Da li su svi organski slatkiši zdravi?- Just Superior

Da li su svi organski slatkiši zdravi?

fotka-just-superior-1920x1080-proizvodi-1-1280x720.jpg

Kako bismo uopšte počeli priču o organskim slakišima, neophodno je da se osvrnemo na “klasične” slatkiše i utvrdimo zbog čega bi trebalo da im nađete bolju i zdraviju alternativu. Da li znate koji sastojci ulaze u sastav „klasičnih“ slatkiša i kakav uticaj imaju na vaše zdravlje? U narednim redovima pročitajte sve što bi trebalo da znate o njima. 

Zašto „klasični“ slatkiši nisu dobar izbor?

Slatkiši iz konvencionalne proizvodnje sadrže većinom najnekvalitetnije i najjeftinije sastojke dostupne proizvođačima. Problematična je, pre svega, velika količina procesuiranog belog šećera koji je sa razlogom poznat kao jedan od 4 “bele smrti”. Takođe, kao zaslađivač ne izostaje ni glukozni sirup, koji je još jeftiniji i štetniji od šećera. Detaljnije o tome možete pronaći ovde

Sledeći na spisku sastojaka (što prema zakonu podrazumeva sledeći sastojak koga ima najviše u proizvodu) je u 90% slučajeva pšenično brašno, sa dobrim razlogom poznato kao druga “bela smrt”. Pored toga, mora da postoji i neki vid masti, a nadostupnija su hidrogenozovana biljna ulja i masti (što su drugi nazivi za margarin i trans-masti). 

Hidrogenozovana biljna ulja i tans-masti su dokazano jedan od glavnih uzročnika različitih modernih bolesti, između ostalog i kancera, zbog čega su u Americi odnedavno zabranjeni zakonom. Ukratko o tome možete pročitati ovde, a dalje se informisati o margarinu ovde ili ovde

Još jedan masovno zastupljen sastojak je mleko u prahu, koje je u početku pasterizovano, homogenizovano i sadrži ostatke antibiotika i hormona, a onda se još pretvara u prah, što potpuno narušava njegove proteine i čini ga vrlo toksičnom supstancom za organizam. Jednako zastupljen je i konvencionalni alkalizovan kakao, koji pored pesticida sadrži i druge teške metale i opasne nivoe kadmijuma. 

Ovakvi sastojci čine oko 80% sastava većine slatkiša na tržištu.

Budući da se navedeni sastojci vrlo niskog kvaliteta proizvode u ogromnim količinama, agresivne metode prerade nisu novina u procesu njihovog nastanka, jer samo one omogućavaju jeftinu proizvodnju velikih količina ovih nezdravih slatkiša. 

Na kraju procesa, da bi se postigao toliko privlačan ukus i izgled slatkiša, dodaje im se čitav niz veštačkih aditiva, što podrazumeva arome, ukuse, boje, zgušnjivače, prezervative i slično. Takođe se obeležavaju različitim komplikovanim hemijskim nazivima – E brojevima ili kao kao zbirna reč: „arome“ ili „ukusi“. U tom slučaju proizvođač nije dužan da navede koje arome je upotrebio i u kojoj količini, a može ih biti i preko 100. 

Zašto ne volimo aditive?

Ogroman broj istraživanja pokazao je koliko su aditivi iz hrane štetni po sve aspekte zdravlja. Iako mogu da uzrokuju glavobolju i probleme sa varenjem, a neki od njih su i kancerogeni, aditivi su u mnogo država i dalje u upotrebi. 

Neophodno je uzeti u obzir kumulativni efekat koji dobijamo jer se aditivi nalaze u bukvalno svim namirnicama industrijskog porekla. Za veliki broj aditiva koji su korišćeni naknadno je istraživanjima utvrđeno da kod dece izazivaju poremećaj pažnje i hiperaktivnost. Neki od njih su zabranjeni u određenim zemljama.

Zašto je uopšte tako teško odoleti slatkišima?

Zato što je utrošeno milijarde evra, a uz to je iskorišćena sva moderna nauka i tehnologija da bi se postigao poznati efekat “neodoljivih slatkiša”!

Nije to ništa “u našoj glavi”! ⁠Interesantan podatak vezan za procesuiranu hranu i slatkiše je da se u Americi godišnje jednako novca utroši na istraživanja vezana za svemir (NASA i slične aktivnosti) kao i na istraživanja vezana za to da se slatkiši i procesuirana upakovana hrana učine “neodoljivim” za potrošače. 

Ogromna količina novca i znanja se usmerava ka tome da se odredi savršena kombinacija ukusa, odnosa masnoća i šećera, strukture, zvuka koji čujemo dok nešto žvaćemo i rasporeda oslobađanja ukusa u ustima koja će aktivirati određene delove mozga, tako da čim završite jedan zalogaj, želite sledeći. ⁠

Slatkiši i procesuirana hrana predstavljaju pažljivo i naučno projektovanu kombinaciju soli, šećera, masti i aditiva koja će aktivirati centre u našem mozgu na taj način da uvek želimo još te hrane bez obzira da li smo gladni i da li nam ona remeti energiju, varenje i druge procese u organizmu. 

Nakon što smo ih pojeli, posle nekog vremena opet imamo potrebu za njima. To je klasični opis bilo koje zavisnosti. Kada na reklamama čujete fraze “nećete moći da se zaustavite na jednom”, oni to misle bukvalno! ⁠

Slatkiši i procesuirana hrana su vrlo pažljivo “projektovani” tako da budu “nagrađujući” za mozak i da taj osećaj nadvladava prirodne mehanizme u organizmu. Što ih više jedemo, to nam se prirodna, celovita hrana manje jede. ⁠

⁠Šta možemo zaključiti o “klasičnim” slatkišima?

Konzumiranje slatkiša i procesuirane hrane je nedvosmisleno naučno povezano sa većim rizikom od depresije i drugih negativnih uticaja na mentalno zdravlje, kao i sa gojaznošću i insulinskom rezistencijom i dijabetesom. Treba ih izbegavati u potpunosti, bez ikakve dileme. Naročito danas, kad postoji veliki broj zdravijih alternativa.

Superior slatkiši

Koje su to zdravije alternative “klasičnim” slatkišima?

Slatkiši iz organske proizvodnje su svakako daleko bolja varijanta. Prvo, nema ostataka pesticida, teških metala, antibiotika i hormona. Drugo, nijedan sastojak sigurno nije GMO porekla. I treće, aditivi su vrlo ograničeni i većinom su organskog porekla, a samim tim i manje štetni.

Međutim, ako pažljivo pogledate na deklaraciji sastav organskih slatkiša, možete videti da i većina ovih proizvoda prvo ima deklarisan neki oblik šećera, što znači da opet najveći procenat sastava čini upravo šećer. Organski, ali takođe procesuiran šećer. 

Nažalost za njega važi sve isto što važi i za konvencionalni šećer. Jedina razlika je što ne sadrži ostatke pesticida i teških metala, i u samom procesuiranju nije podvrgnut toliko agresivnim metodama kao konvencionalni šećer.

Dalje, i organski slatkiši skoro uvek sadrže neku vrstu polinezasićenog biljnog ulja, najčešće suncokretovog, ili hidrogenizovano palmino ulje. Polinezasićena biljna ulja su zdrava samo kada su hladno ceđena, a ni slučajno kad su termički obrađena. Tada su zapravo izuzetno toksična, čak i kad su organska, a u slatkišima su uvek termički obrađena.

Zašto se ova dva sastojka, šećer i biljno ulje, nalaze u velikoj većini organskih slatkiša i to kao prva dva sastojka na spisku?

Zato što imaju nepobedivu kombinaciju – pobošljavaju značajno ukus proizvoda a najjeftiniji su organski sastojci koji postoje. “Jedina mana” im je što su daleko od zdravih sastojaka. Ali o tome kompanije retko misle – o tome moraju da misle kupci i potrošači. Zato je uvek ključno čitati sastav proizvoda, posebno kada upoređujemo cene različitih proizvoda.

Ako odete negde u inostranstvo recimo, gde postoji izbor od preko 300 organskih slatkiša u jednoj prodavnici, i pogledate na deklaraciji sastojke, nažalost 90% njih sadrži agresivno procesuirane organske sastojke. Neke primere mozete videti na slikama ispod.

1
3
4
2
sastojci-proizvod-slatkis
sastojci-slatkisi

Dakle i kod organskih slatkiša možete napraviti bolji i gori izbor!

Kod nas još uvek nema prevelikog izbora organskih slatkiša, ali ih svakako ima više nego što ih je bilo pre samo godinu ili dve, i svakako će ih narednih godina biti sve više. Da budemo potpuno jasni, kad kažemo organski slatkiši, mislimo na stvarno organske slatkiše, napravljene od sertifikovano organskih sastojaka. 

Kod nas kupci često percipiraju sve što je prirodno ili bez šećera kao organsko, a neki proizvođači često stavljaju oznaku Bio na proizvode koji se apsolutno ne mogu okarakterisati kao takvi. Ali, to je druga tema. Ovde je reč o stvarno organskim proizvodima, odnosno organskim slatkišima i o njihovom sastavu.

Da se vratimo na naslov ovog bloga: Da li su svi organski slatkiši zdravi? Odgovor je zapravo: Ne, nisu svi organski slatkiši zdravi. Da li su zdraviji od neorganskih slatkiša? Jesu, svakako su mnogo bolja opcija. 

Ali ako zaista hoćete, kako marketinški kažu “da se zasladite bez griže savesti”, onda zaista morate da čitate sastav svakog proizvoda i da znate neke od osnovnih informacija o sastojcima. 

Ovo objašnjava zašto jedna organska sirova štanglica od 50g može da košta i 240 dinara ili naši ručno pravljeni keksi od 45g od 150 do 170 dinara, a neke organske kekse od 200 ili 300g možete kupiti za 200 dinara. Razlika je u kvalitetu i ceni samih sastojaka i u tome kako taj proizvod utiče na vaše zdravlje, bez obzira na to što je organski.

Kako smo mi birali sastojke za naše superior slatkiše?

Birali smo sastojke tako da budu najprirodniji mogući, a kombinacija takva da nutritivni sastav bude veoma izbalansiran. Ako se u sastavu nalaze ovsene pahuljice, onda su to ovsene pahuljice dobijene hladnim presovanjem celog zrna ovsa, a ako je kakao prah u pitanju, to je najkvalitetniji kakao prah, autohtone sorte i sa jedinstvenim prosecom prerade. 

Zaslađivač je isključivo kokosov sirup, jer je to 100% prirodan i veganski zaslađivač koji se smatra se celovitom hranom, s obzirom na to da se dobija isključivo od nektara kokosovog drveta i u sebi ima tragove čitavog spektra makro i mikronutrijenata. 

Kao mast se koriste isključivo dve najkvalitetnije (i najskuplje) masti koje postoje – hladno ceđeno kokosovo ulje i sirov kakao buter najređe sorte kakaoa na planeti, Arribe Nacional. 

Ako su u sastavu bademi i lešnici, onda su oni su probranih sorta, direktno sa plantaža, isključivo celog zrna.  Šta više, sastojci u superior slatkišima, osim što su minimalno procesuirani, za svaki se zna njegovo tačno poreklo, odnosno gde je uzgojen, kada je uzgojen, kako je obrađen i koje je sorte.

Ovaj pristup je marketinškoj frazi “od kvalitetnih sastojaka” dao sasvim novu dimenziju.

Kada je u pitanju nutritivni sastav, superior slatkiši, pored ugljenih hidrata i šećera, sadrže u dovoljnoj količini i masti, proteine, vlakna, vitamine, minerale i fitonutrijente (iz prirodnih izvora – ne dodate). Ovo je retka pojava u svetu bilo kojih slatkiša. Daleko najveći procenat su obično ugljeni hidrati i to većinom šećeri. 

Međutim sastojci superior slatkiša kao što su bademi, lešnici i seme konoplje im daju proteine (u nekima ih ima i do 19%!) kao i vlakna (većina superior slatkiša ima deklarisano bogat sadržaj vlakana), dok im kakao buter i kokosovo ulje daju najbolje masti. Svi sastojci, pošto su iz kategorije celovite hrane, daju im daju različite fitonutrijente sa svojim specifičnim zdravstvenim benefitima.

Možete napraviti i jednostavan test. Kada pogledate deklaraciju, odnosno sastav nekog organskog slatkiša koji kupujete, razmislite da li biste mogli kod kuće da ga napravite od sastojaka koje možete sami nabaviti. 

Superior slatkiši su upravo tako nastali. Kod kuće smo ih pravili jer nismo bili zadovoljni onim što smo mogli da kupimo. Zato smo prvo sebi, a posle i za vas, napravili zdraviju, nutritivno bogatu i ukusnu alternativu svim drugim slatkišima.

Just superior keks

Ukratko, koja je razlika između Superiornih slatkiša i prosečnog organskog slatkiša?

  • Ne sadrže jeftine organske sastojke kao što su beli šećer, suncokretovo ulje, palmino ulje, pšenično brašno i slično.
  • Ne sadrže aditive, ni organske ni neorganske.
  • Pored ugljenih hidrata i šećera, sadrže u dovoljnoj količini i masti, proteine, vlakna, vitamine, minerale i fitonutrijente (iz prirodnih izvora – ne dodate).
  • Poreklo svakog sastojka je poznato, većina dolazi direktno od uzgajivača.

A šta je zajedničko Superior slatkišima i nekim drugim poslasticama?

Potpuno su fantastičnog ukusa! To omogućava da uživate u fenomenalnim ukusima STVARNO bez griže savesti, vodeći računa o svom i zdravlju svojih najbližih.


Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su obeležena sa *


Scroll Up