Razlika između standardne i plave spiruline, kojoj treba dati prednosti i zašto?
Benefiti dodavanja svakodnevnoj ishrani predstavljaju temu o kojoj se sve više govori. Ipak, ako malo dublje istražite i raspitate se o ovoj superhrani, otkrićete da postoji i plava spirulina.
Koja je razlika između standardne i plave, kojoj treba dati prednosti i zašto?
Otkrijte odgovore na ova pitanja u tekstu koji sledi.
Šta je ona tačno?
Širom sveta je poznata kao plavo-zelena alga, čije je botaničko ime Arthrospira platensis. Ono što je interesantno jeste da ona zapravo nije alga, već cijanobakterija. Ključna razlika između cijanobakterija i algi je ta što su cijanobakterije grupa prokariotskih organizama, dok su alge mali eukariotski biljni organizmi.
Takođe, cijanobakterije sadrže hlorofil a, fikocijanin i fikoeritrin, dok alge sadrže hlorofil a i b, karotenoide i ksantofile (što čini alge tamnozelenim, a cijanobakterije plavo-zelenim). Cijanobakterije, kao i alge, vrše fotosintezu.
Zajdno sa algama se intenzivno koristi kao hrana i dodatak ishrani širom sveta zbog svog izrazito bogatog sadržaja različitim nutrijentima.
Razlika između cijanobakterija i algi u ishrani
Postoji jedna važna razlika između cijanobakterija i algi kada je reč o primeni u ishrani. Kad su u pitanju cijanobakterije, mnoge vrste, kao što je na primer Anabaena sp. proizvode hepatotoksine (npr. mikrocistine i nodularine) i neurotoksine (npr. anatoksin a), koji su ektremno opasni po zdravlje ljudi.
Potpuno je bezbedna i štaviše, smatra se jednom od najnutritivnijih vrsta hrane na planeti, o čemu svedoči činjenica da je uspešno korišćena i od strane NASA kao dodatak ishrani za astronaute u svemirskim misijama.
Međutim, gde dolazi do problema?
Pri samom uzgoju dolazi do kontaminacija toksičnim produktima drugih cijanobakterija iz vode. Ovaj proces je jako teško kontrolisati i potrebna je izuzetno napredna i skupa tehnologija da bi to bilo moguće. Zato je od ključnog značaja da korisnik vodi računa i da koristi isključivo 100% čistu i kontrolisano gajenu spirulinu.
Sve o tome možete naći ovde.
Znači ona je osušena mikrobna biomasa cijanobakterije Arthrospira platensis. Naziv cijanobakterija potiče od fikocijanina, pigmenta koji služi za hvatanje svetlosti za fotosintezu. Ovaj pigment je tipično plavkasto-zelene boje. Zbog fikocijanina i činjenice da žive u vodi i same proizvode hranu, cijanobakterije se često nazivaju „plavo-zelenim algama“, ali kako smo videli prethodno, ovo ime zapravo nije adekvatno.
Da li može biti i plava?
U poslednje vreme na društvenim mrežama se pojavljuju prelepi tirkizno plavi šejkovi, sladoledi i slične poslastice koji ne mogu ostati neprimećeni. Njihova boja je dodatno upečatljiva zbog činjenice da je nastala prirodnim putem.
Koji je tajni sastojak?
U pitanju je upravo plava spirulina.
Ona nije ni alga, ni cijanobakterija, ni mikroalga. Plava zapravo i nije spirulina uopšte. Ona predstavlja ekstrahovan (laboratorijski izolovan) fikocijanin iz spiruline. Kako joj fikocijanin daje blago plavkastu nijansu, kada se fikocijanin izdvoji iz nje u laboratoriji, dobija se čist plavi prah, koji se prodaje kao plava spirulina.
Kao sastav plave, na pakovanjima po regulativi mora da piše “Fikocijanin – ekstrakt iz spiruline”.
Da li fikocijanin ima zdravstvene benefite?
Fikocijanin kao deo spiruline ili ekstrahovan ima niz zdravstvenih benefita. Ovaj fitonutrijent poseduje jaka antioksidativna, antiinflamatorna, antikancerogena i imuno stimulirajuća dejstva, dokazana u mnogobrojnim naučnim radovima.
Međutim, laboratorijski ekstrahovan fikocijanin tj. plava spirulina, ne može da se klasifikuje kao prirodna hrana. Neki zdravstveni benefiti su prepisani njenom sadržaju fikocijanina, ali drugi su prepisani drugim nutrijentima – koje plava ne sadrži.
Dodatno, opšte je poznato da se svi nutrijenti i biološki aktivni molekuli najbolje apsorbuju kada su u svom prirodnom kompleksu cele hrane, sinergijski delujući sa drugim nutrijentima. Takođe, izolovan molekul može biti štetan ako se unosi u prevelikoj količini.
Fikocijanin u tradicionalnoj
Tradicionalna spirulina, poput tajvanske, sadrži visok nivo fikocijanina, kao i niz drugih esencijalnih hranljivih sastojaka. Visokokvalitetna kakva je Superior organska tajvanska spirulina sadrži do 70% proteina i odličan je izvor vitamina A, K1 i K2, B12, gvožđa i mangana.
Takođe, sadrži moćne antioksidante i fitonutrijente kao što su karotenoidi, GLA i superoksid dismutaza (SOD). Njenim konzumiranjem kao superhrane, sve hranljive materije deluju zajedno – sinergijski, kako je priroda namenila i tako, bez ikakvih štetnih efekata, pružaju organizmu niz zdravstvenih benefita.
Za šta se koristi plava?
Koristi se za boju.
Poslednjih godina sve je veća svest korisnika o zdravoj hrani i to obuhvata i davanje prednosti prirodnim bojama za hranu, umesto sintetičkih, zbog opšte poznate toksičnosti nekih sintetičkih boja.
Nakon prečišćavanja (ekstrahovanja), fikocijanini daju rastvor jarke tirkizno plave boje. Zbog toga je fikocijanin našao primenu poslednjih godina kao boja u mnogim formulacijama za hranu u Japanu, Kini i na Tajlandu. Takođe se koristi u kozmetici, i to posebno za proizvodnju ajlajnera, senki za oči i formulacija za karmine.
Na tržištu se može naći i čist fikocijanin, ali i mešavine spiruline i dodatog fikocijanina. Regulativa nije skroz jasna po tom pitanju, pa tako i preprodavci često neadekvatno obeleže sastav njihove plave spiruline.
Prema tome, plava je dobro rešenje kada vam je potrebna prirodna plava boja za kreiranje živopisnih recepata u kuhinji, ali ne i kao celovita hrana koja se redovno koristi.
Šta možemo da zaključimo?
Ona je ekstremno nutritivna namirnica, što je čini idealnim dodatkom ishrani za ljude svih starosnih grupa i životnog stila. Lako se vari i ima dokazana antioksidativna i protivupalna svojstva. Spirulina sadrži čak 60-70% kompletnih, visoko svarljivih proteina.
Ipak, izuzetno je važno napomenuti da treba biti pažljiv prilikom njenog odabira, kako biste zaista oplemenili svoju ishranu navedenim benefitima. Zato se treba uveriti da dolazi od proverenog proizvođača sa svim propratnim laboratorijskim analizama.
S druge strane, plava predstavlja jedan ekstrahovan fitonutrijent iz spiruline i pogodna je kao zdrava alternativa sintetičkim bojama za hranu, ali ne i kao alternativa za samu spirulinu.
Just Superior filozofija je da hrana treba da bude što prirodnija, što manje procesirana, pažljivo odabranog porekla i sorte, i vrlo kontrolisane obrade i prerade.
U tom smislu smatramo da je naša tajvanska spirulina najbolji izbor i da se od njene kompleksne strukture, i svih nutrijenata koji sinergijski deluju, mogu očekivati najbolji zdravstveni efekti – bez ikakvih neželjenih dejstva.
Tamara Golubović, D.Sc.
Reference
- Shevela, D., Pishchalnikov, R. Y., & Eichacker, L. A. (2013). Oxygenic photosynthesis in cyanobacteria (pp. 3-40). Boca Raton: CRC Press.
- Nuhu, A. A. (2013). Spirulina (Arthrospira): an important source of nutritional and medicinal compounds. Journal of Marine biology, 2013.
- Karkos, P. D., Leong, S. C., Karkos, C. D., Sivaji, N., & Assimakopoulos, D. A. (2011). Spirulina in clinical practice: evidence-based human applications. Evidence-based complementary and alternative medicine, 2011.
- Boussiba, S., & Richmond, A. E. (1979). Isolation and characterization of phycocyanins from the blue-green alga Spirulina platensis. Archives of Microbiology, 120(2), 155-159.
- Shevela, D., Pishchalnikov, R. Y., & Eichacker, L. A. (2013). Oxygenic photosynthesis in cyanobacteria (pp. 3-40). Boca Raton: CRC Press.
- Chen, H. W., Yang, T. S., Chen, M. J., Chang, Y. C., Eugene, I., Wang, C., … & Liao, P. C. (2014). Purification and immunomodulating activity of C-phycocyanin from Spirulina platensis cultured using power plant flue gas. Process Biochemistry, 49(8), 1337-1344.
- Naidu, K. A., Sarada, R., Manoj, G., Khan, M. Y., Swamy, M. M., Viswanatha, S., … & Srinivas, L. (1999). Toxicity assessment of phycocyanin-A blue colorant from blue green alga Spirulina platensis. Food Biotechnology, 13(1), 51-66.
