo lešnikovo brašno može da se koristi za kolače. Pošto je to autohtona sorta (opet se vraćamo na te autohtone sorte) sa Balkana; ukus njihovih lešnika je neverovatan. Organski španski i turski lešnici su najpoznatiji u svetu. Mi smo probali i jedne i druge, ne mogu da se porede sa ovim lešnicima, tako da je i brašno preukusno i ono može da se koristi za savršene kolače. Ima kod nas nekoliko recepata za sirove kolače i stvarno su ukusni, a dobijete od tog kolača nutritivno izbalansiran obrok u suštini – iako je slatkiš – što je jako retko za slatkiše čak i kada su sirovi i kada su organski, uglavnom se sastoje samo iz šećera.
A kada dodate nešto kao što je lešnikovo brašno, onda ga baš nutritivno izbalansirate i zbog tih masti i vlakana i zbog proteina. I zato su konopljin protein i lešnikovo brašno meni sjajni u tom smislu. Maku i kakao više uzimamo zbog specifičnih fito nutrijenata koje sadrže. Kakao ima i minerale isto, ali oni, da kažem, rade posao i imamo te benefite od njih zbog tih fito nutrijenata. A ovde kod lešnikovog brašna i konoplje, su to klasični makro i mikro nutrijenti, ali ih ima jako puno u maloj količini i očuvani su kada je to ovako pažljiv proces proizvodnje u pitanju.
Renata: Hvala ti puno Tamara na svim informacijama vezanim za ove proizvode, baš mi je bilo drago što smo se opet našle i što smo popričale, pa ćemo se videti opet uskoro.
Tamara: Takođe. Važi.
